Прислушкивање и праћење тужилаца и студената: Ко надзире надзираче

Шта имају заједничко највећи амфитеатар Правног факултета Универзитета у Београду, ректор тог универзитета Владан Ђокић, поједини студенти и тужиоци Тужилаштва за организовани криминал (ТОК)?

То што су, изгледа, сви били „на мерама“.

Само неколико дана пошто је објављено да је прислушни уређај пронађен у амфитеатру где су студенти Правног факултета имали пленуме, а пошто је утврђено да су и 14 њихових колега и ректор Ђокић праћени недозвољеним софтвером у мобилним телефонима, недељник Радар је објавио да је Безбедносно-информативна агенција (БИА) прислушкивала њихове новинаре, али и тужиоце ТОК-а.

Главни мотив је био што ТОК води једну од три истраге у случају надстрешница после смрти 16 људи у урушавању дела тек реновиране Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, истичу.

То значи да је БИА потенцијално знала сваки корак тужилаца и све што су планирали у једној од најзначајнијих истрага у земљи.

Из тајне полицијске службе нису одговорили на питања ББЦ новинара, али су зато објавили саопштење у ком негирају све оптужбе, истичући да ће „сви који у деструктивном антидржавном деловању чине кривична дела увек бити предмет рада БИА".

Тврдње о протвправном поступању Агенције, називају „лажним, тенденциозним, злонамерним" и „смишљеним са циљем додатне дестибилизације" ситуације у Србији, а помињу и „експоненте страних служби и група за притисак".

„Прво мора да се утврди да ли је примена те мере била легална, то јест да ли постоје наредбе одговарајућих судова и ко их је одобрио, али чињеница да је то урађено специјалном тужиоцу је сама по себи озбиљан и до сада незабележен скандал“, каже извор ББЦ-ја на српском који је годинама радио у врху безбедносног система.

„Да служба надзире и у послу спутава специјалног тужиоца, а ког треба да безбедносно штити, пружа му адекватну подршку и буде му асистент у поступцима... То је страшно.“

Исти извор ББЦ-ја претпоставља да је то „само врх леденог брега и злоупотреба службе у циљу заштите власти једног појединца и једне политичке организације, а не уставног поретка и државе", чији ће остаци полако испливавати после промене власти на изборима 25. октобра.

Тужилаштво за организовани криминал води финансијску истрагу о могућој корупцији и злоупотребама приликом реализације пројекта модернизације железнице у Србији, чији је део била и реконструкција новосадске станице.

„Информација да су прислушкивани јавни тужиоци за организовани криминал је директан напад на самосталност јавног тужилаштва, независност у доношењу одлука и владавину права“, саопштили су из ТОК-а.

„Компромитована је и законом предвиђена тајност предистражног поступка, као и стратешки и оперативни планови активности у већ покренутим поступцима и озбиљно је угрожено успешно процесуирање најтежих облика организованог криминала, високе корупције и прања новца.“

Од надлежних институција из ТОК-а траже „утврђивање свих чињеница, околности и разлога за примену ових мера“.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) затражило је оставку шефа БИА Владимира Орлића због прислушкивања и праћења новинара Радара, а председник опозиционе Демократске странке Срђан Миливојевић каже да су се „стекли услови за распуштање" тајне полицијске службе.

„Рад БИА у најтеже време носили су часни људи, који су живот посветили заштити земље и грађана и који све активности спроводе уз поштовање Устава и закона", тврде из БИА.

'Ако је тачно, то је страшно'

Праћење тужилаца ТОК-а формално је почело због наводне шпијунаже, а трајало је током већег дела 2026. године, пише Радар.

„Ако је то заиста тако, онда је то страшно", каже Боро Бањац, некадашњи начелник Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК), за ББЦ на српском.

„Ако су ставили прислушне уређаје без сагласности суда, онда је то чиста злоупотреба и тешко кривично дело", додаје Бањац.

Одобравање мера које БИА спроводи у надлежности је Вишег суда у Београду, из ког до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском.

Владимир Орлић, директор БИА-е, некадашњи високи званичник Српске напредне странке (СНС) и близак сарадник донедавног председника Србије Александра Вучића, праћење тужилаца је прекинуо 29. октобра, четири дана после избора на којима су студенти освојили власт, а два дана уочи друге годишњице пада надстрешнице, објавио је Радар.

Студенти су и претходних месеци били у центру пажње афере прислушкивање.

Прислушни уређаји и камера пронађени су унутар противпожарне „паник лампе“ изнад улазних врата амфитеатра, саопштио је 31. октобра Правни факултет.

То „указује на грубо кршење законом загарантоване неповредивости универзитетског простора и грубо нарушавање приватности студената и запослених на Правном факултету“, истакли су из те образовне установе.

Претходно је 14 студената, активиста и опозиционих политичара од почетка године било шпијунирано недозвољеним Pegazus софтвером преко мобилних телефона, саопштили су 2. септембра представници студената у блокади.

То су форензички потврдиле две светске лабораторије - Citizen Lab Универзитета у Торонту и Амнести интернешенел (Amnesty International), истакли су.

„Телефони су нападнути једним од најнапреднијих шпијунских софтвера који постоје у свету, који се продаје само државама“, изјавила је Ела Зековић, студенткиња Факултета политичких наука Универзитета у Београду, на конференцији за медије.

„Неко за то мора да одговара."

Реч је о софтверима који читају поруке, гледају фотографије, могу да укључе микрофон и камеру, а у телефоне могу да буду убачени без знања корисника.

Наводе о употреби тог шпијунског софтвера у БИА-е тада су назвали „тривијалним сензационализмом".

„Садржај ових навода јасно указује на праве намере појединаца и организација које их износе - у виду рада за интересе одређених страних служби и група за притисак", саопштили су из БИА-е 3. септембра.

Погледајте видео: Студенти тврде да су на мети шпијунског софтвера

У чему је (све) проблем?

„Новооткривена прислушкивања, а која су вероватно само делић укупног обима тајног надзора који је спроводила БИА у претходном периоду, потврђују оно што смо годинама слутили - да је пре реч о тајној режимској полицији, карактеристичној за аутократске режиме, него о безбедносној служби демократске државе.

„Штавише, БИА је једна од првих институција које је Вучићев режим заробио", каже Јелена Пејић Никић, виша истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), за ББЦ на српском.

Иако је агенција од некадашњег Ресора државне безбедности променила име и структуру, начин рада и култура послушништва власти остали су исти, а посебно су се истакли током две године протеста, када се лојалност режиму морала доказивати више него икада, додаје Пејић Никић у писаном одговору.

Због лошег законског уређења, могуће је да политичари са замрзнутом страначком функцијом и без икаквог стручног знања и доказаног интегритета буду постављени на њено чело, попут Александра Вулина или Владимира Орлића, напомиње.

„И БИА и Војнобезбедносна агенција (ВБА) имају полицијска овлашћења и учествују у кривичним истрагама, што је супротно европским стандардима, а то годинама понавља и Европска комисија.

„Тужиоци и полиција морали су да се ослањају на БИА-у због техничке опреме за спровођење тајног надзора, а која је у просторијама те службе."

Привремено решење је остало на снази, али је у међувремену технологија за надзор напредовала, додаје истраживачица.

Последњи у низу случајева

Због нагомиланих проблема, група од 146 припадника служби безбедности, међу којима су бивши челници БИА-е, полиције и ВБА-е, уочи избора позвала је колеге да у тренутку дубоке политичке кризе „остану верни Уставу, закону и професионалној дужности“.

„Слободни и поштени избори нису могући без институција које штите изборну вољу грађана, а не интересе оних који желе да остану на власти", каже се у апелу.

Потписали су га, између осталих, Александар Димитријевић, бивши шеф Управе безбедности Југословенске народне армије (ЈНА), Саша Вукадиновић, бивши директор БИА-е, Владимир Ребић, некада директор полиције, као и Спасоје Вулевић, бивши командант Специјалне антитерористичке јединице (САЈ).

Међутим, неколико дана уочи гласања трагови шпијунског софтвера пронађени су и на телефонима Владана Ђокића, ректора Универзитета у Београду, који је подржавао студенте, као и вишег тужилачког сарадника Радета Бајића, који је радио на случају 'Генералштаб'.

На месту зграде бившег Генералштаба, погођеног у НАТО бомбардовању СР Југославије 1999, у ужем центру Београда, био је планиран луксузни хотел Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, због чега је најављено његово рушење.

Да би се то догодило, са зграде је скинуто својство културног добра, чему су се противили запослени у Заводу за заштиту споменика културе.

Међу оптуженима за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе је и Никола Селаковић, први министар из редова СНС-а оптужен током министарског мандата.

Од Кушнерових планова на месту Генералштаба се у међувремену одустало.

„Био сам 52 године непознат, чак и на интернету, али од кад сам кренуо да радим на предмету Генералштаб, то је постала сасвим другачија ситуација“, изјавио је Бајић раније за ББЦ на српском.

Месецима је, додаје, био предмет писања таблоида, али и националних телевизија које су износиле неистините тврдње о њему у циљу дискредитације.

„Немам дилему из ког извора би могао бити налог за тако нешто, с обзиром да компаније које се баве Пегазусом послују само са владама", додао је Бајић.

Ко (треба да) контролише тајну полицију?

На првом месту је судска контрола, те би за случај прислушкивања тужилаца требало да постоји одобрење надлежног судије.

„Ако нема судске наредбе, онда је БИА поступала још очигледније незаконито, јер се није држала чак ни правног формализма.

„Постоје и други механизми контроле, који су сасвим заказали јер су институције које треба да их спроводе биле заробљене, застрашене или на други начин подстакнуте да зажмуре на оба ока", каже Пејић Никић из БЦБП-а.

Међу њима су унутрашња контрола - „неделотворна, јер одговара директору БИА" - затим парламентарна, коју је и на седницама Скупштине и у надлежном одбору за контролу служби безбедности „упорно осујећивала владајућа већина", набраја.

„Седнице тог одбора углавном су тајне, а о хвалоспевима рада служби и усвајању њихових извештаја сазнајемо из штурих саопштења.

„БИА лако може да спречи да неки народни посланик учествује у њеном надзору, тиме што ће му дати негативну оцену на безбедносној провери, па том посланику неће бити издат неопходни безбедносни сертификат", истиче Пејић Никић.

Значајну улогу треба да играју и Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, али су и те институције „неутралисане подобним челним кадровима", додаје.

„Додатна мера контроле била би да се технички мониторинг центар издвоји из БИА-е и установи као засебно независно тело, али за сада немамо такво законско решење.

„Тај задатак тек предстоји", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk