Да ли је постизборна контрола рада тужилаштва у Србији изненадна

Откако су после новосадске трагедије 2024, започели масовни студентски и антикорупцијски протести, све очи су биле упрте у српско тужилаштво, али као да су посебни радни елан добили када је Студентска листа убедљиво победила на тек одржаним парламентарним изборима.

Представници нове власти још нису сели у фотеље, али једно за другим стижу саопштења од различитих тужилаштава.

Три дана од избора, који су означили крај 14-годишње владавине Српске напредне странке, саопштено је да је у Више јавно тужилаштво у Београду дошла у контролу Комисија Врховног јавног тужилаштва Србије.

„У току је увид и контрола законитости и делотворности у раду ВЈТ у Београду Комисије Врховног јавног тужилаштва, коју чине јавни тужиоци.

„Комисија је петочлана, има заменике и у њеном раду учествују сви јавни тужиоци Врховног јавног тужилаштва“, кажу из овог тужилаштва за ББЦ на српском.

Контрола ће, кажу, трајати „колико буде потребно“.

„Ово је четврти комисијски надзор предмета ВЈТ у Београду, који се спроводи у последње две године, по налогу врховног јавног тужиоца“, каже Ненад Стефановић, виши јавни тужилац, за ББЦ на српском.

У последње две године, додаје, ВЈТ је доставило на десетине предмета на контролу, не наводећи о којим случајевима је реч.

„ВЈТ у Београду поступа у складу са Опште обавезним упутством врховног јавног тужиоца и омогућен је увид у сваки њихов предмет у Београду који су затражили чланови комисије", каже Стефановић.

Медији у Србији преносе да су предмети тражени од Стефановића „Надстрешница“, „Звучни топ“, „Убиство на Сењаку“, али и случајеви прислушкивања студената, активиста, народних посланика, тужилаца и универзитетских професора.

Откако је 2024. пала тек реконструисана надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и настрадало 16 људи, студенти у блокади су тражили од врховне јавне тужитељке у Србији Загорке Доловац, између осталог, да објави и комплетну документацију о реконструкцији станице.

У међувремену, покренута су бар три кривична поступка пред различитим тужилаштвима у Србији, али су оптужнице укидане и враћане на дораду.

Ниједно суђење још није почело.

Шта каже Врховно тужилаштво Србије?

Контролишу се сви предмети, а посебно они који се издвајају по тежини друштвене опасности кривичног дела, запрећеној казни и степену тајности, објашњавају у Врховном тужилаштву за ББЦ на српском.

„Ранија тражења на увид предмета ради контроле су у највећем броју била игнорисана или одбијена.

„Апелационо јавно тужилаштво у Београду није обављало функцију праћења и усмеравања рада, па је било неопходно да Врховно јавно тужилаштво употреби сопствена, иначе, врло ограничена овлашћења, која су годинама додатно умањивана изменама Устава и закона“, наглашавају у Врховном тужилаштву Србије.

Такође, додају, 2025. године је дошло до промене у саставу Високог савета тужилаштва, које коначно одлучује о дисциплинском поступку.

„На седницама Савета је врло брзо постало јасно да одлуке које нису по вољи извршној власти неће моћи да буду усвојене“, кажу.

На изборима за Високи савет тужилаштва, највишу тужилачку институцију у Србији, постојала су неформално два тима кандидата Доловац и Стефановић, а победио је тим са подршком Доловац.

Шта каже Министарство правде?

У међувремену, огласило се и Министарство правде у техничком мандату да осуди, како кажу, сензационалистичко извештавање о комисијском надзору врховног јавног тужиоца и довођењу тога у везу са изборима.

„Овакви комисијски надзори спроводе се периодично и представљају редовну праксу поступања у складу са овлашћењима врховног јавног тужиоца, а не неко изненађење како то појединци покушавају да представе у медијима.

„Контроле морају да се спроводе у складу са законом и уставном гаранцијом самосталности јавних тужилаца“, кажу у Министарству правде Србије.

Уз то, министарство очекује да ће врховни јавни тужилац поднети и извештај јавности о сопственоом и раду јавног тужилаштва у Србији, а што до сада није била пракса.

У Опште обавезном упутству Врховног јавног тужиоца стоји да ће комисије контролисати рад свих тужилаштава када на њих дође ред.

Због избора формиран предмет против појединих амбасадора

Саопштење је у протеклих 72 сата стигло и из Тужилаштва за организовани криминал (ТОК).

ТОК је формирао предмете поводом кривичних пријава због кршења изборног права поднетих против Александра Никића, амбасадора Републике Србије у Словачкој, и Драгана Шутановца, амбасадора у Сједињеним Америчким Државама.

Тужилаштво наводи да им је поднето још 13 кривичних пријава, међу којима је и пријава против министра спољних послова Марка Ђурића.

Пријаве су поднете због сумње на кривично дело злоупотреба службеног положаја, повреде бирачког права и спречавање одржавања гласања.

За све ударне групе које нису оперативне од 2025. године, главни јавни тужилац за организовани криминал Миладен Ненадић је 28. октобра поново упутио захтев министру полиције у техничком мандату Ивици Дачићу.

Тражи да се хитно преиспитају одлуке о ускраћивању сагласности за учешће припадника полиције и запослених у Пореској полицији у Ударним групама.

Захтев је упућен и директору полиције Драгану Васиљевићу, директорки Пореске управе Драгани Марковић и в.д. помоћнику директора Сектора пореске полиције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk