Prisluškivanje i praćenje tužilaca i studenata: Ko nadzire nadzirače

Šta imaju zajedničko najveći amfiteatar Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rektor tog univerziteta Vladan Đokić, pojedini studenti i tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK)?

To što su, izgleda, svi bili „na merama“.

Samo nekoliko dana pošto je objavljeno da je prislušni uređaj pronađen u amfiteatru gde su studenti Pravnog fakulteta imali plenume, a pošto je utvrđeno da su i 14 njihovih kolega i rektor Đokić praćeni nedozvoljenim softverom u mobilnim telefonima, nedeljnik Radar je objavio da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškivala njihove novinare, ali i tužioce TOK-a.

Glavni motiv je bio što TOK vodi jednu od tri istrage u slučaju nadstrešnica posle smrti 16 ljudi u urušavanju dela tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, ističu.

To znači da je BIA potencijalno znala svaki korak tužilaca i sve što su planirali u jednoj od najznačajnijih istraga u zemlji.

Iz tajne policijske službe nisu odgovorili na pitanja BBC novinara, ali su zato objavili saopštenje u kom negiraju sve optužbe, ističući da će „svi koji u destruktivnom antidržavnom delovanju čine krivična dela uvek biti predmet rada BIA".

Tvrdnje o protvpravnom postupanju Agencije, nazivaju „lažnim, tendencioznim, zlonamernim" i „smišljenim sa ciljem dodatne destibilizacije" situacije u Srbiji, a pominju i „eksponente stranih službi i grupa za pritisak".

„Prvo mora da se utvrdi da li je primena te mere bila legalna, to jest da li postoje naredbe odgovarajućih sudova i ko ih je odobrio, ali činjenica da je to urađeno specijalnom tužiocu je sama po sebi ozbiljan i do sada nezabeležen skandal“, kaže izvor BBC-ja na srpskom koji je godinama radio u vrhu bezbednosnog sistema.

„Da služba nadzire i u poslu sputava specijalnog tužioca, a kog treba da bezbednosno štiti, pruža mu adekvatnu podršku i bude mu asistent u postupcima... To je strašno.“

Isti izvor BBC-ja pretpostavlja da je to „samo vrh ledenog brega i zloupotreba službe u cilju zaštite vlasti jednog pojedinca i jedne političke organizacije, a ne ustavnog poretka i države", čiji će ostaci polako isplivavati posle promene vlasti na izborima 25. oktobra.

Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi finansijsku istragu o mogućoj korupciji i zloupotrebama prilikom realizacije projekta modernizacije železnice u Srbiji, čiji je deo bila i rekonstrukcija novosadske stanice.

„Informacija da su prisluškivani javni tužioci za organizovani kriminal je direktan napad na samostalnost javnog tužilaštva, nezavisnost u donošenju odluka i vladavinu prava“, saopštili su iz TOK-a.

„Kompromitovana je i zakonom predviđena tajnost predistražnog postupka, kao i strateški i operativni planovi aktivnosti u već pokrenutim postupcima i ozbiljno je ugroženo uspešno procesuiranje najtežih oblika organizovanog kriminala, visoke korupcije i pranja novca.“

Od nadležnih institucija iz TOK-a traže „utvrđivanje svih činjenica, okolnosti i razloga za primenu ovih mera“.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je ostavku šefa BIA Vladimira Orlića zbog prisluškivanja i praćenja novinara Radara, a predsednik opozicione Demokratske stranke Srđan Milivojević kaže da su se „stekli uslovi za raspuštanje" tajne policijske službe.

„Rad BIA u najteže vreme nosili su časni ljudi, koji su život posvetili zaštiti zemlje i građana i koji sve aktivnosti sprovode uz poštovanje Ustava i zakona", tvrde iz BIA.

'Ako je tačno, to je strašno'

Praćenje tužilaca TOK-a formalno je počelo zbog navodne špijunaže, a trajalo je tokom većeg dela 2026. godine, piše Radar.

„Ako je to zaista tako, onda je to strašno", kaže Boro Banjac, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), za BBC na srpskom.

„Ako su stavili prislušne uređaje bez saglasnosti suda, onda je to čista zloupotreba i teško krivično delo", dodaje Banjac.

Odobravanje mera koje BIA sprovodi u nadležnosti je Višeg suda u Beogradu, iz kog do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom.

Vladimir Orlić, direktor BIA-e, nekadašnji visoki zvaničnik Srpske napredne stranke (SNS) i blizak saradnik donedavnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, praćenje tužilaca je prekinuo 29. oktobra, četiri dana posle izbora na kojima su studenti osvojili vlast, a dva dana uoči druge godišnjice pada nadstrešnice, objavio je Radar.

Studenti su i prethodnih meseci bili u centru pažnje afere prisluškivanje.

Prislušni uređaji i kamera pronađeni su unutar protivpožarne „panik lampe“ iznad ulaznih vrata amfiteatra, saopštio je 31. oktobra Pravni fakultet.

To „ukazuje na grubo kršenje zakonom zagarantovane nepovredivosti univerzitetskog prostora i grubo narušavanje privatnosti studenata i zaposlenih na Pravnom fakultetu“, istakli su iz te obrazovne ustanove.

Prethodno je 14 studenata, aktivista i opozicionih političara od početka godine bilo špijunirano nedozvoljenim Pegazus softverom preko mobilnih telefona, saopštili su 2. septembra predstavnici studenata u blokadi.

To su forenzički potvrdile dve svetske laboratorije - Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesti internešenel (Amnesty International), istakli su.

„Telefoni su napadnuti jednim od najnaprednijih špijunskih softvera koji postoje u svetu, koji se prodaje samo državama“, izjavila je Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na konferenciji za medije.

„Neko za to mora da odgovara."

Reč je o softverima koji čitaju poruke, gledaju fotografije, mogu da uključe mikrofon i kameru, a u telefone mogu da budu ubačeni bez znanja korisnika.

Navode o upotrebi tog špijunskog softvera u BIA-e tada su nazvali „trivijalnim senzacionalizmom".

„Sadržaj ovih navoda jasno ukazuje na prave namere pojedinaca i organizacija koje ih iznose - u vidu rada za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak", saopštili su iz BIA-e 3. septembra.

Pogledajte video: Studenti tvrde da su na meti špijunskog softvera

U čemu je (sve) problem?

„Novootkrivena prisluškivanja, a koja su verovatno samo delić ukupnog obima tajnog nadzora koji je sprovodila BIA u prethodnom periodu, potvrđuju ono što smo godinama slutili - da je pre reč o tajnoj režimskoj policiji, karakterističnoj za autokratske režime, nego o bezbednosnoj službi demokratske države.

„Štaviše, BIA je jedna od prvih institucija koje je Vučićev režim zarobio", kaže Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), za BBC na srpskom.

Iako je agencija od nekadašnjeg Resora državne bezbednosti promenila ime i strukturu, način rada i kultura poslušništva vlasti ostali su isti, a posebno su se istakli tokom dve godine protesta, kada se lojalnost režimu morala dokazivati više nego ikada, dodaje Pejić Nikić u pisanom odgovoru.

Zbog lošeg zakonskog uređenja, moguće je da političari sa zamrznutom stranačkom funkcijom i bez ikakvog stručnog znanja i dokazanog integriteta budu postavljeni na njeno čelo, poput Aleksandra Vulina ili Vladimira Orlića, napominje.

„I BIA i Vojnobezbednosna agencija (VBA) imaju policijska ovlašćenja i učestvuju u krivičnim istragama, što je suprotno evropskim standardima, a to godinama ponavlja i Evropska komisija.

„Tužioci i policija morali su da se oslanjaju na BIA-u zbog tehničke opreme za sprovođenje tajnog nadzora, a koja je u prostorijama te službe."

Privremeno rešenje je ostalo na snazi, ali je u međuvremenu tehnologija za nadzor napredovala, dodaje istraživačica.

Poslednji u nizu slučajeva

Zbog nagomilanih problema, grupa od 146 pripadnika službi bezbednosti, među kojima su bivši čelnici BIA-e, policije i VBA-e, uoči izbora pozvala je kolege da u trenutku duboke političke krize „ostanu verni Ustavu, zakonu i profesionalnoj dužnosti“.

„Slobodni i pošteni izbori nisu mogući bez institucija koje štite izbornu volju građana, a ne interese onih koji žele da ostanu na vlasti", kaže se u apelu.

Potpisali su ga, između ostalih, Aleksandar Dimitrijević, bivši šef Uprave bezbednosti Jugoslovenske narodne armije (JNA), Saša Vukadinović, bivši direktor BIA-e, Vladimir Rebić, nekada direktor policije, kao i Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ).

Međutim, nekoliko dana uoči glasanja tragovi špijunskog softvera pronađeni su i na telefonima Vladana Đokića, rektora Univerziteta u Beogradu, koji je podržavao studente, kao i višeg tužilačkog saradnika Radeta Bajića, koji je radio na slučaju 'Generalštab'.

Na mestu zgrade bivšeg Generalštaba, pogođenog u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999, u užem centru Beograda, bio je planiran luksuzni hotel Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, zbog čega je najavljeno njegovo rušenje.

Da bi se to dogodilo, sa zgrade je skinuto svojstvo kulturnog dobra, čemu su se protivili zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Među optuženima za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave je i Nikola Selaković, prvi ministar iz redova SNS-a optužen tokom ministarskog mandata.

Od Kušnerovih planova na mestu Generalštaba se u međuvremenu odustalo.

„Bio sam 52 godine nepoznat, čak i na internetu, ali od kad sam krenuo da radim na predmetu Generalštab, to je postala sasvim drugačija situacija“, izjavio je Bajić ranije za BBC na srpskom.

Mesecima je, dodaje, bio predmet pisanja tabloida, ali i nacionalnih televizija koje su iznosile neistinite tvrdnje o njemu u cilju diskreditacije.

„Nemam dilemu iz kog izvora bi mogao biti nalog za tako nešto, s obzirom da kompanije koje se bave Pegazusom posluju samo sa vladama", dodao je Bajić.

Ko (treba da) kontroliše tajnu policiju?

Na prvom mestu je sudska kontrola, te bi za slučaj prisluškivanja tužilaca trebalo da postoji odobrenje nadležnog sudije.

„Ako nema sudske naredbe, onda je BIA postupala još očiglednije nezakonito, jer se nije držala čak ni pravnog formalizma.

„Postoje i drugi mehanizmi kontrole, koji su sasvim zakazali jer su institucije koje treba da ih sprovode bile zarobljene, zastrašene ili na drugi način podstaknute da zažmure na oba oka", kaže Pejić Nikić iz BCBP-a.

Među njima su unutrašnja kontrola - „nedelotvorna, jer odgovara direktoru BIA" - zatim parlamentarna, koju je i na sednicama Skupštine i u nadležnom odboru za kontrolu službi bezbednosti „uporno osujećivala vladajuća većina", nabraja.

„Sednice tog odbora uglavnom su tajne, a o hvalospevima rada službi i usvajanju njihovih izveštaja saznajemo iz šturih saopštenja.

„BIA lako može da spreči da neki narodni poslanik učestvuje u njenom nadzoru, time što će mu dati negativnu ocenu na bezbednosnoj proveri, pa tom poslaniku neće biti izdat neophodni bezbednosni sertifikat", ističe Pejić Nikić.

Značajnu ulogu treba da igraju i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali su i te institucije „neutralisane podobnim čelnim kadrovima", dodaje.

„Dodatna mera kontrole bila bi da se tehnički monitoring centar izdvoji iz BIA-e i ustanovi kao zasebno nezavisno telo, ali za sada nemamo takvo zakonsko rešenje.

„Taj zadatak tek predstoji", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk