Тајни полицијски досијеи објављени у Мађарској, 37 година после пада комунизма

Мађарска ће на интернету објавити целу архиву државне безбедности, која би могла да открије ко је шпијунирао комшије, колеге, пријатеље и рођаке током четири деценије дуге комунистичке ере која је окончана 1989.

Из владе кажу да је ово кључни корак у демократској транзицији Мађарске.

Некима ће дати дуго чекана објашњења о хапшењима, испитивањима и нестанцима њихових ближњих, која је спроводио комунистички режим и његова мрежа шпијуна.

За друге би могла да открије тајне које су биле дубоко закопане деценијама.

Критичари кажу да овај потез долази прекасно, да су сами досијеи непотпуни и да ризикује да посеје поделе и изазове непотребну патњу члановима породице.

Датум почетка отварања докумената је симболичан - 4. новембра 1956. совјетски тенкови су прошли кроз Будимпешту и друге градове, како би угушили краткотрајну револуцију у Мађарској.

„Молим све да се према овом дуго очекиваном објављивању докумената односе достојанствено и људски“, рекао је премијер Петер Мађар новинарима у државном архиву у Будимпешти.

„Многе породице ц́е се сада суочити са тешким информацијама, често у вези са преминулим рођаком. Немогуц́е је обрадити трауму без дискусије и постављања питања“, каже Мађар.

Отварање тајних полицијских досијеа било је централно обец́ање кампање Петера Мађара пре његове убедљиве победе на априлским изборима, као испуњење обец́ања које су дали они који су срушили Комунистичку партију 1989. године у Мађарској.

Активиста Балинт Мађар, који је 1980-их био опозиција Комунистичкој партији Мађарске, знао је да га помно прате.

Од тада је успео да открије делиће информација које је служба прикупила о његовом животу, међу којима је и записник полицијског доушника о Балинтовом говору пред наставницима 1987.

У њему се наводи да је Мађар „тврдио да ће промена режима ускоро да се догоди у земљи".

Балинт сада може у свему томе да види и смешну страну.

„Не сећам се да сам тако рано већ говорио о могућности да се промени режим", каже за ББЦ.

И даље не зна ко је био доушник, нити детаље операције његовог праћења, али би ускоро могао да сазна.

„Сама шпијунска машинерија и начин на који је функционисала никада нису били јавни.

„Вероватно ће јавно објављивање свих докумената сада свима дати јаснију слику тог целог система", прича Мађар.

Први део архиве објављен је 4. новембра, на 70. годишњицу бруталног гушења продемократског устанка у Мађарској из 1956, који су сузбили Совјети.

У годинама које су уследиле, стотине предводника тог покрета биле су ухапшене и погубљене.

Мађарска држава је развила огроман апарат прислушкивања.

Сараднике су налазили у јавности, често користећи уцене и подмићивања, а они су шпијунирали сопствене заједнице.

Око 50.000 до 60.000 њих је именовано у архиви, каже Ђерђо Чех, директор Историјског архива државне безбедности Мађарске.

„Скенирамо и објављујемо све документе бивших агената.

„Тако да ће постати јасно не само кога су регрутовали, већ по ком основу, на који начин, како су радили и да ли су били уцењени, макар из докумената који су данас сачувани", објашњава.

Петер „Сијами" Милер био је део субверзивне андерграунд рок сцене у Мађарској током 1980-их.

Полицијски доушници су непрестано пратили шта се дешава у публици.

„Пријавили би вас и одвели у полицијску станицу - да, то се стално понављало", прича.

Милер се годинама борио против комунистичког система, али осећа није толика присталица идеје да сви сарадници треба да буду идентификовани.

„Не осећам се баш лагодно поводом идеје да је нашем друштву потребно такво чишћење и катарза после свих ових година - у те људе ће бити уперени прсти, биће понижени, посрамљени и кажњени сада, када су већ преминули или су у потпуно другом животном добу", сматра Милер.

Закон о објави докумената усвојен је у септембру.

Влада ће „испунити једно од најважнијих обећања о демократској транзицији - постојеће архиве ће учинити јавним и доступним за претрагу", рекао је нови премијер Петер Мађар после изборне победе у априлу.

Неке државе, попут Пољске или Немачке, много су брже отвориле архиве после пада комунизма.

Али, неки документи нису дигитализовани, а претраге су понекад ограничене само на потрагу о личним подацима или документа о члановима породице.

Влада Мађарске сада тврди да ће архива бити отворена и доступна за неограничене претраге свима.

Али, објава докумената стиже прекасно да би се неко позвао на одговорност, сматра Балинт Мађар.

„Више се не ради о томе ко би требало да сноси одговорност, јер већина те генерације више није жива, док је остатак у пензији", каже.

Мађар је после пада комунизма био министар у влади и народни посланик, а сада је виши истраживач Института за демократију Централноевропског универзитета у Будимпешти.

За њега објављивање архива није важно искључиво због одговорности и кажњавања.

„Нација не може да настави да живи у лажима без суочавања са сопственом прошлошћу на неки начин.

„(Отварање архива) ће сигурно помоћи Мађарској да то уради", објашњава.

Земљу чека много сазнања о тамној прошлости.

Они који подржавају отварање архива кажу да је то пут ка историјском помирењу.

За друге ће то значити да су откривене тајне са којима ће се бити болно суочити.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk