Протести у Француској: Полицијски час и последице нереда

Француске власти увеле су полицијски час у деловима централног Париза и у другим градовима, после викенда обележеног нередима и пљачкама широм земље.

Полиција у Паризу саопштила је да ће полицијски час бити на снази од 23 до шест сати ујутру на Тргу Републике, где су се током викенда окупљали демонстранти, као и у трговачкој четврти Ле Ал.

У неколико других делова центра града забрањена су окупљања без одобрења надлежних органа.

Делимичне мере ограничења кретања, које се углавном односе на младе и јавна окупљања, уведене су и у Марсеју, Бордоу, Ници и Лиону на југу земље, као и у Лилу и другим градовима на северу.

Лоран Нуњез, министар унутрашњих послова, који се суочио са оштрим критикама опозиције због слабе припремљености органа реда, признао је раније да је полиција у појединим градовима „изгубила контролу“.

Нуњез је понудио оставку, али ју је председник Емануел Макрон одбио.

Протести су почели прошлог месеца, када су средњошколци почели блокаде школа, тражећи боље услове школовања, али су се у међувремену проширили на низ других питања, пре свега раста трошкова живота.

Омасовљењу протеста протеклог викенда допринели су и разни раднички синдикати, али и друге групе.

Мирне демонстрације претвориле су се у насиље, сукобе са полицијом, паљење и пљачкање продавница.

За Себастијана Лекорнуа, француског премијера, кривац за нестабилности у земљи су ултралевичарске радикалне групе.

„Постоји покрет који предводе веома ултралевичарске радикалне групе које заиста желе да дестабилизују и да створе хаос у нашој земљи до председничких избора“, рекао је он после хитног састанка владе.

„Разбијачи, насилници и лопови неће нам диктирати живот нити владати", поручио је он.

Ухапшено је више од 2.500 људи, а према подацима Привредне коморе Француске оштећено је чак 2.000 предузећа.

У нередима је повређено око 1.000 полицајаца.

Једном демонстранту шака је разнесена у експлозији полицијске шок-гранате, јавила је агенција Франс прес (АФП).

Погледајте видео: 'Ово је био цео мој живот', очајни власник опљачкане продавнице у Паризу

Зашто протестују у Француској?

На улице је 17. октобра изашло око 550.000 људи како би исказали незадовољство због раста цена горива, трошкова живота и погоршања јавних услуга, међу којима и школа.

Али нешто што је требало да буду мирне демонстрације претвориле су се у велике сукобе са полицијом у многим француским градовима, насиље, паљење и пљачку.

Више од 2.000 предузец́а је директно погођено насиљем протеклог викенда, кажу из Француске привредне коморе и штету процењују на „стотине милиона евра“.

Нови талас насиља у Француској изазван је протестима учесника средњих школа који су почели пре месец дана, незадовољних, кажу, условима школовања, недостатком наставника, обимним образовним програмом.

Њима су се потом придружили и студенти, а како су протести бивали масовнији, тако су постали и насилнији.

Реакција политичких личности указала је на дубоке политичке поделе у Француској док се земља припрема за изборе у априлу, на којима се очекује велика битка крајње деснице и крајње левице.

Жан-Лик Меланшон, лидер странке крајње левице Непокорена Француска, оштро је критиковао Нуњеза и шефове полиције на друштвеним мрежама.

Рекао је да су „показали потпуну неспособност“ у поступању са демонстрацијама и назвао их „стручњацима за организовани хаос“.

Марин Ле Пен, лидерка крајње десничарске странке Национално окупљање, осудила је „политичке снаге за подстицање насиља и искоришц́авање беса", мислећи на Меланшонову странку.

Влада не искључује ванредно стање, штету ће надокнадити одговорни за нереде

Премијер Лекорну није искључио могућност увођења ванредног стања у земљи.

Најавио је и да ће влада издвојити средства за обнову подручја погођених нередима, уз план да се трошкови надокнаде из средстава оних који су одговорни за насиље.

„Биће донет закон којим ће се обезбедити да они који су причинили материјалну штету буду обавезни да је надокнаде“, рекао је Лекорни.

Најавио је и делимичну финансијску подршку за незапослене, односно запослене који због нереда и пљачки нису могли да раде.

Министар унутрашњих послова Лоран Нуњез изјавио је да 200 истражитеља анализира снимке надзорних камера у покушају да идентификује могуће организаторе нереда.

Многи градовима Француске протеклог викенда изгледали су као ратно поприште.

Неке од најнасилнијих сцена виђене су у Паризу, Марсеју и Лиможу, где је спаљена градска кућа.

Погледајте видео: Торањ градске куће у Лиможу урушава се у пламену

У Марсеју више од 30.000 пљачкаша

На врхунцу нереда на улицама Марсеја 17. октобра, евидентирано је више од 30.000 пљачкаша, наводи се у полицијском извештају.

Међу њима је било 8.000 „изгредника“, додаје се у извештају.

Градске власти Марсеја су 19. октобра увели привремену забрану јавних окупљања и демонстрација.

Више јавних зграда је било мета током викенда, а једна група је накратко упала у градску скупштину Марсеја.

Погледајте видео: Уживали у пићу у Паризу док око њих све гори

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk