Milioni živeli u amazonskoj civilizaciji, a laseri otkrivaju njene razmere

Istraživači su otkrili stotine zemljanih radova skrivenih ispod gustih krošnji brazilske amazonske prašume, rad drevne civilizacije koja je mogla da broji i milione ljudi.

Ove ogromne strukture ukopane u zemlju – zvane geoglifi – nastale su pre hiljade godina u oblasti daleko od velikih reka.

„Ovi ljudi su stvarali monumentalnu geometriju u Amazoniji u isto vreme kad je Pitagora radio na svojoj teoremi u Grčkoj", kaže paleontolog Alceu Ranzi, prdesednik Instituta za amazonske geoglife i jedan od članova tima.

Skeniranje prošlosti

Istraživanje, objavljeno nedavno u časopisu Nejčr, sproveo je tim naučnika sa univerziteta i instituta u Španiji, Finskoj, Brazilu i Danskoj.

Skenirali su guste šumske krošnje tehnologijom zvanom LiDAR (Detekcija svetlosti i klasifikacija), koja korisie laserske pulseve da meri udaljenosti i pravi složene 3D mape.

Ovo omogućava velikim površinama da budu analizirane bez krčenja vegetacije ili fizičke posete svakoj lokaciji.

„Ovo je bilo prvo istinski ambiciozno istraživanje LiDAR-om u Amazoniji“, kaže arheolog, antropolog i koautor Marti Parsinen sa Univerziteta u Helsinkiju.

Tim je ispitao oblast koja se proteže na 4.400 kvadratnih kilometara.

Identifikovali su 432 geoglifa – od kojih ogromna većina nije nikad do sada zabeležena – napravljena između 600. godine p.n.e. i 850. godine n.e.

Istraživači procenjuju da je takozvana civilizacija Akvira koja ih je napravila zauzimala prostor od oko 183.000 kvadratnih kilometara – otprilike veličine Kambodže ili Sirije.

Na vrhuncu su mogli da imaju i do tri miliona stanovnika između 100. i 300. godine p.n.e.

Ranzi kaže da je tim pronašao jarke i do 15 metara široke i 5 metara duboke.

Tolike ogromne strukture ukazuju na velike zajednice koje su sarađivale među sobom.

„Nema kamenja u ovoj oblasti. Verovatno su koristili drvena oruđa i košare da nose zemlju“, sugeriše on.

Ali vlažna klima Amazonije znači da organski materijali brzo propadaju, što otežava da budete sigurni u to.

Pored toga što su zahtevale ogromnu radnu snagu i podelu posla, istraživači veruju da su ove konstrukcije zahtevale i poprilično poznavanje matematike i geometrije.

Za šta su služili?

Nekada se verovalo da su geoglifi služili kao neka vrsta utvrđenja ili odbrambenih struktura, štiteći stanovništva od invazija.

Ali danas eksperti podozrevaju da su verovatnije vršili ceremonijalne i političke funkcije – da su bili okupljališta za ljude umesto da su bili stalno naseljeni.

„Ako to bude bilo potvrđeno, onda ovi ljudi mora da su živeli u miru. Posvetiti toliko truda i rada geoglifima sugeriše da nisu imali direktne neprijatelje oko kojih su morali da brinu“, spekuliše Ranzi.

Parsinen ističe još jedan zaključak o Akvirima: duboko poštovanje prirode.

„Nikad nisu pretvorili prašumu u savanu“, kaže on.

„Šumske čistine i sečenje drveća deluju kao da su bili tek dovoljno veliki da održe njihov način života, gajenje kukuruza, bundeve i kasave, i ništa više od toga.“

Iskopavanja ukazuju na to da su strukture bile pažljivo održavane.

„To nije bilo prosto pitanje njihove izgradnje, već i očuvanja tokom vekova, što je očigledno zahtevalo korpus akumuliranog znanja“, kaže još jedan koautor Ruan Karlos Lopes, arheolog i antropolog sa Federalnog Univerziteta u Pari, u Brazilu.

Prema Ranziju, geoglifi nisu bile izolovane strukture skrivene u šumi, već su bili dobro povezani.

„Izmapirali smo 350 kilometara puteva koji povezuju geoglife“, objašnjava on.

„Te rute su vodile do lokacija, a putevi su se širili kako su se približavali strukturama.“

Kraj Akvira

Tokom njihovih istraga, istraživači su primetili nešto neobično: čini se da je gradnja geoglifa prestala oko 850 godine n.e.

Nije najjasnije zbog čega.

Ranzi pravi paralelu sa civilizacijom Maja, čiji su glavni centri u delovima Meksika i Centralne Amerike bili napušteni otprilike u istom periodu.

„Maje su prestale da grade i koriste svoje palate. Piramide Jukatana su obrasle rastinjem u šumi“, ističe on.

„Nešto slično se desilo i u Amazoniji. Deveti vek je mogao biti period nekakve šire ekološke krize.“

U svakom slučaju, novi rezultati istraživanja među kojima je i ova studija dovode u pitanje dugogodišnja verovanja da su prašume Amazonije bile divljina netaknuta ljudskom okupacijom.

Skorašnjih decenija, studije iz više disciplina pokazuju da su milioni ljudi živeli ovde dugo pre dolaska Evropljana i da su ostavili trajne tragove na strukturi i sastavu najveće tropske šume na svetu.

„Ono što vidimo u Amazoniji nije beskrajna prirodna šuma, već pre ogromna istorijska bašta koju je oblikovala ljudska aktivnost“, tvrdi Lopes.

Procene predkolonijalnog perioda regiona nastavile su da rastu.

Ranije studije su ukazivale na to da je čitava Amazonija mogla da izdržava jedan do 2,5 miliona ljudi, ali kasnije procene povećavaju to na između 5 i 10 miliona.

E sad, ako je relativno mala oblast mogla da izdržava i do tri miliona stanovnika, te cifre bi možda morale da se preispitaju i povise još jednom.

Druga prethodna pretpostavka bila je da je amazonska populacija živela uglavnom duž velikih reka, gde su izvori hrane bilo dostupniji.

A opet su geoglifi primarno locirani u oblastima visoravni između reka.

Nova studija ukazuje na to da ovi regioni takođe podržavaju velike populacije ljudi sposobnih za modifikovanje šume i uzgoj useva.

„Ovi ljudi nisu naseljavali samo velike reke, sa njihovim obiljem ribe i olakšanjem putovanja kanuima“, kaže Ranzi.

„Oni su razumeli pejzaž, naseljavali su se daleko od reka i kretali se peške duž tih puteva.“

„A to potpuno menja naše razumevanje o tome kako je Amazonija bila naseljavana.“

Pogledajte - Misteriozni krater u rudarskoj oblasti u Čileu:

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk