Шта оземпик и лекови за мршављење раде телу: искуства из Србије

Анђела Стојановић има 31 годину и каже да никада није имала проблем са килограмима.

Ипак, прошле зиме почела је да узима оземпик.

„Нисам имала времена за здраву исхрану и тренинг, па сам рекла 'хајде да пробам'", прича она за ББЦ на српском.

После месец дана употребе оземпика, каже, „нестала јој је жеља за слаткишима и бургерима, уз повремену мучнину."

„Са 58 килограма, дошла сам на 51", додаје она.

Лек је, каже, поручила без рецепта, са једног од профила на Instagramу.

„Оземпик је у Србији лек регистрован за лечење шећерне болести типа 2.

„Међутим, последњих година све је присутнија његова употреба за мршављење, иако за лечење гојазности постоје други лекови који су за ту индикацију регистровани", каже Радан Стојановић, клинички фармаколог и професор Медицинског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Дијабетес типа 2 је хронична болест код које организам не користи инсулин правилно и временом га не производи довољно да одржава нормалан ниво шећера у крви.

Инсулин је хормон који помаже да шећер из крви уђе у ћелије и користи се као извор енергије.

Од терапије за дијабетес и гојазност, ови препарати постали су део светског тренда мршављења који се убрзано шири друштвеним мрежама.

Светска здравствена организација (СЗО) објавила је да је раст интересовања за ове лекове један од разлога због којих је крајем 2025. први пут објавила смернице за њихову примену у лечењу гојазности.

„За лекове који се користе у терапији гојазности постоје одређени медицински критеријуми, а они нису намењени људима који немају гојазност или друге одговарајуће индикације.

„Ако људи који не испуњавају критеријуме користе овај лек то је злоупотреба лекова", додаје Стојановић.

'Понекад нисам могао да нађем лек у апотеци'

И Драган Вукчевић користи оземпик, али не због изгледа.

„Лек узимам од 2021, лекар ми га је преписао због дијабетеса типа 2.

„У првих пар месеци сам смршао, а требало ми је и мало времена да ми се организам привикне“, каже овај 69-годишњак из Врњачке Бање за ББЦ на српском.

Имао је проблема са мучнином, али и осећајем да „једноставно није гладан.“

Међутим, током 2023. године суочио се са другим проблемом.

„Нисам могао да нађем лек у апотеци, па сам га набавио преко познаника", додаје.

Професор Стојановић каже да повећана популарност оземпика међу људима који желе да смршају може да утиче и на доступност терапије пацијентима којима је она медицински неопходна.

„Други проблем је што се коришћењем оземпика за мршављење не постиже доза (активне супстанце) семаглутида, предвиђена за лечење гојазности“, додаје.

Оземпик спада у агонисте рецептора ГЛП-1, класу лекова који делују тако што имитирају природни хормон ГЛП-1.

Овај хормон се ослобађа после јела и учествује у контроли шећера у крви, апетита и осећаја ситости.

Делују тако што смањују глад и успоравају варење, што може да допринесе губитку телесне тежине.

Вец́ина лекова ГЛП-1 се примењује инјекцијом у абдомен, бутину или надлактицу.

Куповина лекова на интернету

Недоступност појединих препарата у апотекама, али и велика заинтересованост за брзо мршављење, створили су паралелно тржиште на друштвеним мрежама.

Тако је и Анђела Стојановић, после оземпика, прешла на маунџаро (моуњаро).

„Чула сам да оземпик није баш здрав, па сам изабрала други", каже.

Овај лек је купила преко Instagram странице и платила нешто више од 25.000 динара, додаје.

Слична искуства има и 35-годишња Александра Томић, која се са вишком килограма бори годинама.

„Све је то био круг - смршам па се угојим.

„Људи не разумеју колико је то заморно, а осим тога желела сам да имам лепо тело", прича она за ББЦ на српском.

Лек је узимала три месеца и смршала око 15 килограма.

Ни она није добила препоруку лекара - узимала га је од пријатељице која има дијабетес, додаје.

„У почетку ми је било мука, нисам имала апетит.

„Касније сам се привикла и не размишлаљам толико о последицама", каже она.

Из компаније Ново Нордиск, произвођача лекова вегови и оземпик, раније нсу за ББЦ рекли да не подржавају употребу њихових лекова „у сврхе које нису у складу са њиховим одобреним индикацијама.“

Огласила се и компанија Ели Лили, произвођач лека маунџаро.

„Тирзепатид је, уз одговарајућу исхрану и физичку активност, намењен одраслима, адолесцентима и деци старијој од 10 година са дијабетесом типа 2, као и одраслима са гојазношћу или прекомерном телесном тежином и придруженим здравственим проблемима, ради контроле телесне масе“, написали су.

Посебан проблем је што се информације о новим лековима за мршављење веома брзо шире друштвеним мрежама, па могу да их купе и они којима нису ни потребни, упозорава професор Стојановић.

Као пример наводи ретатрутид, који се на интернету и друштвеним мрежама често назива Рета.

„Ретатрутид се тренутно налази у трећој фази клиничких испитивања и досадашњи резултати показују значајну ефикасност уз прихватљив безбедносни профил, без нових нежељених дејстава у односу на она која су већ позната код постојећих лекова", каже он.

Ипак, додаје да ретатрутид још није одобрен за рутинску примену.

Док не прође регулаторне процедуре и не добије одобрења институција, попут Америчке агенције за храну и лекове (ФДА), Европске агенције за лекове (ЕМА) или Агенције за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), овај лек не може легално да се продаје, додаје.

Упркос томе, ретатрутид се већ појављује у интернет огласима и на друштвеним мрежама, где се различити препарати рекламирају под његовим именом.

„Ту је највећи ризик.

„Људи који купе препарат преко интернета не могу поуздано да знају шта су заправо добили у којој концентрацији се супстанца налази, да ли је производ чист, да ли је правилно складиштен или чак да ли уопште садржи ретатрутид“, упозорава Стојановић.

Регистровани лек пролази „строге контроле квалитета, безбедности, производње, састава и дозирања."

„Код производа набављених преко непроверених интернет канала такве гаранције не постоје, па њихова употреба може да буде озбиљан здравствени ризик", каже он.

Како делују популарни лекови за мршављење?

Лекови за лечење гојазности смањују апетит опонашајући хормоне који организму сигнализирају да је сит.

Најчешће делују преко хормона ГЛП-1 (глукагону сличан пептид-1) и ГИП (глукозо-зависни инсулинотропни полипептид).

Успоравају пражњење желуца, због чега осећај ситости траје дуже, а делују и на централни нервни систем тако да смањују апетит и жељу за храном, објашњава Стојановић.

Везују се за „рецепторе укључене у регулацију глади и ситости, успоравају пражњење желуца и смањују жељу за храном, због чега корисници обично почињу да губе килограме већ током првих недеља терапије".

Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), у Србији су регистровани оземпик, вегови и рибелсус, који садрже семаглутид, као и маунџаро, чија је активна супстанца тирзепатид.

За разлику од семаглутида, тирзепатид, делује на два хормонска система укључена у регулацију апетита и метаболизма, објашњава Стојановић.

Постоје и лекови који садрже исту активну супстанцу као оземпик, али се разликују по дозирању и одобреним индикацијама, попут веговија.

„Заједничко им је да могу да смање апетит и допринесу губитку телесне тежине, али се разликују по начину деловања, дозама, индикацијама и могућим нежељеним дејствима", каже Стојановић.

Оземпик је у Србији регистрован за лечење дијабетеса типа 2, док је вегови регистрован за лечење гојазности.

Маунџаро је најновији међу регистрованим препаратима и садржи тирзепатид, супстанцу која делује на два хормонска система укључена у регулацију шећера у крви, апетита и телесне тежине, каже Стојановић.

У приватним апотекама оземпик кошта приближно 10.000 до 12.000 динара по паковању, вегови од око 15.000 до више од 35.000 динара месечно, у зависности од дозе, док се терапија маунџаром креће од око 25.000 динара навише.

Оземпик је доступан људима са дијабетесом о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање искључиво уз рецепт, рекли су раније из РФЗО-а.

Погледајте видео: Људи ризикују животе купујуц́и 'инјекције за мршављење' онлајн

Која су нежељена дејства?

Најчешћа нежељена дејства су мучнина, дијареја, повраћање и друге гастроинтестиналне тегобе, које су углавном пролазног карактера.

Много ређе могу да се јаве озбиљније компликације, попут упале жучне кесе, панкреатитиса и одређених поремећаја вида.

Према досадашњим искуствима из клиничке праксе, ови лекови се сматрају безбедним када се користе у одговарајућој прописаној дози и уз лекарски надзор, каже Стојановић.

Међутим, то не значи да су намењени свима.

„Потребно је да особа има индекс телесне масе (БМИ) већи од 30.

„Код пацијената са БМИ већим од 27 могу постојати додатни критеријуми, односно болести повезане са телесном тежином, а сама жеља да се изгуби неколико килограма није медицинска индикација за њихову употребу", каже Стојановић.

БМИ (индекс телесне масе) је однос телесне тежине и висине и користи се за процену ухрањености.

Израчунава се тако што се телесна тежина у килограмима подели квадратом висине изражене у метрима.

„Посебно треба размотрити њихову примену код деце и адолесцената, као и код људи нормалне телесне тежине које их користе искључиво из естетских разлога - важно је проценити узраст, индикацију, дозирање и однос користи и ризика.

„Проблем није само у томе да ли лек може да доведе до губитка килограма, већ и ко га узима, зашто га узима, у којој дози, одакле га набавља и да ли се терапија спроводи под надзором лекара", каже Стојановић.

Одрицање одговорности: Искључива намена овог текста је да пружи опште информације и не треба га сматрати заменом за савет вашег лекара или другог здравственог радника. ББЦ не сноси одговорност за било коју дијагнозу коју корисник постави на основу садржаја овог сајта. ББЦ није одговоран за садржај интернет страница наведених у тексту, нити подржава било који комерцијални производ или услугу који се на тим страницама помињу или препоручују. Ако сте на било који начин забринути за васе здравље, треба да се обратите вашем изабраном лекару.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk