Покушава ли Доналд Трамп да утиче на бразилске изборе

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да „веома помно“ прати предстојеће бразилске изборе, а Бразил назива „веома важном“ земљом.

Али да ли га интерес наводи и да се уплиће у само гласање?

Док се Бразил припрема за други круг председничких избора 25. октобра, анкете сугеришу да је трка актуелног левичарског председника Луиза Инасија Лула да Силве и десничарског ривала сенатора Флавија Болсонара изузетно тесна.

И док су корупција и криминал биле доминантне теме у предизборном циклусу, Лулу, садашњег председника, и његове присталице брине друго питање - оптужбе за уплитање Америке у изборни процес.

Они тврде да су Сједињене Америчке Државе (САД) покренуле низ политичких, дипломатских и економских мера са циљем да фаворизују Болсонара, за кога кажу да би био прихватљивији за америчке интересе ако победи.

Царине и санкције

Последњих месеци, односи Бразилије и Вашингтона су у кризи, пошто је бразилска влада оптужила Трампову администрацију да предузима мера фаворизовања кампање сенатора Болсонара.

У то спадају и тврдње да је Америка захтевала пуштање бившег председника Жаира Болсонара, који тренутно служи 27-годишњу затворску казну за планирање пуча после изгубљених председничких избора 2022. од Луле, на листи услова за смањење трговинских царина уведених Бразилу.

Ови захтеви су детаљно изнети у документу до којег је дошао и објавио га бразилски лист O Estado de S. Paulo 17. септембра.

Документ, према овом извештају, не наводи бившег председника, већ само помиње „политичке дисиденте“.

Међутим, и амерички председник и државни секретар Марко Рубио претходно су јавно осудили Болсонарово затварањ, а Трамп је то чак назвао „ловом на вештице“.

„Царине је Трампова администрација осмислила да би извршила притисак на бразилску владу“, каже професор Џејмс Н. Грин, стручњак за бразилску политичку историју са Универзитета Браун у САД, за ББЦ.

„Није постојало економско оправдање за њих.

„Био је то само још један од начина уплитања у изборе“, додаје он, истакавши да је Вашингтон имао врло повољан трговински баланс са Бразилијом пре него што су уведене царине.

Из изборног штаба председника Луле такође су оптужили америчког технолошког гиганта Мету за смањивање видљивости њиховог садржаја на Фејсбуку, Instagramу и Воцапу, платформама са огромним бројем корисника у Бразилу.

Иако је Мета негирала оптужбе, интерна комуникација међу службеницима до које је дошао бразилски лист Фолха де Сао Пауло говори о примени ограничења налозима повезаним са левичарским кандидатом.

Бразилски лист Фоља до Сао Пауло објавио је 19. септембра документ у којем је Бразилска обавештајна служба (Абин) подигла могућност америчког уплитања у изборе на „критичан ниво“.

Група од 31 посланика опозиционе Демократске странке у САД-у, предвођена сенатором Бернијем Сандерсом, послала је писмо Рубију критикујући „очигледне напоре уплитања и потенцијалног подривања“ бразилских избора.

Америчке власти су негирале да желе да се мешају у бразилске изборе.

Стејт департмента је у септембру саопштио „било каква инсинуација о 'маневрима' за подривање демократских националних избора неоснована лаж“.

Одговор Беле куће уследио је 2. октобра у саопштењу које је потписала портпаролка Ана Кели.

„Конзервативни лидери добијају изборе широм Западне хемисфере сами од себе зато што свако види успех политике председника Трампа“, писало је у саопштењу.

„Ове тврдње о уплитању су будалаштина.“

Сенатор Болсонаро, најстарији син бившег председника, био је примљен у Белу кућу у мају - необично за некога ко није актуелни шеф државе или владе.

Он је формално замолио Трампа да прогласи две највеће бразилске криминалне организације, ПЦЦ и Командо Вермељо, терористичким организацијама.

Кључна порука и обећање његове предизборне кампање је обрачун са криминалом.

Два дана после посете, Вашингтон је саопштио да је ставио обе групе на црну листу, што је сенатор поздравио.

Међутим, председник Бразила Лула је критиковао отез Вашингтона, сматрајући га „спољним мешањем у изборни процес“ и отварањем врата америчкој интервенцији у земљи.

САД су протеклих месеци предузеле дипломатске мере против Лулине владе, увевши санкције бразилским званичницима, међу њима министру здравља Александру Падиљи, судији Врховног суда Александру де Мораешу, и припадницима Федералне полиције који учествују у истрази о Болсонаровим присталицама.

У августу је Вашингтон повукао визу бразилској амбасадорки у САД Марији Луизи Виоти, тврдећи да је то због бразилског одлагања одобрења номинације новог америчког амбасадора у Бразилији.

Може ли Трамп заиста да помогне Болсонару да победи?

У јуну је бразилска анкетна компанија Датафолха објавила извештај да је 65 одсто гласача „индиферентно" према подршци Вашингтона, а да би 15 одсто њих то чак одбило.

Међутим, 17 одсто јесте признало да би Трампова подршка појачала њихову жељу да гласају за изабраног кандидата.

Стручњаци су за ББЦ рекли да је председник САД демонстрирао потенцијал да погура политичке савезнике ка победи.

Талас десничарских изборних тријумфа у Латинској Америци уследио је после његове победе у САД 2016. године.

Међу њима је и долазак Жаира Болсонара на место председника Бразила 2018. године, а Трамп делује више него вољан да јавно подржи кандидате са сличним политичким уверењима до претходно неслућених нивоа.

„Пре Трампа, амерички председници се никада нису отворено сврставали уз неку странку или кандидата“, каже Кристофер Сабатини, стручњак за Латинску Америку у Четам хаусу, лондонској групи стручњака за међународне односе.

„Та врста подршке може много да значи у тесној изборној трци“, додаје за ББЦ.

У два најскорија случаја латиноамеричких председничких избора (Перу и Колумбија), десничарски и популистички кандидати (Кеико Фуџимори и Абелардо де ла Есприела) поразили су левичарске ривале малом разликом.

Оба је јавно подржао Трамп.

На изборима средине мандата у Аргентини 2025. године, у време када је популарност председника Хавијера Милеија почела да опада, Трамп је најавио да ће америчка привредна помоћ латиноамеричкој земљи у кризи бити условљена победом његовог савезника.

Милеијева коалиција је победила убедљиво, иако анкете претходно нису то предвиделе.

„Немогуће је знати колико је људи гласало за Милеијеву коалицију због онога што је Трамп рекао“, каже доктор Сабатини.

„Али чини се очигледним да ова врста поруке има погодно тле међу десничарским гласачима“, додао је.

Америчка влада је поздравила победе десничарских кандидата 2025. на председничким изборима у Еквадору и Чилеу.

Вашингтон има дуги историјат покушаја утицања на исходе избора још из времена пре Трампа, према професору Дову Левину, америчком политикологу са Универзитета у Хонг Конгу.

У студији објављеној 2024, он тврди да је идентификовао око 130 покушаја низа америчких влада између 1946. и 2014. да утичу на изборе.

Израчунао је да су таква мешања појачала удео у гласању помаганој страни за око три одсто у просеку.

„Ефекти таквог уплитања још су већи кад се то ради наглашено“, каже професор Левин за ББЦ.

„Оно што је необично у вези са америчким уплитањем у изборе под Трампом је што је он тако отворено и лично укључен у та мешања.“

Али Кристофер Гарман, стручњак за Латинску Америку из консултантске фирме Еуразија група, упозорава да не треба ни прецењивати фактор Доналда Трампа.

И док је интервенција америчког председника на изборима средине мандата у Аргентини имала значајан утицај на резултат, сугерише Гарман, заокрет удесно који се тренутно дешава у Јужној Америци је углавном резултат локалних проблема.

„Положај Флавија Болсонара много се боље објашњава незадовољством гласача Лулином администрацијом него било каквом помоћи из Беле куће“, сматра он.

„Иако је Трамп преузео заслуге за победу политички сродних кандидата, те земље су се већ кретале у том правцу.“

Најновији подаци бразилских изборних анкета, које је сакупио ББЦ њуз Бразил, показују да сенатор Болсонаро води у односу на председника Лулу у просеку један одсто (47 одсто према 46).

Осам одсто гласача тренутно нису опредељени, што сугерише да је исход избора далеко од одлученог.

Додатно извештавање: Жоао Фелет и Леандро Празерес, ББЦ њуз Бразил у Сао Паолу и Бразилији

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk