Велика излазност на превременим изборима у Србији

До поднева је гласао сваки трећи уписани бирач у Србији, што је знатно више у односу на претходне парламентарне изборе 2023. године, показују подаци Републичке изборне комисије (РИК).

До 12 сати гласало је 34,55 одсто бирача, саопштио је Бранко Јосиповић, директор Републичког завода за статистику, на конференције за медије.

Највећа излазност је у Војводини - 38,08 одсто, следи регион Београда - 35,23 одсто, Шумадија и Западна Србија 32,56 и Јужна и Источна Србија 31,96 одсто.

На парламентарним изборима 2023. излазност до поднева била је 21,3 одсто, подаци су РИК.

Процену пресека излазности до 13 сати дао је Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта) - на 41,1 одсто.

Од отварања бирачких места у седам ујутро формирали су се дуги редови за гласање у Београду, Нишу, Новом Саду и Панчеву, јавили су ББЦ репортери са лица места.

„Први пут сам дошао на гласање овако рано.

„Не види се крај реда, дефинитивно се види разлика у односу на претходне изборе", рекао је за ББЦ Милош Обреновић, док је чекао у реду испред бирачког места у Машинској школи у Панчеву.

Многи кажу да „не памте" оволику гужву током преподнева на гласачким местима, а све најновије вести пратите у ББЦ блогу уживо.

Да ли се по јутру дан познаје?

На овим изборима очекује се већа излазност у преподневним сатима у односу на претходне, с обзиром на поједине позиве гласачима да раније изађу на биралишта, рекла је Емилија Орестијевић из Цесида за РТС у 22. октобра, пре изборног дана.

Уобичајено је да током ручка, између два и пет, немамо нагле скокове броја изашлих бирача, додала је.

Претходни избори су показали да се и током последњих сат, два повећава излазност, па се гласање може продужити после осам на појединим местима, указала је.

Излазност 2023. године

На последњим парламентарним изборима 2023, гласало је 58,77 одсто бирача, што је била највећа излазност од доласка Српске напредне странке на власт.

Тада је било и око 100.000 неважећих гласова, односно 2,73 од укупног броја.

Око три одсто неважећих листића проценат је који се понавља из изборе у изборе у Србији.

Највећа излазност тада је забележена у неким од најсиромашнијих општина на југу Србије.

Рекордер је Трговиште, на југоистоку земље, где је гласало мало више од 80 одсто уписаних бирача.

Следе шест општина из околине Ниша: Дољевац, Бела Паланка, Гаџин Хан, Бабушница, Мерошина и Житорађа, где излазност није била нижа од 77 одсто.

Супротан крај ове скале готово искључиво попуњавају општине на Косову и оне чине 18 од 20 општина са најмањом излазношћу 2023, а предњачи Урошевац, у којем је тада гласало мање од три одсто уписаних бирача.

Општине у којима је излазност ниска, а нису на Косову, претежно имају доминантно мањинско становништво, попут Прешева и Бујановца, у којима су већина Албанци, или Тутина и Сјенице, где су то Бошњаци.

Шта је велика излазност у Србији?

Излазност се изражава у процентима у односу на укупан број бирача у Србији.

Поједини истраживачи указују да тренутни бирачки списак не одражава реалан број људи са правом гласа, те да је стварних бирача мање.

„Процене истраживача јавног мњења говоре да у Србији тешко да можете да нађете више од 4,8 до 4,9 милиона бирача.

„Ако на изборе изађе четири милиона људи, то је 82-83 одсто присутних који могу да остваре право гласа, што је импресиван број.

„Чак и у државама где постоји обавезно гласање, нема овако велике излазности", рекао је раније за ББЦ Иво Чоловић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесида).

Више од четири милиона људи последњи пут је изашло 2008. године на парламентарне изборе.

Мерено у процентима, од повратка вишестраначја у Србији, највећа излазност забележена је на првим изборима 1990. године (71,5 одсто) и у септембру 2000. (74,4 одсто), после чега је пао недемократски режим Слободана Милошевића.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk