Смрт пензионера у Падинској Скели: Још једна пресуда, али не и крај процеса

Прошло је две и по године од кад је Зорану Брајковићу комшиница јавила да на вратима породичне куће у Младеновцу већ два дана стоји закачен телеграм.

У њему је писало да му је отац Станимир преминуо.

Тада је Зоран сазнао да му је отац скоро месец дана био у затвору – био је осуђен на новчану казну због бацања петарди, а због неплаћања је требало да у казнено-поправном дому (КПЗ) Падинска Скела буде 30 дана и тако „отплати“ дуг.

Из затвора никада није изашао: убијен је недељу дана пре истека казне.

Новембра 2026, докторка и вођа смене у затвору су првостепено осуђени на затворске казне због несавесног рада у служби.

Њихови адвокати су најавили жалбе на ову одлуку Вишег суда у Београду.

У одвојеном судском првостепено поступку за убиство су осуђена тројица затвореника са којима је делио ћелију.

Поступак је и даље у току по жалбама.

Шта се десило у Падинској Скели

Станимир Брајковић имао је 74 године када је у јануару 2024. стигао у Падинску Скелу.

Смештен је у собу са тројицом знатно млађих затвореника, који су га, према првостепеној пресуди, најпре искоришћавали, а затим свакодневно злостављали.

Затворски лекари су у том периоду више пута бележили његове повреде, али су их у извештајима приписивали падовима.

Ни он није пријавио насиље из страха, пише у пресуди за убиство.

Четвртог фебруара увече командири су га нашли без свести и позвали хитну помоћ, али је било касно: хитна је само могла да констатује смрт.

Зоран је брзо дошао у Србију из Аустрије, где живи са породицом.

Била је субота када је отишао до затвора, али му нису дали никакве информације, већ су рекли да дође у понедељак, присећа се у разговору за ББЦ на српском.

Отишао је поново у понедељак и преузео очеве ствари.

Изашао је висок господин са седом косом, представио се, изјавио саучешће и рекао да му је отац преминуо од последица срчаног удара, каже Зоран.

Рекли су му да је имао сву медицинску помоћ и да ништа није трпео.

Када су отишли за Младеновац да преузму тело, Зоран је видео маснице и подливе на очевом лицу, што се није уклапало са добијеним информацијама.

Обдукциони налаз од 5. фебруара, пре него што је Зоран дошао, већ је показао да је смрт била насилна.

Дежурни вођа смене те ноћи је обавестио надређене и тако је случај дошао до полиције.

Шта (ни)је суд утврдио

Пред судом се нашло петоро запослених у КПЗ Београд, одељењу у Падинској Скели – тројица командира, вођа смене и докторка у овој установи.

Шестог новембра осуђено је двоје.

Вођа смене Слађан Ковачевић осуђен је на годину и шест месеци затвора, док је докторка Весна Средојевић осуђена на две и по године затворске казне.

У изрицању пресуде судија Вишег суда је навео да је примарна одговорност у овом случају била на здравственој служби у затвору.

Навео је да је пропуста било још од пријема Станимира Брајковића и да је „невероватно“ да у његовом здравственом картону није било информација о свим прегледима.

Тиме се ни овај поступак, чини се, није завршио.

Миро Оровић који је заступао докторку Весну Средојевић није хтео да коментарише поступак, али је најавио жалбу на првостепену пресуду.

То најављује и Вук Туфегџић, бранилац осуђеног вође смене Слађана Ковачевића.

„Сматрам да је пресуда незаконита и да је неправедна“, рекао је адвокат после изрицања пресуде.

Тврди да његов клијент није крив и да није несавесно поступао, као и да ниједан доказ његову кривицу не потврђује.

Павле Рашић, заступник породице Брајковић, није желео да коментарише ову пресуду.

Каже да као заступник оштећених у поступку нема велика овлашћења, али у оваквом исходу види други проблем.

Сматра да тужилаштво није радило сопствени посао и да истрагом нису обухваћени сви које види као одговорне у овом случају.

„На првом месту, људи из управе затвора.

„Никаква истрага није урађена против бившег управника (Владимира) Буквића који је мимо закона укинуо одељења отвореног и полуотвореног типа, а исто то је наставио и садашњи вршилац дужности управника (Иван) Лазаревић.“

Људи осуђени за прекршаје углавном се смештају у затворене делове установа, што значи само сат времена шетње дневно, иако би могли више да шетају више, због тежине казне.

Подсетио је на став синова Станимира Брајковића којима је било битно да се овако нешто више не деси.

„У овом поступку ми нисмо успели да то учинимо, јер те исте законске мере које су укинуте од стране једног управника и настављене са другим управником су остале на снази“, рекао је Рашић за ББЦ на српском.

Тврди да у овом затвору људи осуђени на прекршајне казне и даље имају исте услове као осуђеници са већим казнама и у кривичним поступцима.

Сматра да су тиме неки од њих неосновано лишени слободе.

„Не видим да је систем, тужилаштво пре свега, нашао начин да то реши.“

Рашић додаје да не зна да ли ће се нешто променити, али оставља могућност за то после промене власти.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk