Који су даљи кораци Студентске листе и како доносе одлуке: 'Демократски експеримент'

Студентска листа (СЛ) остварила је убедљиву изборну победу, али на челу кључних, најмоћнијих институција, месецима могу да остану људи одани досадашњој власти.

Док се чека конституисање нове Скупштине Србије, потом формирање нове владе, а са тим и промене у јавним предузећима, службама и агенцијама, какав је маневарски простор политичке опције која је ставила тачку на 14-годишњу владавину Српске напредне странке (СНС) и партнера?

Представници студентског покрета, који је предводио антикорупцијске протесте последњих годину дана, и Студентске листе, кандидоване на изборима, у првим данима поручују да насилни потези нису опција.

Позивају запослене у јавним институцијама да се самоорганизују и самоослободе.

За то време Влада Србије у техничком мандата наглашава „мирну и закониту транзицију власти", док Александар Вучић, доскора најмоћнији политичар у земљи, говори о самоорганизовању присталица да би се бранили медији блиски СНС-у од напада.

Републичка изборна комисија (РИК) најпре треба да саопшти коначне резултате избора, и тек тада почињу да теку рокови за конституисање нове скупштине и владе.

„Цео процес може да траје три, четири месеца.

„Јавни и политички живот неће стати у међувремену", каже Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука у пензији, и кандидат за посланика на Студентској листи.

'Осетљива' постизборна недеља

У првим сатима после избора, док су присталице Студентске листе широм Србије још славили победу, окупљени су будућој власти поручили да се не удаљавају од народа и да остваре један од основних захтева - поштовање закона.

„Суочени сте са неком врстом постизборне еуфорије и подигнутим очекивањима да испуните оно што сте обећавали, а обећали сте обрачун са системском корупцијом, ослобађање институција и повратак у нормалност.

„На почетку, међутим, немате легални ауторитет да то извршите. То је осетљива ситуација у којој треба да делујете", каже Стојиљковић.

Први изазов били су упад и протести испред режимских телевизија Информер и Пинк, на шта су представници студената и први на Студентској листи Илија Срдановић одговорили позивима на смиривање страсти.

„Важно је било да се упуте поруке за спречавање насиља и очекиване спонтане реакције људи који су деценијама трпели последице ауторитарне власти", каже Стојиљковић.

Паралелно подржавају све иницијативе унутар заробљених институција, медија, да се људи самоослободе и да покрену промене.

„Ако сте расли на студентском и грађанском бунту, не можете рећи да са самоорганизовањем треба стати.

„По правилу, током првих неколико месеци, док не уведете институционални оквир, промене се дешавају на основу подршке грађана и људи у самим институцијама", каже професор ФПН-а.

Он очекује да ће у таквој атмосфери неки од садашњих челника „поднети оставке".

„Нема готових рецепата" за ситуације када се „не мења само власт, већ и режим", закључује.

Погледајте видео: Шта гласачи поручују кандидатима Студентске листе

'Институције треба да служе народу'

Студенти су од руководства и уредништва Радио-телевизије Србије (РТС) већ затражили оставке због необјективног извештавања, а од Регулаторног тела за електронске медије да професионално поступа.

У међувремену, добили су једну оставку - директорке РТС-а Мање Грчић, а у централној информативној емисији Јавног сервиса први пут је гостовао представник Студентске листе.

„Позваћемо запослене у тим јавним институцијама да бележе свако кршење закона како бисмо кроз судове то могли да процесуирамо.

„Очекујемо од институција које нису у процесу транзиције, као што је Више јавно тужилаштво, које има полуге моћи, да сада почне да ради свој посао", каже Михаило Бабић из студентског покрета.

Ове или сличне поруке студенти су слали и током антирежимских протеста, али није било жељеног одговора.

Бабић сматра да је сада другачије.

„Све те институције треба да служе народу, а народ је јасно показао властиту вољу на изборима, иза којих вредности стоји.

„Не сумњамо да институције знају шта је воља народа", говори.

Победа је донела још једну промену - све је мање страха, сматра.

„Овом државом се управљало у мафијашком стилу на основу страха.

„Сада не постоји никакав изговор, ни сумња да треба да се поступа у складу са законом."

У прва три дана после избора стигли су и захтеви да оставке поднесу ректори Универзитета у Новом Саду и Нишу, као и да се склоне челници безбедносних служби и правосуђа.

Погледајте видео: Шта после избора

'Самоорганизовање' СНС-а

Влада Србије, у техничком мандату, позива на „законску процедуру" и мирну примопредају власти.

„Грађани и политички актери имају право да захтевају кадровске промене, али одлуке о именовањима и разрешењима могу доносити искључиво надлежни органи, у складу са законом.

„Насиље, претње и застрашивање запослених не могу бити средство за остваривање политичких захтева, нити чувају демократско друштво", саопштили су.

„Донесу ли одлуку и наставе ли терор над људима који другачије мисле, батинање, пребијање, разбијање и све остало, а државни органи не предузимају ништа, бићемо приморани да се самоорганизујемо", изјавио је Александар Вучић, бивши председник и носилац поражене листе Уједињена Србија.

„И нека знају да носе сву одговорност за то", рекао је дан после протеста испред Информера и Пинка, две приватне телевизије које су га подржавале кроз све године власти, и дискредитовале његове противнике.

Студентски покрет оградио се од оба догађаја и за сада није јасно ко је организовао ова окупљања.

Ко и како сада доноси одлуке?

Немамо појединце који стоје изнад заједнице.

Наше деловање је колективно, промишљено и одговорно.

Ово је била истакнута порука на налозима Студенти у блокади на друштвеним мрежама насталим после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду и погибије 16 људи, и када су почеле блокаде факултета широм земље.

Није промењена ни две године касније, иако је политичка опција без јасног лидера и структуре изборном победом обезбедила 140 од укупно 250 посланика у спрском парламенту.

Студентски покрет и Студентска листа, учесница избора, јесу међусобно одвојени, имају сопствену координацију, али и сарађују, каже Бабић, објашњавајући како се доносе одлуке о наредним потезима.

„Ми смо толико дуго у овој борби да знамо иза чега стојимо и које су основне вредности - чување државе која служи народу и поступа по законима.

„Све одлуке биће утемељене у тим вредностима", додаје.

Очекује се да у парламенту добију структуру посланичке групе, уверен је Зоран Стојиљковић.

„Остаће, међутим, оквир у коме црпите ауторитет из огромног студентског или грађанског незадовољства. То је специфичан вид кредибилитета, који је дубоко демократскији него што смо до сада имали.

„Ово је један демократски експеримент чији значај надилази Србију", закључује.

У интервјуу Радио-телевизији Србије, пет дана уочи избора, професор Радомир Саичић, кандидат Студентске листе, рекао је да ће одлуке бити доношене „демократски, као и до сада".

На директно питање ко одлучује о политици, Саичић је одговорио: „Морамо да разликујемо ствари - студенти одучују о студентским питањима и о студентском покрету, а Студентска листа представља једну политичку артикулацију студентских захтева и ми ћемо је представљати у скупштини".

„Будући посланици ће бирати премијера и владу и свакако да ће бити у договору са студентским покретом који је целу ову ствар изнео", рекао је Саичић, професор на Хемијском факултету у Београду.

Потврдио је да су о кандидатима Студентске листе одлучивали пленуми, називајући то „хоризонталном демократијом".

„Има 250.000 студената широм Србије и организовани су пленуми који обухватају све студенте и нема хијерархије него се одлучује плебисцитом", додао је.

Шта чека будућу владу?

Није познато ко ће чинити будућу владу, коју СЛ може сама да формира.

Ко год се нађе на министарским местима - вероватно експертске владе - неће имати лак задатак, оцењује политиколог Душко Радосављевић.

„Иако ће то бити стручњаци у сопственим областима, они неће имати политичког искуства, а пред њима су велика очекивања.

„Уз све то мораће да доносе непопуларне одлуке", говори професор новосадског Факултета политичких наука.

Први задатак биће да саопште „стање државних финансија и шта оно значи".

Очекује да „костури почну да испадају из ормара" када се види стварна задуженост и услови под којима су кредити узимани.

Изостанак јасне партијске организације и хијерархије Студентске листе не види нужно као препреку.

„Њихова посланичка група ће бити својеврсни пленум. Састанци ће можда трајати дуже, али демократија је увек била спор и дуготрајан процес, а некад и скуп."

Повлачећи паралелу са петооктобарским променама, када је пао недемократски режим Слободана Милошевића, Радосављевић очекује више.

„Представници тадашње власти били су аболирани за лоповлук, сада неће моћи да буде аболиције, јер би СЛ изгубила поверење.

„Велики је број оних који не могу да прођу не само без лустрације, већ и без кривичне одговорности", каже.

У наредним данима или недељама, највећи изазов биће да код присталица „смире оправдан нагон за одмаздом".

„Ови периоди међувлашћа су опасни и зато би законским изменама морали да се скрате рокови за конституисање нових власти", закључује Радосављевић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk