Ko dobija, a ko gubi izbore sredine mandata u Americi

Amerikanci izlaze na birališta 3. novembra kako bi odlučili kako će se dalje odvijati ostatak predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Širom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) održavaju se hiljade izbora, na različitim nivoima vlasti.

Ali glavni događaj za glasače biće izbor članova za Predstavnički dom i Senat, dva doma Kongresa.

Republikanci, predsednikova stranka, trenutno kontrolišu oba.

Uspeh ili propast poslednje dve godine Trampa na vlasti mogli bi da zavise od ovog ishoda.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju, Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate, dok je mandat predstavnika dve godine i oni zastupaju manje distrikte.

Evo našeg vizuelnog vodiča gde će se dobijati i gubiti bitke za vlast: od procenata podrške, do ključnih trka, glavnih izbornih pitanja i ogromne količine utrošenog novca.

Izbori sredine mandata stižu u lošem trenutku za Trampa

Jedan od razloga zašto opozicione demokrate imaju šanse da povrate Kongres je nizak procenat podrške predsedniku, što je dobar pokazatelj kako bi njegova stanka mogla da prođe na izborima.

Drugi mandat je započeo kao predsednik sa procentom podrške od nešto više od 50 odsto, prema internet stranici koja analizira ankete Silver buletin, ali je zato brzo pala kategoriju 40-tih.

Podrška se kretala tu negde oko 42 odsto kad je Tramp krajem februara 2026. odlučio da pokrene vazdušne napade zajedno sa Izraelom protiv Irana, ali je pala ispod 40 ubrzo posle toga.

Trenutno je na oko 37 odsto.

Pre osam godina, Trampov procenat podrške bio je značajno viši u ovom periodu njegovog mandata i iznosio 43 odsto.

U istom trenutku tokom njegovog mandata, podrška Džozefu Bajdenu, njegovom prethodniku iz redova demokrata bila je 40 odsto.

U oba slučaja, predsednik na vlasti izgubio je kontrolu nad Predstavničkim domom, ali je zadržao Senat.

Ali Trampov loš rejting mogao bi da objasni zašto se demokrate nadaju da mogu da osvoje oba doma Kongresa i zašto su bacili oko na države koje su republikanci dosledno osvajali proteklih godina.

Bitka za Predstavnički dom

Aktuelna republikanska većina u Predstavničkom domu, donjem domu Kongresa, tanka je koliko uopšte može da bude.

Oni imaju 218 zastupnika, što je tačno koliko je potrebno za kontrolu, plus jedan nezavisni poslanik koji glasa sa njima.

Članovi Doma služe dvogodišnji mandat tako da se bira svih 435 mesa u novembru.

Ali većina distrikta se ne smatra tesnim zato što partija koja ih drži ima toliko stabilnu podršku da je samo jedan pobednik verovatan.

Samo 21 distrikt je „neizvestan“ i može da ih osvoji bilo koja partija, sugeriše Kukov politički izveštaj, koji analizira kampanje i izbore.

Od tih 21 neizvesnih, 15 trenutno drže republikanci, a šest demokrate.

Ako demokrate uzmu pet pored 28 klasifikovanih kao verovatna za demokrate ili da im naginju, osvojiće Predstavnički dom.

Istorijski gledano, na izborima sredine mandata veliki broj poslaničkih mesta u Domu promeni vlasnika, obično iz protesta protiv Bele kuće.

Prosečan broj koji izgubi predsednikova partija je 27, prema podacima koji sežu unazad sve do 1934. godine.

Na ta 23 izbora, predsednikova partija je osvojila više poslaničkih mesta samo na tri.

Bitka za Senat

Republikanci imaju neznatno jaču kontrolu nad Senatom.

Oni drže 53 od 100 poslaničkih mesta, dok demokrate imaju 45, a dva nezavisna koja glasaju sa njima.

Članovi Senata služe šestogodišnje mandata tako da otprilike trećina ide na izbore svake dve godine.

U novembru je dostupno trideset pet mesta, ali analiza Kukovog političkog izveštaja sugeriše da je samo sedam neizvesno koje bi mogle da osvoje obe partije.

Od tih neizvesnih, šest trenutno drže republikanci, a jedno demokrate.

Demokrate bi morale da osvoje četiri od tih mesta, plus četiri klasifikovana kao verovatna ili da im naginju, da bi dobili 51 mesto i preuzeli kontrolu nad Senatom.

Ali osvojiti većinu nije lak zadatak za demokrate.

Moraju da zadrže poslaničko mesto u Mičigenu, gde ankete pokazuju da je trka tešnja nego što bi demokrate volele između Abdula El-Sajeda, levičarskog političkog autsajdera i njegovog republikanskog rivala Majka Rodžersa, Trampovog saveznika i bivšeg agenta Federalne-obaveštajne agencije (FBI).

A morali bi i da osvoje mesta u državama koje je Tramp osvojio sa dvocifrenim rezultatom 2024. godine, među kojima su Aljaska, Ajova i Ohajo.

Ali ankete pokazuju da imaju šansu, čak i u Teksasu, gde bi bivši učitelj Džejms Talariko mogao da postane prvi demokrata koji je osvojio mesto u Senatu u ovoj saveznoj državi od 1988. godine ako pobedi Kena Pakstona, aktuelnog saveznog javnog tužioca i bliskog Trampovog saveznika.

Koja su ključna pitanja za glasače?

Tramp je obećao da će „okončati inflaciju i učiniti Ameriku ponovo „priuštivom" u predizbornoj kampanji 2024. godine, ali se kriza troškova života pokazala ključnim pitanjem za glasače.

Predsednik je ponosno saopštio da je benzin „sada ispod 2,30 dolara po galonu u većini saveznih država“, u njegovom obraćanju o Stanju nacije 24. februara.

Ali rat sa Iranom otpočeo je četiri dana kasnije, prekinuvši snabdevanje energetikom sa Bliskog istoka i izazvavši skok cene benzina na četiri dolara u SAD.

Rat je postajao sve nepopularniji dok su posledice počele da se osećaju širom sveta i na kraju udarile američke potrošače po džepu.

Jedna anketa sprovedena u avgustu pokazala je da 63 odsto ispitanika ne odobrava Trampovo rukovanje ovom situacijom.

Druga pitanja za koje glasači kažu da su im važna obuhvataju zdravstvo i imigraciju.

Tramp je nedavno proglasio politiku prema imigraciji velikim uspehom, pozivajući se na značajno niže cifre prelazaka granice nego poslednjih godina.

Mnogi demokratski kandidati se usredsređuju na visoke troškove zdravstvenog osiguranja u Americi i uticaj koji su Trampovi zakoni imali na pristup zdravstvenom sistemu.

Može li Tramp da se odupre političkoj gravitaciji?

Većina znakova ukazuje na uspešne izbore sredine mandata za demokrate, ali ne bi bilo prvi put da su Tramp i njegova stranka na kraju imali bolje rezultate nego u anketama ako osvoje više poslaničkih mesta nego što je očekivano.

Jedna od malobrojnih stvari koja im idu na ruku je njihova ogromna finansijska prednost.

Krajem avgusta, Republikanski nacionalni komitet i njegove srodne grupe imali su više od 600 miliona dolara gotovine na raspolaganju, dok su demokrate imale samo nešto manje od 400 miliona.

Uz sve to, republikanci su imali i više od 400 miliona u rukama Trampove MAGA Inc grupe, glavne podružnice za sakupljanje i trošenje sredstava političkog pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Republikanci koriste tu finansijsku prednost za oglašavanje.

Politički oglasi u vrednosti većoj od milijardu dolara emitovani su američkim glasačima u septembru, prema istraživanju firme AdImpakt.

Republikanci su potrošili 200 miliona više od demokrata i nadmašili ih u trošenju u skoro svim senatskim trkama označenim kao neizvesnim.

Tramp će se nadati da će ovaj kasni udar porukama uspeti da ubedi republikance da izađu i glasaju u novembru, pojačavši izlaznost i ograničivši štetu načinjenu njemu i njegovoj stranci.

Kakav god bio rezultat, pažnja će se brzo preusmeriti na sledeće predsedničke izbore 2028. godine.

Trampova nepopularnost dominirala je izborima za sredinu mandata, ali budući da mu je ustavom onemogućeno da se kandiduje treći put, pažnja će se preusmeriti na ono za šta se zalažu demokrate, a ne samo na ono protiv čega se izjašnjavaju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk