Pet izazova pred Studentskom listom

Svrgavanjem dugogodišnjeg autokratskog lidera Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima, studentski pokret u Srbiji ostvario je snove koje sanjaju hiljade demonstranata širom sveta.

Sada, međutim, dolazi težak posao vladavine, a u tome ni studenti ni njihovi odabrani kandidati - uglavnom profesori i lekari - nemaju iskustva.

Nižu se pitanja: ko će iz ovog pokreta bez vođe biti premijer, kakva će biti njihova politika i može li se grupa političkih debitanata ujediniti kako bi ojačala privredu, iskorenila korupciju i žonglirala složenim međunarodnim odnosima?

Odgovori će odrediti političku stabilnost Srbije i njenih odnosa sa Kinom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Evropskom unijom (EU), najvećim trgovinskim partnerom Beograda.

Pobeda studenata će „verovatno pokrenuti široke institucionalne i političke promene usmerene na borbu protiv korupcije, vladavinu prava i bolje javne usluge, procenjuje konsultantska grupa Teneo Global Research.

„Međutim, birokratski otpor reformama i ograničeno iskustvo pokreta u upravljanju mogli bi da učine tranziciju izazovnom.“

Studentska lista, novi politički akter, nastala iz masovnih protesta posle novosadske tragedije i pogibije 16 ljudi, uoči izbora je predstavila uopšteni plan od 11 tačaka, ističući kao prioritet borbu protiv korupcije.

U dosadašnjim javnim istupima kandidata Studentske liste za poslanike bilo je ponekad i oprečnih stavova.

Šta ih čeka pošto polože zakletve u skupštini, a potom formiraju novu vladu?

Pravosuđe

U pravosuđu, jednoj od najvažnijih poluga vlasti, na većini najistaknutijih mesta - sudijskih i tužilačkih - još su oni koje je postavio dosadašnji režim.

Ipak, tokom nedelje je Vrhovno javno tužilaštvo počelo da češlja rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu na čijem čelu je Nenad Stefanović, za koga se tvrdilo da je blizak dosadašnjim vlastima.

Stefanović i Ministarstvo pravde, koje i dalje vodi Vučićev kadar, tvrde da je reč o uobičajenim, redovnim kontrolama.

Iz EU godinama upozoravaju na pritisak u srpskom pravosuđu.

Oslobađanje sudova i tužilaštva među ključnim je tačkama programa studentskog pokreta.

Zalažu se za preispitivanje postupaka javnih funkcionera i odgovornost onih koji su zloupotrebili položaj, ogrezli u korupciji ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone.

Policija

Jedan od prioriteta novih vlasti biće reforma Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), kao i prekidanje veza državnih institucija sa organizovanim kriminalom, izjavio je Jovo Bakić, kandidat Studentske liste za poslanika u skupštini.

„Ako se zna ko su profesionalni policajci, a ko kriminalci u MUP-u, onda i neće biti tako teško, a mi već znamo ko su neki profesionalni policajci, a znamo i za neke kriminalce", rekao je Hrvatskoj radio-televiziji (HRT).

„Već radimo na tome, a pozvaćemo i neke penzionisane policijske stručnjake koji su se dokazali kao profesionalci i sprovešćemo reformu MUP-a", poručio je.

Temeljna kontrola rada MUP-a je među 11 ključnih tačaka programa studentskog pokreta, uz otkaze, kako su rekli, korumpiranih pripadnika.

Najavili su osnivanje Specijalne tužilačke policije, sačinjene od istražitelja, koji bi odgovarali direktno tužiocu, a ne MUP-u kao do sada.

Traže odlazak rukovodilaca svih policijskih službi.

Tokom antivladinih protesta, studentski pokret i demonstranti optuživali su policiju za prekoračivanje ovlašćenja i brutalnost.

Pogledajte: Šta je tužilačka policija koju predlaže Studentska lista

Privreda i korupcija

Zvaničnici odlazeće SNS neprestano su se hvalili privrednim uspesima, naglašavajući rast plata i penzija, dovođenje stranih investitora, smanjenje javnog duga i infrastrukturne projekte.

Opozicione stranke i neke nevladine organizacije optuživale su vlast za korupciju, netransparentnost ugovora i prekomerno zaduživanje, što su državni zvaničnici odbacivali.

Na listi Indeksa percepcije korupcije, Srbija je na 116. od 182 mesta u svetu, što je najlošija pozicija u poslednje dve decenije, saopštili su iz organizacije Transparentnost 2025.

„Srbija je ekonomski iscrpljena, a svrstavaju nas u vodeće zemlje po korumpiranosti, sve su to jako loše okolnosti", rekao je Dejan Šoškić, kandidat Studentske liste i bivši guverner Narodne banke Srbije.

Dodatni problem je rast duga javnih preduzeća i manjak u kasama gradova i opština, dodao je.

Borba protiv korupcije jedna je od ključnih tačaka studentskog programa, uz „oduzimanje nelegalno stečenog bogatstva čime će se osloboditi stotine miliona evra za nova javna ulaganja i ono što je građanima Srbije godinama uskraćivano".

Zalagaćemo se i za povratak nezakonito prisvojene javne imovine u budžet Srbije, svuda gde je moguće tome ući u trag, izjavio je Šoškić posle izbora u intervjuu TV Insajderu.

Studentska lista najavila je i reviziju svih ugovora koje je potpisala država, posebno u građevinskim projektima, kako bi se utvrdila tehnička ispravnost i bezbednost.

U delu programa o privredi, studenti kažu da će se zalagati za izmenu Zakona o radu, prema kojem će maksimalan rad na određeno biti 12 meseci, čime će se „ukinuti višegodišnja ucena zaposlenih i obezbeđena sigurnost".

Pogledajte: Dejan Šoškić za BBC o stranim investicijama

Jedan od osporavanih projekata je i organizovanje međunarodne izložbe Ekspo u Beogradu 2027.

Ekspo neće biti otkazan i poštovaćemo potpisane međunarodne ugovore, poručio je Ilija Srdanović, prvi na Studentskoj listi, u predizbornom intervjuu za BBC.

U delu programa o privredi kažu da će se zalagati za izmenu Zakona o radu, prema kojem će maksimalan rad na određeno biti 12 meseci, čime će se „ukinuti višegodišnja ucena zaposlenih i obezbeđena sigurnost".

„Strane investicije bi trebalo da donose visoku tehnologiju koju inače nemamo, a u Srbiji, gotovo bez izuzetka, nisu se desile", rekao je Šoškić u predizbornom intervjuu za BBC na srpskom.

Nova vlast naslediće nerešeno pitanje Naftne industrije Srbije (NIS), ključne kompanije za srpsku privredu, koja je više od godinu dana pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva.

Predstavnici Studentske liste nisu se do sada konkretno izjašnjavali o NIS-u.

Nije poznat ni njihov plan o najvećim javnim preduzećima - Elektrodistribuciji Srbije (EPS), Telekomu i Srbijagasu, takođe ključnoj kompaniji za funkcionisanje srpske privrede, na čijem je čelu dugo godina Dušan Bajatović, kadar Socijalističke partije Srbije (SPS), vernog partnera SNS-a.

SPS posle 36 godina, koliko postoji, nije prešao cenzus i neće biti u skupštini.

Pogledajte: Ilija Srdanović za BBC na srpskom o planovima Studentske liste za Ekspo

Kosovo

Donedavna vlast tvrdila je da su među prioritetima spoljne politike evropske integracije, ali je jedna od kočnica na tom putu i pitanje Kosova, koje je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.

Priznanje Kosova je „neophodan preduslov za evropski put" Srbije, poručila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, tokom posete Beogradu 2023.

Napretka u dijalogu Beograda i Prištine već duže vreme nema, iako je potpisano nekoliko sporazuma o normalizaciji odnosa pod okriljem EU.

Nastavak dijaloga je u studentskom planu, a platforma o razgovorima, odnosno daljoj budućnosti Kosova biće u skladu sa Ustavom, rekao je Srdanović. 

Poštovaće se međunarodno dogovoreni protokoli, ali bi njihova usklađenost, između ostalog i Briselskog sporazuma sa Ustavom, mogla da bude preispitana, dodao je.

Studentska lista će se voditi načelima Ustava, prema kojem je Kosovo i Metohija pokrajina i deo teritorije Srbije, izričit je Radomir Saičić, jedan od kandidata SL za poslanike.

Spoljna politika: EU, Rusija, Amerika i Kina

Osim kurtoaznih čestitki pobednicima izbora i uopštenih fraza, poput 'sarađivaćemo', iz Vašingtona, Moskve i Pekinga nije bilo dužih komentara.

Zato jeste iz Brisela.

Zvaničnici EU su bili opširiniji u osvrtima na ishod izbora u Srbiji, poručujući da su spremni da pruže podršku reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija.

U Srbiji može da počne novo poglavlje i vrata EU su otvorena, rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.

Srbija nastavlja put evropskih integracija, na šta se obavezala 2000. i usaglasiće državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24 (vladavina prava, slobodni mediji) osnovnim preprekama za ulazak u EU, dodao je Srdanović.

Gotovo pet godina Beograd nije otvorio nijedan klaster u pregovorima sa EU, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška evropskom putu u padu.

Aleksandar Baucal, kandidat Studentske liste, izjavio je da je „cilj da se prvo uspostavi država koja će raditi za građane, a da će onda na referendumu odlučiti pristupa li se EU ili ne".

Na višemesečnim antivladinim protestima bilo je primetno odsustvo zastava EU.

Brisel je doskorašnju vlast u Srbiji kritikovao zbog neuvođenja sankciji Rusiji usled njene invazije na Ukrajinu, pokrenute u februaru 2022.

Uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu, Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi.

Tokom kampanje, na nalogu Studenti u blokadi na Iksu objavljeno je da neće uvoditi sankcije Rusiji.

„Poštujemo Rusiju kao veliku silu, našu istorijski važnu partnerku i u mnogim slučajevima zaštitnicu i tu neće biti nikakvih promena", izjavio je u gostovanju Raša tudej Balkan (Russia Today), televiziji pod ruskim uticajem zabranjenu u EU.

Budući spoljnopolitički pravac Srbije trebalo bi da zavisi od interesa njenih stanovnika, izjavio je Srdanović za BBC na srpskom.

Srbija bi po pitanju Rusije trebalo da vodi računa o vlastitim strateškim interesima, posebno imajući u vidu energetsku zavisnost i saradnju dveju zemalja, rekao je.

Pogledajte šta je Ilija Srdanović za BBC rekao o odnosu Srbije sa Rusijom i EU

Sjedinjene Američke Države

Odnosi Srbije i SAD-a bili su opterećeni dijametralno suprotnim pozicijama Beograda i Vašingtona tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih, kao i po pitanju nezavisnosti Kosova.

Od početka 21. veka, odnos je češće dobar nego loš, posebno tokom mandata Donalda Trampa, a naznaka dodatnog unapređenja bio je potpisan sporazum o Strateškom dijalogu potpisan u julu ove godine.

Mesec dana kasnije, dvojica kongresmena iz različitih stranaka predložili su zakon o Srbiji koji oštro kritikuje doskorašnje vlasti, tvrdeći da „urušavaju demokratiju i neguju bliske odnose sa Rusijom, Kinom i Iranom".

Reakcija američkog Stejt departmenta posle pobede studentskog pokreta bila je učtiva i štura.

„Radujemo se proširenju našeg partnerstva sa Srbijom i saradnji sa njenim novoizabranim poslanicima dok nastavljamo da jačamo momentum stvoren prošle godine, koji obuhvata Strateški dijalog", rekao je portparol Stejt departmenta za BBC na srpskom.

Predstavnici Studentske liste nisu se izjašnjavali o odnosu sa Amerikom.

Kina

Kina je jedan od najvažnijih partnera Srbije, a Vučić i kineski lider Si Đinping u više navrata su govorili o 'čeličnom prijateljstvu'.

Tokom nedavne posete Pekingu, Vučić je dobio najviši kineski orden za strance.

Ali to čvrsto prijateljstvo protkano je dugovima - od 2000. do 2022, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, a ogroman deo kroz zajmove.

Od dolaska SNS-a na vlast, kineske firme su se razgranale po Srbiji, upravljaju nekolicinom rudnika, među kojima i zlata u Boru, kao i nekim drugim fabrikama.

Učestvovale su i gotovo svim većim infrastrukturnim projektima, pa i obnovi zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj se 1. novembra 2024. pala obrušila nadstrešnica kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Poput Moskve, ni Kina ne priznaje nezavisnost Kosova, što su zvaničnici često isticali kao znak savezništva u Ujedinjenim nacijama (UN).

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk