Оставка директорке РТС-а, у Другом дневнику гост представник Студентске листе

Мања Грчић, директорка Радио-телевизије Србије (РТС) поднела је оставку, објавио је Јавни сервис.

Вест је претходно за ББЦ на српском потврдио Дане Марковски, повереник синдиката „Независност" у РТС-у, који је дан раније на састанку са Грчић затражио да разреши одређене људе унутар куће и да поднесе оставку.

У писму које је прочитано у Другом дневнику на РТС-у, Грчић је навела да је „свесна да се у делу јавности њен останак на функцији привремено доживљава као препрека променама".

„Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају, буде разлог за даље неповерење, тензије или поделе.

„Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом", написала је Мања Грчић у писму.

Додала је да верује да РТС „мора да остане стабилна, професионална институција без обзира ко је на њеном челу и ко је на власти".

РТС је у Другом дневнику објавио да је Грчић сменила уредницу Информативног програма Бојану Млађеновић и предложила Боривоја Ускоковића за ту позицију, дугогодишњег уредника Дневника.

Грчић је поднела оставку дан након што је Студентска листа тражила „деблокаду, департизацију и ослобађање Радио-телевизије Србије од политичких утицаја“.

Поред генералне директорке, оставке су затражили и за њеног заменика, главне и одговорне уреднике информативних програма.

„Тражимо привремену управу, предложену у договору Студентске листе и репрезентативних синдиката РТС-а, уз именовање у сладу са законом“, наводе у саопштењу.

Према писању медија, Грчић је наводно у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених претходно рекла да неће поднети оставку.

Како је изгледао Други дневник?

Вест о оставци генералне директорке објављена је у петом минуту Дневника, а наредних десет минута гледаоци су могли да чују Немању Каровића, кандидат за посланика Студентске листе и доцент на Учитељском факултету.

Каровић је критиковао однос према студентском покрету и извештавање о њима на РТС-у у протекле готово две године.

Подсетио је на погрдне називе којима су новинари на РТС-у називани студенти током две године.

Наводећи више примера „флагрантних неистина" изречених у програму јавних сервиса, додао је да је упоредо РТС „показивао сервилан однос према СНС режиму, који није био сараднички, него саучеснички".

Последица је била, рекао је Каровић, „кривљење реалне слике ствари и континуирано и систематично обмањивање гледалаца, супротно од онога што је улога и законска обавеза РТС-а".

Указао је да је јучерашњи дневник „12 минута посветио студентском покрету, колико није добио за претходних 45 дана".

„Студентски покрет не жели да наметне руководство, контролу и доминацију над РТС-ом, већ да се врати у оквире закона, да поступа по процедурама и да ради у корист грађана, невезано за то ко је на власти.

„Рачунамо на људе којих има у РТС-у, који су професионални и поштени који ће омогућити да се врати у законске оквире", закључио је Каровић.

Каровић је поменуо и медије у власништву Телекома, које та компанија покушава да угаси због „истраживачког рада" те да СЛ захтева оставку директора.

Извињење запослених на РТВ

Њена оставка је уследила након што је, већ првог дана после избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине, поднео оставку, а Дневник у 17 часова почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања".

Исте вечери група демонстраната ушла је у провладину приватну телевизију Информер, да би се потом окупили испред зграде прииватне телевизије Пинка.

Студенти су у априлу 2025. две недеље блокирали јавни сервис Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.

Повод је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.

Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.

Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.

Ко је Мања Грчић?

Пре него што је у фебруару ове године ступила на чело РТС-а, заменивши дугогодишњег директора Драгана Бујошевића, Мања Грчић више од 20 година радила као новинарка и медијска менаџерка.

Како је говорила у интервјуима, радила је на Б92, чије је генерална директорка била од 2011. до 2013, затим је била саветница за односе с јавношћу у америчкој Агенцији за међународни развоја (УСАИД) и директорка фирме „Медија систем“ у оквиру телевизије Пинк.

Такође је била директорка словеначке телевизије ТВ3 и за корпоративне и регулаторне послове у оквиру Антена групе за Србију и Црну гору.

Са функције директорке Прве телевизије одлази 2019, а наредне године оснива К1.

Сувласница је фирме Минацорд Медиа са Жељком Јоксимовићем, под чијим окриљем ради телевизија К1 коју је основала, а била је и директорка новинске агенције Танјуг.

Крајем априла 2021. Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније и на тој функцији је била до јануара ове године.

Постала је генерална директорка РТС-а у фебруару 2026..

Удружење новинара Србије је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији.

Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.

Грчић је потом доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу садржи неопходни број бодова.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk