Када се конституише Скупштина Србије, а када се формира нова влада после избора

Србија се нашла у несвакидашњој ситуацији.

После убедљве победе Студентске листе на изборима, којима ће припасти око 140 мандата у народној скупштини од 250, завршава се неприкосновена владавина Српске напредне странке Александра Вучића.

Напредњаци ће, после 14 година, прећи у опозиционе клупе бар када је реч о републичком парламенту, али и даље имају власт у свим локалним скупштинама као и покрајини.

Међутим, до конституисања новог републичког парламента и формирања владе потребно је да се пређу неки кораци.

Скупштина је распуштена, влада је у техничком мандату, а посао председнице обавља Ана Брнабић, председница распуштене скупштине.

Она има важну улогу и у формирању нове владе, односно заказивању конститутивне седнице и давању мандата оном ко докаже да има већину у будућем парламенту.

Сличну ситуацију смо имали када је Милану Милутиновићу, тадашњем председнику Србије истекао мандат, објашњава Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Крајем 2003. није изабран председник, Наташа Мићић, тада председница Народне скупштине постала је и вршитељка дужности председница државе.

„Она је расписала изборе за парламент, а потом је нови мандат владе поверила коалицији коју је предводио Војислав Коштуница", додаје за ББЦ на српском.

Ванредне парламентарне изборе 25. октобра 2026. обележиле су рекордна излазност и победа нове опције на политичком небу Србије.

Студентска листа, настала из антирежимских протеста после новосадске трагедије и погибије 16 људи, освојила је 52,65 одсто гласова, према прелиминарним проценама Републичке изборне комисије.

Коалиција око СНС-а „Уједињена Србија", чији је носилац и кандидат био Вучић, доскорашњи председник државе, добила је 39,22 процената гласова.

Према тим резултатима, напредњацима припада око 104 посланичка места.

Погледајте видео: Шта се дешава када председник Србије поднесе оставку

Скупштина у року од 30 дана

Конституисању Народне скупштине претходи неколико корака.

Републичка изборна комисија прво треба да објави званичне резултате у року од 96 сати пошто јој локални изборни органи доставе збирне извештаје.

Њихов рок за предају тих извештаја је такође 96 сати, али је већина локалних изборних органа већ доставила и највероватније је да ће све бити у РИК-у до 26. октобра увече, објашњава Јовановић.

На одлуке локалних изборних органа, могуће је уложити жалбе, а неке могу да буду поднете и судовима и онда се чека и одлука тих институција, додаје професор ФПН-а.

Када се све то заврши, РИК подноси скупштини збирни извештај.

„Ако би РИК следеће недеље поднео извештај скупштини, онда је рок за контитуисање новог састава парламента месец дана.

„Пошто је мало листа прешло цензус, посао је једноставан и све може да се заврши врло брзо", додаје Јовановић за ББЦ на српском.

Следећи корак је да председница државе, у овом случају Ана Брнабић, обави консултације са посланичким групама, што је, како каже професор, једноставан посао, јер је мало странака.

Опција која је освојила већину, у овом случају Студентска листа, предлаже конститутивну седницу.

На њој се потврђује мандат, полажу заклетве, бирају се председник, потпредседник и радна тела скупштине.

Прву седницу у новом сазиву води најстарији посланик листа које су ушле у скупштину.

Чим се те процедуре заврше, стиче се рок за формирање нове владе.

Али избори одржани на пролеће 2022. показују да то може и да потраје.

Тада су се коначни резултати чекали три месеца јер су избори на једном бирачком месту, у селу Велики Трновац, на југу Србије понављани чак пет пута.

Рок за формирање владе 90 дана

У формирању владе учествују председник Србије и Народна скупштина.

У овој специфичној политичкој ситуацији то је - Ана Брнабић.

Влада би требало да буде формирана у року од 90 дана, у супротном се иде на нове изборе.

После консултација са председником, владајућа странка или коалиција има рок од три месеца да формира владу од дана завршетка изборног процеса, прописује закон.

Најбржи премијер Србије, барем по темпу окупљања сарадника у влади, био је Зоран Ђинђић, који је 2001. извршну власт формирао за 33 дана, пошто су парламентарни избори одржани 23. децембра 2000, а убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије (ДОС).

Рок од три месеца може да буде и дужи, ако се гледа време од одржавања избора до формирања владе.

Крајем 1990-их чекало се чак шест месеци да премијер Мирко Марјановић, званичник Социјалистичке партије Србије (СПС), формира владу.

До 2020. рекорд у времену које је прошло од избора до формирања извршне власти држала је Влада Војислава Коштунице, формирана 2007. године 114 дана после избора.

Нови шампион у томе постала је баш Ана Брнабић - њена влада је формирана после више од 120 дана од одржавања избора.

Погледајте: Ко, како и када формира Владу Србије

Када би могли да буду одржани председнички избори?

Председнички избори могу да буду одржани најкасније три месеца после окончања мандата, предвиђа Закон о председнику.

Мандат престаје даном подношења оставке, налажу прописи.

Редовни председнички избори, могли су да буду расписани на пролеће 2027. када је Вучићу истицао други мандат, али је он поднео оставку 27. септембра.

Председнички избори најкасније би требало да буду одржани крајем децембра 2026, а најраније почетком новембра.

Њих расписује председник републичке скупштине, што значи опет Ана Брнабић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk