Руси у Србији за ББЦ: 'Некоме је у Алти заробљена животна уштеђевина'

Анастасија из Москве горко се каје и објашњава како се одлучила да по доласку у Србију отвори рачун у Алта банци, а не у некој другој, где је, такође, имала могућност.

„Алту сам изабрала пре него Поштанску штедионицу, јер су они имали бољу корисничку подршку.

„Нисам имала појма о лошој репутацији као 'Вучићеве перионице пара'.

„Срамота ме је и да признам, али ништа нисам знала, док се ствари нису догодиле“, каже Анастасија, која три године живи у Београду, за ББЦ на српском, не желећи да открије презиме.

У рану зору 1. новембра, Народна банка Србије (НБС) саопштила је да Алта банци одузима дозволу за рад, само неколико дана после победе Студентске листе, која је означила крај дугогодишње владавине Александра Вучића и СНС.

Од почетка рата у Украјини, десетине хиљада Руса доселило се у Србију, која није увела санкције Москви, одржава добре односе с Кремљом, задржава редовне летове и безвизни режим.

Многи од њих имају сопствене послове које воде у Србији, а преко друштвених мрежа организоване су акције солидарности - да се купује у руским радњама, да се одлази у руске кафиће, ресторане и користе њихове услуге, а да се плаћа у готовини.

Направљена је и интернет страница са списком свих места која држе држављани Русије у Србији.

Поред Руса, и други страни држављани који су у тој банци имали рачуне, остали су затечени блокираним рачунима и са нешто готовине у џеповима.

Алта банка раније је била под лупом Европске централне банке (ЕЦБ) због сумњи на прање новца, пише Фајненшл тајмс.

Истрага ЕЦБ-а изазвала је тада озбиљну забринутост због пословања српске групације, а званичници су довели у питање да ли банка може да провери законито порекло новца.

„У складу са властитом политиком, не коментаришемо појединачне институције, надзорне предмете, истраге нити потенцијалне размене информација које се односе на конкретне банке“, кратко су одговорили у ЕЦБ за ББЦ на српском.

Да ли је Алта банка била предмет истраге ЕЦБ због наводног прања новца и да ли је Јавно тужилаштво за организовани криминал обавестило НБС да се из ове банке износи новац, из централне банке нам нису одговорили до објављивања текста.

На упит који смо јој послали није одговорила ни Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

Зашто су Руси изабрали Алта банку?

Од 2022. године отварање рачуна у Србији за држављане Русије постало је изузетно компликовано због санкција и потпуно различитих, непредвидивих приступа банака, објашњава Рускиња Марија Артамонова за ББЦ на српском.

Банке са страним капиталом се придржавају санкција, али се и понашају различито, додаје.

Дешавало се, прича она, да њој у једној страној банци нису хтели да отворе рачун, а њеној познаници јесу, иако имају потпуно исте предузетничке радње и пасош Русије.

„Избор нам је био сведен на свега неколико банака, Поштанска штедионица, Алта банка и АПИ банка, које такође нису свима отварале рачуне и проверавале су документацију дуже од месец дана.

„За већину нас Алта банка је била једина брза и реална опција за отварање рачуна, иако су се и њени услови константно пооштравали“, каже Артамонова која живи у Новом Саду.

Не може да каже да их је неко директно приморавао, али, наглашава да суштински нису имали велики избор, јер је поседовање банкарског рачуна обавезни услов за подношење документације за привремени боравак у Србији.

„АПИ банка је била једна од ретких опција, али су њихове провере трајале дуго и многи су били одбијени.

„Кинеска банка има сопствене рестриктивне критеријуме и није била реална опција за масовно отварање приватних и рачуна малих предузетника“, објашњава Артамонова.

Рус са којим сам разговарала није желео да се представи, али ми је кратко рекао да је остао без новца и да сада мора да напусти и Нови Сад, јер не може више да живи са породицом у том граду.

Анастасија каже да није хтела да отвара рачун у руској АПИ банци како Федерална служба безбедности у Русији не би знала одакле она прима новац.

„Да бисте поднели захтев за боравишну дозволу, морате да имате банковни рачун на који вам се уплаћује новац.

„То значи да нам је била потребна банка која хоће да отвори људима рачун, иако немају боравишну дозволу“, истиче Анастасија.

После затварања Алта банке једина која је остала као опција јесте управо АПИ банка, каже Павел Белавин, који три године живи у Новом Саду.

„Овде је проблем са скупим одржавањем рачуна, али и то што не може да се користи за трансакције са другим земљама у Европској унији или Сједињеним Америчким Државама.

„Поштанска штедионица је раније отварала рачуне, али су сада тамо шансе просечне“, додаје Белавин.

Поједине банке, од када је пропала Алта, обавестиле су га да ће узети у разматрање његову документацију, а неке су тражиле гаранцију да не прима никаква средства из Русије.

'Купујмо руско'

Кирије, порези, дажбине и други трошкови свакодневног живота, само су неке од ставки које чекају Русе, али и не само њих, док им је новац заробљен.

Друштвене мреже су се усијале, као и групе Руса на Телеграм каналима.

„Направљена је интерактивна карта банака са ажурним статусима, искуствима и тачним списковима потребне документације по експозитурама“, каже Артамонова.

Људи помажу једни другима како могу, готовином, храном, куповином услуга једни од других, додаје.

Организована је и бесплатна психолошка подршка.

„Добијамо велику подршку и од људи у Србији, позивају пријатеље да посећују места која држе Руси и да плаћају у готовини“, прича Артамонова.

Заробљене животне уштеђевине

Марија Артамонова каже да постоји велика заблуда да су у Србију дошли само богати Руси или добро плаћени ИТ стручњаци, који су побегли од рата и војне мобилизације.

„Најстрашније у овој ситуацији је то што су многи људи продали једину некретнину коју су имали у Русији и пренели новац у Алту.

„Сада су га, по свему судећи, изгубили заувек или на дуг период“, каже Артамонова.

То су, додаје, износи који вишеструко премашују осигурани лимит од 50.000 евра, а реч је о новцу који се у неким породицама прикупљао и штедео генерацијама.

Уз личне, замрзнути су и рачуни предузетника и фирми.

Те фирме су у тренутку остале без могућности да примају онлајн уплате, плаћају добављаче, закуп простора, порезе, доприносе и плате запосленима, додаје она.

„Ако један човек не прими плату, све то ствара опасну ланчану реакцију“, наглашава Артамонова.

Колико има Руса у Србији?

Не постоји прецизан званичан податак колико је Руса у Србији.

ББЦ на српском ту бројку није добио ни од Министарства унутрашњих послова.

Није саопштено ни колико Руса има боравишну дозволу, а колико њих је још чека.

Један од главних разлога је што српске власти толеришу такозвани визаран - коришћење туристичког боравка од 30 дана, краткотрајно напуштање земље како би се стекло право на нових 30 дана.

Више од 370.000 руских држављана ушло је у Србију од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. до краја априла 2023. године, речено је раније из МУП-а за ББЦ на српском.

Међутим, овај број не одражава то колико се њих заиста доселило у Србију, јер се броји сваки појединачни улазак у земљу, као што су уласци приликом визарана.

Од фебруара 2022. до краја 2024, руски држављани су поднели 73.197 пријава за привремени боравак, а 90 одсто пријава је одобрено, показују подаци граничне полиције у које је БЦБП имао увид, пише у истраживању.

Није познат податак колико је људи имало рачуне у Алта банци, а Руси са којима је ББЦ разговарао кажу да нису само они у незавидној ситуацији, већ и Белоруси, Кинези и многи из Централне Азије.

„Многи имигранти имају рачуне у Алта банци“, каже Анастасија.

Позивајући се на анкете из њихових Телеграм група, у којима има стотине људи, наводно око 45 одсто њих на рачунима у Алта банци има заробљено више од 50.000 евра.

ББЦ на српском не може да потврди веродостојност овог податка.

Депозити корисника су осигурани до 50.000 евра, а све изнад тога ће зависити од самог стања банке.

Како могу даље?

Анастасија каже да има нешто готовине и да су јој блокиране картице тренутно само „непријатност", не и нешто што јој угрожава егзистенцију.

„Планирала сам недавно да уплатим банци неке паре на рачун, али на сву срећу нисам.

„У Алта банци имам мање од 50.000 евра, па се надам да ћу повратити сав новац“, прича Анастасија.

Додаје и да има боравишну дозволу, привремену, али да је са правне тачне гледишта резидент - живи у Србији непрекидно дуже од годину дана.

Уз то, предузетница је која сарађује са европским послодавцима, али је брине када ће и где моћи да отвори нови рачун.

Већину Руса то исто брине, а Артамонова наглашава да је проблем што из различитих градова и експозитура истих банака стижу потпуно различите информације и одлуке.

„Покушаћу да отворим рачун у некој другој банци, а видим да се већ формирају редови испред Поштанске штедионице.

„Проблем је што, према правилима Агенције за осигурање депозита, новац са пословног рачуна у Алта банци може да буде пребачен само на неки други пословни рачун, а већина нас то нема“, каже Белавин.

А одржавање пословања и редовно плаћање пореза, кључни су услов за добијање или продужење боравишне дозволе, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk