Izbori u Izraelu: Šta kada nema apsolutne većine u parlamentu

Od nastanka države Izrael 1948. godine, njome su rukovodile koalicione vlade.

Hoće li i u novoj biti sadašnji premijer Benjamin Netanjahu?

Izlazne ankete pokazuju da nema jasnog pobednika prvih opštih izbora u zemlji od napada palestinskih ekstremista, predvođenih Hamasom, na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine na Izrael.

Dva izraelska emitera su predvidela da će stranka Jašar bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota i još tri jevrejske opozicione stranke u njegovom „Bloku promena“ osvojiti 51 mesto u Knesetu od 120 mesta, kao i Netanjahuova stranka Likud i njeni krajnje desničarski i ultraortodoksni jevrejski saveznici.

Anketa trećeg emitera dala je Netanjahuu prednost od tri mesta.

Mnogo toga će zavisiti od dve arapske koalicije stranaka, za koje se predviđa da će osvojiti rekordnih 18 ili 19 mesta.

Izlaznost birača 27. oktobra bila je najveća u poslednjih nekoliko decenija.

Pred Izraelom su, izgleda, dugi pregovori o obezbeđivanju većine u parlamentu kako bi se napravila vlada, a možda i novi izbori.

Kako funkcioniše izraelski izborni sistem?

Izraelski parlament, poznat kao Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 glas, odnosno poslanik.

Zbog proporcionalnog sistema glasanja, dosadašnje vlade su uvek bile koalicije više stranaka.

Pogledajte sadašnji sastav izraelskog parlamenta

Ko prvi dobija mandat da sastavi vladu?

Kada budu potvrđeni konačni rezultati izbora i posle konsultacija sa svim političkim strankama i koalicijama, predsednik Izraela će pozvati lidera stranke za koga veruje da ima najveće šanse da formira vladajuću koaliciju.

To bi, međutim, moglo da potraje nedeljama.

Obično predsednik, a to je trenutno Isak Hercog, daje mandat lideru stranke koja je osvojila najviše mesta u Knesetu.

Ali to nije obavezno: na primer, posle izbora 2009. godine, tadašnji predsednik Šimon Perez je prvo pozvao Netanjahua, iako je njegova stranka Likud bila iza rivalske stranke Kadima.

Prvi koga predsednik ovlasti, odnosno proglasi za mandatara, ima do 42 dana da formira vladu.

Ako ne uspe, drugom mandataru se daje šansa.

Ako nijedna stranka ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.

Ako niko ne može da formira vladu, raspisuju se novi izbori, a Netanjahu bi ostao privremeni premijer.

Arapske stranke jezičak na vagi

Likud, Netanjahuove stranke, i blok opozicionih stranaka koje prevodi bivši vojni komandant Gadi Ajzenkot, dobile su najviše glasova, ali će im biti potrebna podrška drugih stranaka da bi formirale koalicionu vladu.

Netanjahu predvodi blok desničarskih i verskih stranaka.

Prvi put je došao na vlast 1996. godine, kao prvi direktno izabrani premijer Izraela na prevremenim izborima posle atentata na Jicaka Rabina, i na vlasti je veći deo poslednje tri decenije.

Ajzenkot predvodi opozicionu grupu koju čine i centralno desničarske i levičarske stranke, ujedinjene prvenstveno ciljem da zamene Netanjahua.

U bloku je i stranka Bi'Jahad, koju predvodi bivši premijer Naftali Benet.

Dva arapska bloka sranaka dobile su mnogo više glasova nego što se očekivalo i upravo bi njihova podrška mogla da bude presudni u obezbeđivanju većine za formiranje vlade.

Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su mogućnost saradnje sa njima u vladi.

Kada će biti objavljeni konačni rezultati?

Preliminarni rezultati se očekuju 28. oktobra, a zvanični rezultati trebalo bi da budu objavljeni 4. novembra.

Treba da budu prebrojani glasovi stotine hiljada vojnika i rezervista, a oni su do sada uglavnom bili naklonjeniji desnici.

Proces pregovora o koaliciji mogao bi da potraje nekoliko nedelja - ili čak meseci.

Posle izbora u martu 2021. godine, vlada je formirana tek u junu, kada su se Benet i Jaira Lapid dogovorili o podeli vlasti.

Tom prilikom, Netanjahuu je data prva šansa da formira vladu, ali nije uspeo da izgradi održivu koaliciju.

Raspisivanje novih izbora nije neuobičajeno - između 2019. i 2022. godine, Izrael je održao pet odvojenih glasanja jer stranke nisu uspele da se dogovore o saradnji.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk