Спољна политика Студентске листе: Шта може да се промени

Прва недеља после историјских парламентарних избора у Србији протекла је у „чишћењу сопственог дворишта", иако Студентска листа, убедљива победница на биралиштима, још формално не држи метлу у рукама.

Оставке у јавним сервисима, истраге, хапшења и одузимање дозволе за рад Алта банке смењивали су се као на траци, а у првим данима нисмо много чули о будућој спољној политици Србије.

Пред Студентском листом је „тежак задатак" и приоритет су „изазови код куће", попут „поновног уздизања земље и повратка демократији и владавини права", каже Јохана Дајмел, немачка политиколошкиња, за ББЦ на српском.

„Не треба очекивати заузимање новог курса у спољној политици у кратком или средњем року", додаје чланица Међународног саветодавног комитета Београдског центра за безбедносну политику.

Хоће ли Србија задржати 'четири стуба дипломатије' - Русију, Европску унију, Америку и Кину?

Има ли простора за нове ослонце?

Шта победа Студентске листе значи за Балкан?

Стручњаци из Европе, Кине, Америке и Русије за ББЦ на српском детаљно одговарају на ова питања.

Европска унија

Док су Москва, Вашингтон и Пекинг уздржано честитали изборну победу, из Брисела је стигло више порука Студентској листи уз далеко срдачнији тон.

У Србији може да почне ново поглавље и врата ЕУ су отворена, рекла је Марта Кос, европска комесарка за проширење.

Однос са Бриселом могао би да буде „најзначајнија промена у спољној политици" под влашћу Студентске листе, каже Флоран Марсијак, истраживач Француског института за међународне односе у Паризу, за ББЦ на српском.

Европској унији, како тврди, „очајнички треба успех у евроинтеграцијама".

У њима на Западном Балкану предњаче Црна Гора и Албанија, док је Србија као кандидаткиња за неколико година прешла пут од лидера до фењераша.

Али, Албанију мучи „озбиљна политичка нестабилност" оличена у масовним и насилним уличним протестима, док Црна Гора „наилази на билатералне препреке, посебно из Хрватске", додаје Марсијак.

Ту долазимо до Србије.

„Демократско отварање" је прилика за Брисел да покаже да политика проширења још подржава демократске промене, каже Француз.

„Постоји јасна намера ЕУ да себе повеже се демократским помаком у Србији, у којем није одиграла битну улогу", објашњава.

Приоритет за Брисел у кратком року могло би да буде наставак извоза оружја из Србије у Украјину, а дугорочно повратак дијалогу са Косовом, али новој влади прво треба дати простора да се позабави унутрашњим проблемима, пише у анализи Међународне кризне групе (ИЦГ).

Србија наставља пут европских интеграција и усагласиће државну унутрашњу политику са поглављима 23 и 24 (владавина права, слободни медији), основним препрекама за улазак у ЕУ, рекао је Илија Срдановић, први на победничкој изборној листи.

Брисел и Берлин су „годинама изневеравали Србију" жмурећи на назадовање у владавини права и демократији у земљи, примећује Дајмел.

„Хајде да се надамо да ће се и ЕУ сада 'пробудити' и повећати напоре да подржи ову нову политичку снагу", каже.

Придруживање ЕУ је током кампање углавном било у запећку, годинама опада подршка становништва Србије тој идеји, а застава блока ретко се виђала током две године студентских протеста.

Александар Бауцал, кандидат СЛ, пред изборе је саопштио да ће становници Србије „на референдуму одлучити приступа ли се ЕУ или не".

„Студентски покрет није једнообразан, али и међу његовим члановима преовладава негативан став о ЕУ, понајвише зато што је Брисел имао добре односе са режимом Александра Вучића", каже Магдалена Рекшћ, професорка Универзитета у Лођу у Пољској, за ББЦ на српском.

Неповерење Срба у ЕУ је и „резултат антизападне пропаганде Вучићевог режима", наглашава.

Европски лидери су навикли да директно разговарају са Вучићем, који је као премијер и председник доносио готово све важне дипломатске одлуке.

Нису увек били задовољни његовим потезима, али су знали шта од њега могу да очекују, због чега и „нису веровали у победу Студентске листе", каже Вук Вуксановић, предавач спољне политике на Краљевском колеџу у Лондону, за ББЦ на српском.

Од нове владе очекује „више гестова добре воље према ЕУ, бољу комуникацију и мање сатанизовања", али не очекује чланство у ЕУ „у блиској будућности".

Русија

Москва је у постизборном обраћању Србији била уздржанија од Брисела.

„Намеравамо да наставимо да чинимо све што је могуц́е како бисмо подстакли развој наших односа са Београдом - али, као што знате, за танго је потребно двоје", саопштио је Дмитри Песков, портпарол Кремља.

Рука је пружена и из Студентске листе поруком да неће уводити санкције Русији због рата у Украјини и да желе добру сарадњу са Москвом.

Пре избора у Србији, руски председник Владимир Путин „надао" се победи Вучића и СНС-а.

СЛ је настала из студентских протеста и то је за Москву је црвена заставица, која би могла да је подсети на Мајдан револуцију у Украјини у којој је 2014. свргнут проруски режим Виктора Јануковича, каже Максим Саморуков, сарадник Карнегијевог Центра за Русију и Евроазију, за ББЦ на српском.

„Биће врло тешко убедити Кремљ да то што су на власт дошли са 'улице' не треба у Москви да буди страх и да треба да их схвате озбиљно, а не као пијуне Запада који су на власт дошли уз помоћ 'обојене револуције'", сматра руски политиколог.

Руска Федерална безбедносна служба (ФСБ) је учествовала и у истрази због наводне употребе звучног оружја против демонстраната на најмасовнијем студентском скупу 15. марта 2025, негирајући да је оружје употребљено.

Руски званичници и безбедносне службе су протесте у Србији називали обојеном револуцијом у више наврата.

Иако је студентски покрет хетероген, најбројнији су „симпатизери Русије који имају антизападне ставове", истиче Магдалена Рекшћ.

„Може се наслутити да ће односи са Москвом остати непромењени", верује професорка Универзитета у Лођу.

Али, Самоурков препреку види у одласку са власти политичара који су годинама били задужени за контакте са Москвом, попут бивших и садашњих министара Александра Вулина, Ивице Дачића, и Ненада Поповића, као и директора Србијагаса Душана Бајатовића.

„Москва је навикла на њих и они су вешто пливали у тим односима, а Кремљ не воли нове људе", објашњава.

Нова власт у Београду биће посвећена борби против корупције, а то је, тврди, „у директној супротности са начином на који Русија углавном послује".

Погледајте како будуће односе са Русијом и ЕУ види Илија Срдановић:

Америка

На честитке из Америке чекало се знатно дуже - чак пет дана.

„Радујемо се уредној транзицији власти и заједничком раду на унапређењу стратешког партнерства САД-а и Србије, као и регионалне стабилности", саопштили су из америчке амбасаде у Београду 30. октобра.

Америка ће „желети да буде добар партнер новој влади, као што је покушала да буде и претходној или оној пре ње", каже Метју Палмер, бивши специјални представник САД за Балкан, за ББЦ на српском.

Погрешно је претпоставити да је Вашингтону „важнија стабилност од демократије", што су многи у Србији замерали западним силама током 14 године владавине СНС-а, додаје стручњак за дипломатију из Центра за анализу европске политике (ЦЕПА) у Вашингтону.

„САД мора да сарађује са владом како бисмо унапредили америчке интересе и подржали Србију на путу ка европским интеграцијама", истиче.

Однос Вашингтона према Србији, Флоран Марсијак описује као „прагматичан" и не очекује да ће се то променити.

Енергетска безбедност, питање Косова и регионална стабилност остаће главне теме разговора српских и америчких дипломата и са новом влашћу у Београду, додаје.

Јохана Дајмел примећује да би у очима америчког председника Доналда Трампа препрека могло да буде измештање односа из домена личног, што је био доминантан принцип током ере Александра Вучића, на институције.

Очекивања Вуксановића од српско-америчких односа стају у једну реч - „континуитет".

„Нова влада ће бити свесна моћи Америке и она ће увек бити посматрана као алтернатива када је ЕУ дезоријентисана или слаба", објашњава.

„Истовремено ћемо настојати да имамо најбољи могући однос са САД и покушати да минимализујемо области у којима имамо неслагање, попут статуса Косова", додаје.

Кина

И у Кини су „спремни да сарађују" са будућом српском владом и „поштују слободан избор народа", саопштио је дан после избора Гуо Ђиакун, портпарол кинеског Министарства спољних послова.

Тако су послали јасан сигнал да Пекинг прави разлику између промене власти и измене националне стратегије, каже Ванг Јивеи, професор Универзитета Ренмин у Пекингу, за ББЦ на српском.

Не очекује суштинске промене политике Србије према Кини, али верује да ће бити „процедуралних прилагођавања" због веће транспарентности, додаје.

„Кина је за Србију највећи извор инвестиција не рачунајући ЕУ, кључни партнер у иницијативи Појас и пут и најважнији трговински партнер у Азији", каже директор Инситута за међународне односе у Пекингу.

Од Србије очекује „континуитет Вучићеве стратегије балансирања, али са јачим либерално-институционалним примесима".

Током владавине СНС-а многе велике инфраструктурне пројекте у Србији изводиле су кинеске компаније, а садржаји уговора најчешће су били тајни.

Од нове владе се очекује већа транспарентност, али „то може да буде нова форма међусобног поверења, пре него пукотина у односима", тврди Јивеи.

Наглашава да постојеће уговоре није могуће једнострано поништити, али „неки пројекти ће се можда поново испреговарати".

„Не видим ризик од прекидања веза, већ да ће преговори бити спорији, правила надзора оштрија и могућа одлагања великих тендера", истиче кинески стручњак.

Шта чека Балкан и има ли Србија још 'столица'?

Спољна политика Александра Вучића заснивала се и на неколико мањих ослонаца, осим великих сила.

Упркос блиским односима са Москвом, Београд је одржавао и контакте са Кијевом, украјински председник Владимир Зеленски је посетио српску престоницу, а Србија је трпела и критике Русије због посредног извоза наоружања у Украјину.

Нова српска влада могла би да задржи сличан приступ балансирања, предвиђа француски политиколог.

„Можда ће ојачати дипломатске и пратктичне везе са Кијевом, али их не би требало тумачити као назнаку раскида са Москвом", додаје Марсијак.

Србија током претходних година продубила сарадњу и са Израелом, земљом која води два активна оружана сукоба у Ирану и Гази.

Извоз наоружања из Србије у Израел вишеструко је порастао, две земље су потписале и уговоре о сарадњи безбедносних служби.

Уочи избора је отворена и фабрика дронова у сарадњи израелске фирме Елбит Системс и владе Србије.

Иако се Студентска листа „дистанцирала" од трагедије у Гази, постоји недоумица о будућности односа Београда и Јерусалима, каже Вук Вуксановић.

„Не знамо колико су дубоко умрежене безбедносне структуре и да ли је присуство Израела сада толико снажно у Србији да га је немогуће преко ноћи смањити.

„Питање је да ли се можете дистанцирати од Израела и трагедије у Гази, а да од Вашингтона и израелских лоби група у Америци не направите непријатеље", објашњава.

Политика Србије према суседима на Балкану била је „оличена у томе да се неко уздржава од тога да креира проблеме или да извози проблеме у нашем региону", описао је Александар Бауцал за телевизију Н1.

Била је то „илузија стабилности", док ће приступ СЛ бити „потпуно другачији", додао је.

Промена може да буде „мање оштра реторика, веће поштовање билатералних односа и напуштање принципа веома персонализоване дипломатије из Вучићеве ере", тврди Марсијак.

Али, победу СЛ не види као „аутоматски отклон од српског национализма", иако сада очекује „мање инсистирање на идеологији српског света".

Једна од највећих промена би могло да буде „измештање односа са суседима из домена таблоида" у Србији, каже Вук Вуксановић.

„Велико питање" види у будућем односу владе у Београду са Милорадом Додиком, лидером босанских Срба који је годинама врло блиско сарађивао са напредњацима.

Политика према Косову се вероватно неће битно променити, тврди Вуксановић.

„Тај ће спор живети са нама још доста дуго.

„За почетак, нова влада треба да види шта ће радити са Српском листом, која је била испостава СНС-а на северу Косова", каже стручњак.

Ни према другим међународним актерима не очекује велике заокрете.

„Променом власти најмање ће се променити спољна политика.

„Биће то више модификација, него трансформација", закључује Вуксановић.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk