DVE GODINE KOJE SU PROMENILE SRBIJU
Od fatalnog pada nadstrešnice do kraja režima
Teodora Ćurčić
BBC News na srpskom
PAD NADSTREŠNICE
U petak, 1. novembra 2024, srušila se nadstrešnica na tek renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
Tog dana poginulo je 14 ljudi, a broj žrtava kasnije je porastao na 16.
Jedna devojka je teško povređena.
Tragedija je otvorila pitanja odgovornosti i korupcije u velikim infrastrukturnim projektima vlasti.
Za pad nadstrešnice optuženo je više državnih funkcionera, među njima i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić.
Ljudi širom Srbije počeli su da zaustavljaju saobraćaj u 11:52 i da stoje u tišini, po minut za svaku žrtvu.
Iz tih okupljanja nastao je najveći protestni pokret u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.
Studenti su blokirali fakultete, a pridružili su im se prosvetni radnici, advokati, lekari i poljoprivrednici.
Usledili su sukobi s policijom, neredi na ulicama i pad vlade.
Vlast je na kraju raspisala izbore koje su studenti mesecima tražili.
Na njima je Srpska napredna stranka, posle 14 godina, izgubila vlast.
Tog dana poginulo je 14 ljudi, a broj žrtava kasnije je porastao na 16.
Jedna devojka je teško povređena.
Tragedija je otvorila pitanja odgovornosti i korupcije u velikim infrastrukturnim projektima vlasti.
Za pad nadstrešnice optuženo je više državnih funkcionera, među njima i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić.
Ljudi širom Srbije počeli su da zaustavljaju saobraćaj u 11:52 i da stoje u tišini, po minut za svaku žrtvu.
Iz tih okupljanja nastao je najveći protestni pokret u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.
Studenti su blokirali fakultete, a pridružili su im se prosvetni radnici, advokati, lekari i poljoprivrednici.
Usledili su sukobi s policijom, neredi na ulicama i pad vlade.
Vlast je na kraju raspisala izbore koje su studenti mesecima tražili.
Na njima je Srpska napredna stranka, posle 14 godina, izgubila vlast.
1. novembar 2024.
U 11:52 srušila se nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Stanica je ponovo otvorena samo nekoliko meseci ranije, posle višegodišnje rekonstrukcije u okviru projekta brze pruge Beograd–Budimpešta.
Tog dana poginuli su:
Sara Firić
Valentina Firić
Đorđe Firić
Milica Adamović
Nemanja Komar
Anđela Ruman
Miloš Milosavljević
Stefan Hrka
Sanja Ćirić Arbutina
Goranka Raca
Vukašin Raković
Mileva Karanović
Đuro Švonja
Vasko Sazdovski Ko su bile žrtve pada nadstrešnice
Stanica je ponovo otvorena samo nekoliko meseci ranije, posle višegodišnje rekonstrukcije u okviru projekta brze pruge Beograd–Budimpešta.
Tog dana poginuli su:
Sara Firić
Valentina Firić
Đorđe Firić
Milica Adamović
Nemanja Komar
Anđela Ruman
Miloš Milosavljević
Stefan Hrka
Sanja Ćirić Arbutina
Goranka Raca
Vukašin Raković
Mileva Karanović
Đuro Švonja
Vasko Sazdovski Ko su bile žrtve pada nadstrešnice
5. novembar 2024.
Posle trodnevne žalosti, hiljade ljudi okupile su se ispred Železničke stanice na prvom velikom protestu u Novom Sadu i tražile odgovornost za tragediju.
Tadašnji predsednik Aleksandar Vučić tvrdio je dan posle pada da nadstrešnica jedina nije renovirana: „Kada smo sve renovirali, samo nju nismo. Zašto? Ne znam”.
Projektna dokumentacija i svedočenja ljudi koji su radili na stanici kasnije su pokazali da su radovi izvođeni i na njoj.
Tadašnji predsednik Aleksandar Vučić tvrdio je dan posle pada da nadstrešnica jedina nije renovirana: „Kada smo sve renovirali, samo nju nismo. Zašto? Ne znam”.
Projektna dokumentacija i svedočenja ljudi koji su radili na stanici kasnije su pokazali da su radovi izvođeni i na njoj.
novembar 2024. – oktobar 2026.
Ministar građevinarstva Goran Vesić podneo je ostavku četiri dana posle pada nadstrešnice, uz tvrdnju da ni on ni njegovi saradnici „nemaju trunku odgovornosti”, a 20. novembra to je učinio i ministar trgovine Tomislav Momirović, koji je vodio građevinarstvo u vreme prve obnove stanice.
Vesić je sa još 12 osumnjičenih uhapšen 21. novembra, ali je posle šest dana pušten iz pritvora.
Kasnije je optužen za pad nadstrešnice i osumnjičen za korupciju na rekonstrukciji pruge.
Dve godine posle tragedije još niko nije odgovarao jer nijedno suđenje nije počelo.
Vesić je sa još 12 osumnjičenih uhapšen 21. novembra, ali je posle šest dana pušten iz pritvora.
Kasnije je optužen za pad nadstrešnice i osumnjičen za korupciju na rekonstrukciji pruge.
Dve godine posle tragedije još niko nije odgovarao jer nijedno suđenje nije počelo.
novembar 2024.
Od posledica povreda preminula je Anja Radonjić iz Paraćina, petnaesta žrtva pada nadstrešnice.
Istog meseca počela je akcija „Zastani, Srbijo”: ljudi širom zemlje u 11:52 zaustavljali su saobraćaj na raskrsnicama i 15 minuta stajali u tišini, po minut za svaku žrtvu.
Istog meseca počela je akcija „Zastani, Srbijo”: ljudi širom zemlje u 11:52 zaustavljali su saobraćaj na raskrsnicama i 15 minuta stajali u tišini, po minut za svaku žrtvu.
22. novembar 2024.
Studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) zaustavili su saobraćaj na Bulevaru umetnosti u 11:52, u minutu kada je pala nadstrešnica.
Tokom odavanja pošte fizički i verbalno ih je napala grupa vozača, među kojima i lokalni funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Tokom odavanja pošte fizički i verbalno ih je napala grupa vozača, među kojima i lokalni funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
25. novembar 2024.
Studenti FDU-a stupili su u blokadu fakulteta i pozvali kolege da im se pridruže.
Tražili su kažnjavanje napadača, oslobađanje uhapšenih demonstranata i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stanice.
Za nekoliko nedelja blokiran je ceo Univerzitet u Beogradu, a blokade su se proširile na fakultete u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Profesorima i zaposlenima na fakultetima koji su podržali blokade vlast je mesecima umanjivala ili uskraćivala plate.
Tražili su kažnjavanje napadača, oslobađanje uhapšenih demonstranata i objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stanice.
Za nekoliko nedelja blokiran je ceo Univerzitet u Beogradu, a blokade su se proširile na fakultete u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Profesorima i zaposlenima na fakultetima koji su podržali blokade vlast je mesecima umanjivala ili uskraćivala plate.
22. decembar 2024.
Na poziv studenata, desetine hiljada ljudi okupile su se na Slaviji, na prvom velikom protestu u Beogradu.
Studentima su se pridružili poljoprivrednici, medicinski radnici, glumci i umetnici.
Trg i okolne ulice obasjalo je svetlo mobilnih telefona tokom 15 minuta tišine za žrtve.
Studentima su se pridružili poljoprivrednici, medicinski radnici, glumci i umetnici.
Trg i okolne ulice obasjalo je svetlo mobilnih telefona tokom 15 minuta tišine za žrtve.
31. decembar 2024.
Pod sloganom „Nema Nove – za staru ste nam još dužni”, hiljade ljudi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu dočekale su 2025. na protestnim skupovima, uz 15 minuta tišine za žrtve.
16. januar 2025.
Tokom akcije „Zastani, Srbijo” u Beogradu, automobil je udario studentkinju Pravnog fakulteta i nosio je nekoliko metara na krovu.
Vozač je uhapšen i optužen za pokušaj teškog ubistva.
U mesecima koji su usledili, na blokadama širom Srbije bilo je još gaženja i fizičkih napada na okupljene.
Vozač je uhapšen i optužen za pokušaj teškog ubistva.
U mesecima koji su usledili, na blokadama širom Srbije bilo je još gaženja i fizičkih napada na okupljene.
22. januar 2025.
Na kapiji novosadske Jovine gimnazije, čiji su nastavnici štrajkovali, nepoznati autor ispisao je grafit „Ćaci u školu”, pobrkavši ćirilična slova Đ i Ć.
„Ćaci” je ubrzo postao podrugljiv naziv za pristalice vlasti, koje su ga zatim i same prihvatile kampanjom „I ja sam ćaci”.
„Ćaci” je ubrzo postao podrugljiv naziv za pristalice vlasti, koje su ga zatim i same prihvatile kampanjom „I ja sam ćaci”.
24. januar 2025.
Na poziv studenata na generalni štrajk, desetine hiljada ljudi širom Srbije obustavile su rad, blokirale puteve i izašle na proteste.
Pridružili su im se prosvetni radnici, advokati, lekari, pozorišta, bioskopi, knjižare, ugostitelji i preduzetnici.
Bio je to jedan od do tada najmasovnijih antivladinih protesta u Srbiji.
Pridružili su im se prosvetni radnici, advokati, lekari, pozorišta, bioskopi, knjižare, ugostitelji i preduzetnici.
Bio je to jedan od do tada najmasovnijih antivladinih protesta u Srbiji.
28. januar 2025.
Kod prostorija SNS-a u Novom Sadu napadnuti su studenti koji su lepili pozive na protest, a jednoj studentkinji su palicama polomili vilicu.
Premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke.
Vučić je osumnjičene za napad kasnije pomilovao.
Premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić podneli su ostavke.
Vučić je osumnjičene za napad kasnije pomilovao.
januar 2025.
Studenti iz Beograda prepešačili su više od 80 kilometara do Novog Sada, gde su 1. februara sa kolegama blokirali tri mosta na Dunavu.
Pešačenje do velikih skupova postalo je jedan od simbola protesta.
Pešačenje do velikih skupova postalo je jedan od simbola protesta.
mart 2025.
Uoči protesta 15. marta, pristalice vlasti podigle su šatorski kamp u Pionirskom parku, između Predsedništva i Skupštine, i predstavljale se kao „studenti koji žele da uče”.
Ograđen i pod zaštitom policije, kamp koji je u javnosti prozvan Ćacilend, prema pogrdnom nazivu za pristalice tadašnje vlasti, stajao je u centru Beograda više od godinu i po dana.
Ograđen i pod zaštitom policije, kamp koji je u javnosti prozvan Ćacilend, prema pogrdnom nazivu za pristalice tadašnje vlasti, stajao je u centru Beograda više od godinu i po dana.
15. mart 2025.
Studenti iz cele Srbije pešačili su do Beograda, gde su ih veče pre protesta ljudi dočekali na ulicama.
Skup „15. za 15” bio je jedan od najmasovnijih protesta u Srbiji poslednjih decenija.
Skup „15. za 15” bio je jedan od najmasovnijih protesta u Srbiji poslednjih decenija.
15. mart 2025.
Tokom 16 minuta tišine za žrtve, snažan i neobjašnjiv zvuk naterao je okupljene u Beogradu da se u panici razbeže.
Učesnici protesta i nevladine organizacije tvrdili su da je upotrebljen „zvučni top”, uređaj koji usmerava zvučne talase visokog intenziteta i može da izazove bol, mučninu i dezorijentaciju. Vlast je to odbacila.
Više javno tužilaštvo u septembru 2026. događaj je objasnilo kao „paničnu lančanu reakciju kretanja građana”, a postupak je i dalje u toku.
Učesnici protesta i nevladine organizacije tvrdili su da je upotrebljen „zvučni top”, uređaj koji usmerava zvučne talase visokog intenziteta i može da izazove bol, mučninu i dezorijentaciju. Vlast je to odbacila.
Više javno tužilaštvo u septembru 2026. događaj je objasnilo kao „paničnu lančanu reakciju kretanja građana”, a postupak je i dalje u toku.
21. mart 2025.
Od posledica povreda preminuo je Vukašin Crnčević iz Zmajeva, šesnaesta žrtva pada nadstrešnice.
Od tada je tišina za žrtve trajala 16 minuta.
Od tada je tišina za žrtve trajala 16 minuta.
16. april 2025.
Skupština je izglasala novu Vladu Srbije na čelu sa Đurom Macutom, lekarom bez prethodnog političkog iskustva.
Iako je nastala u jeku višemesečnih protesta, donela je tek nekoliko promena, a ključni resori ostali su u rukama istih ministara.
Iako je nastala u jeku višemesečnih protesta, donela je tek nekoliko promena, a ključni resori ostali su u rukama istih ministara.
jul i avgust 2025.
Posle protesta na Vidovdan 28. juna, demonstranti su blokirali ulice širom Srbije i tražili raspisivanje vanrednih izbora.
Mesecima mirni protesti tokom leta prerasli su u sukobe demonstranata sa policijom i pristalicama SNS-a u mnogim gradovima.
Samo u Valjevu je 14. avgusta oko 60 ljudi zatražilo lekarsku pomoć. Krivične prijave podnete su protiv 28 policajaca, ali niko još nije optužen.
Mesecima mirni protesti tokom leta prerasli su u sukobe demonstranata sa policijom i pristalicama SNS-a u mnogim gradovima.
Samo u Valjevu je 14. avgusta oko 60 ljudi zatražilo lekarsku pomoć. Krivične prijave podnete su protiv 28 policajaca, ali niko još nije optužen.
1. novembar 2025.
Na prvu godišnjicu pada nadstrešnice, desetine hiljada ljudi okupile su se ispred Železničke stanice u Novom Sadu i u 11:52 odale poštu žrtvama sa 16 minuta tišine.
Studenti su na komemoraciju pešačili iz cele Srbije, a najduži put, od 400 kilometara, prešli su studenti iz Novog Pazara.
Studenti su na komemoraciju pešačili iz cele Srbije, a najduži put, od 400 kilometara, prešli su studenti iz Novog Pazara.
29. mart 2026.
Na lokalnim izborima u 10 mesta, SNS je pobedio u svim, ali uz pad podrške.
U Kuli i Aranđelovcu, liste koje su podržali studenti bile su najbliže pobedi. Izborni dan obeležili su napadi na studente i posmatrače, naročito u Boru i Kuli, a OEBS je upozorio na nezabeležen nivo nasilja prema novinarima.
U Kuli i Aranđelovcu, liste koje su podržali studenti bile su najbliže pobedi. Izborni dan obeležili su napadi na studente i posmatrače, naročito u Boru i Kuli, a OEBS je upozorio na nezabeležen nivo nasilja prema novinarima.
9. septembar 2026.
Aleksandar Vučić raspustio je Skupštinu Srbije i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar, 492 dana pošto su ih studenti zatražili.
Krajem septembra, podneo je ostavku na mesto predsednika, koje po Ustavu nije mogao treći put da obavlja, i predvodio listu SNS-a kao kandidat za premijera.
Republička izborna komisija proglasila je 18 izbornih lista, među njima i Studentsku listu.
Krajem septembra, podneo je ostavku na mesto predsednika, koje po Ustavu nije mogao treći put da obavlja, i predvodio listu SNS-a kao kandidat za premijera.
Republička izborna komisija proglasila je 18 izbornih lista, među njima i Studentsku listu.
25. oktobar 2026.
Studentska lista ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima i osvojila apsolutnu većinu u Skupštini, čime je SNS posle 14 godina izgubio vlast.
Socijalistička partija Srbije (SPS) je prvi put od osnivanja 1990. godine ispod cenzusa, a u Skupštinu su ušle još samo četiri manjinske liste.
Izlaznost je bila skoro 70 odsto, najviša u poslednjih 20 godina.
Socijalistička partija Srbije (SPS) je prvi put od osnivanja 1990. godine ispod cenzusa, a u Skupštinu su ušle još samo četiri manjinske liste.
Izlaznost je bila skoro 70 odsto, najviša u poslednjih 20 godina.
25. i 26. oktobar 2026.
Odmah pošto je Vučić priznao poraz, pristalice Studentske liste izašle su na ulice gradova širom Srbije.
Slavlje je nastavljeno i dan posle na Slaviji, na mestu gde su više puta održani masovni protesti na kojima su zahtevane promene
Slavlje je nastavljeno i dan posle na Slaviji, na mestu gde su više puta održani masovni protesti na kojima su zahtevane promene
posle izbora
Srpska napredna stranka prešla je u opoziciju.
Kamp pristalica Aleksandra Vučića u Pionirskom parku, poznat kao Ćacilend, uklonjen je u izbornoj noći, a dan posle su park očistili dobrovoljci i gradska komunalna preduzeća.
Širom Srbije ljudi su samoinicijativno uklanjali slike bivšeg predsednika iz javnih institucija.
Direktorka RTS-a Manja Grčić podnela je ostavku, a smenjeni su urednici najvažnijih informativnih emisija.
Radio-televizija Vojvodine izvinila se gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja”, a ostavku je podneo i njen generalni direktor.
Studentska lista zatražila je ostavke čelnih ljudi u policiji, službama bezbednosti i pravosuđu.
Suđenje za pad nadstrešnice, u kojem je poginulo 16 ljudi, još nije počelo.
Kamp pristalica Aleksandra Vučića u Pionirskom parku, poznat kao Ćacilend, uklonjen je u izbornoj noći, a dan posle su park očistili dobrovoljci i gradska komunalna preduzeća.
Širom Srbije ljudi su samoinicijativno uklanjali slike bivšeg predsednika iz javnih institucija.
Direktorka RTS-a Manja Grčić podnela je ostavku, a smenjeni su urednici najvažnijih informativnih emisija.
Radio-televizija Vojvodine izvinila se gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja”, a ostavku je podneo i njen generalni direktor.
Studentska lista zatražila je ostavke čelnih ljudi u policiji, službama bezbednosti i pravosuđu.
Suđenje za pad nadstrešnice, u kojem je poginulo 16 ljudi, još nije počelo.
Autori
tekst: Teodora Ćurčić
dizajn stranice: Teodora Ćurčić, Jakov Ponjavić
fotografije: Reuters (Đorđe Kojadinović, Marko Đurica, Zorana Jevtić, Amir Hamzagić, Branko Filipović, Mitar Mitrović), Fonet, Đorđe Đoković (Kolubarske), Andrej Čukić-EPA-EFE-REX, Radio 021
urednici: Nataša Anđelković i Stefan Veselinović
urednica BBC News na srpskom: Aleksandra Nikšić
objavljeno: 1. novembra 2026.
