СПЦ после избора: Зашто је важно да се патријарх огласи

На државним свечаностима, под куполама храмова и пред телевизијским камерама, представници власти у Србији и врх Српске православне цркве (СПЦ) често су последњих деценија стајали једни уз друге.

Међутим, после изборног земљотреса који је са власти однео Српску напредну странку, отвара су питање хоће ли се таква блискост наставити и какву ће улогу Црква имати у новим друштвеним околностима.

Готово две недеље после победе Студентске листе на парламентарним изборима 25. октобра још се чека коментар патријарха Порфирија о политичким променама.

„Врх СПЦ је подржавао власт и СНС до те мере да су одређени политички процеси врло негативно дефинисани.

„Првенствено имамо однос према студентским протестима које је управо патријарх дефинисао као 'обојену револуцију'“, каже Владимир Цветковић, теолог и филозоф, за ББЦ на српском.

Док су поједини свештеници позивали патријарха да се огласи, други су бранили његово ћутање.

ББЦ новинарка упутила је СПЦ-у захтев за коментар, али одговор није стигао до објављивања текста.

Иако је по Уставу Србија секуларна држава, што значи да су световна и духовна власт одвојене, патријарси су раније износили мишљења о политичким и друштвеним дешавањима.

Током политичке кризе настале после пада надстрешнице у Новом Саду, „црквени врх је наступао као савезник власти“, оцењује Вукашин Милићевић, бивши свештеник и некадашњи професор на Богословском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

„Ако говоримо о врху СПЦ, он је у потпуности пратио кораке СНС-а“, додаје Милићевић, данас члан ванпарламентарне опозиционе Демократске странке.

Патријарх Порфирије се није либио да током једне посете Москви у разговору са руским председником Владимиром Путином критикује антивладине протесте, називајући их „обојеном револуцијом", баш како их је описивао и доскорашњи председник Србије Александар Вучић.

„Знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да се развија идентитет српског народа и његова култура", рекао је тада.

Функција црквеног врха била је да досадашњој власти пружи „неку врсту симболичке легитимације“ позивањем на јединство и организовањем верских и политичко-религијских манифестација, каже Милићевић.

„Међутим, врх СПЦ није све што чини Цркву.

„Када је реч о парохијском свештенству, током ове две године видели смо више чинова отворене подршке - подршка је долазила и од једног броја епископа“, додаје.

Док су пешачили широм Србије, студентима су понегде свештеници делили иконе и друге црквене реликвије.

У Крушевцу су примљени да се одморе у порти цркве Лазарица.

Од 'обојене револуције' до отворених капија манастира

На почетку антивладиних протеста, СПЦ се није превише оглашавала.

Патријарх Порфирије позивао је на дијалог, мир и превазилажење подела.

Ипак, у јануару 2025, на званичном сајту СПЦ објављен је текст Паралелни универзум или допринос студентских протеста савременој науци, аутора Душана Стокановића, службеника Патријаршије.

Он је оптужио студенте који су прекинули церемонијални програм у Матици српској да су покушали да „наметну антисветосавски, антихришћански и антисрпски наратив и концепт живота".

Текст је изазвао бурне реакције, а Црква се касније и формално оградила од коментара.

Представници студената су раније критиковали врх СПЦ-а због „увредљивих речи упућених" њима, и поручивали да је Црква „изабрала погрешну страну."

И крушевачки митрополит Давид је протесте описао као део „револуције разних боја“, тврдећи да се ради о политици „умешеној у некој од домаћих или страних кухиња.

Касније је објавио да је његова изјава „погрешно протумачена и извучена из контекста".

На његове изјаве реаговало је шест епископа СПЦ, међу којима су били жички епископ Јустин и владика Григорије, епископ у Немачкој, који су и до тада отворено подржали студентске протесте.

„Као архијереји СПЦ осећамо дужност да јавно изразимо неслагање и ограђивање од било каквог говора који дехуманизује другог човека, а посебно од говора који младе људе, студенте, ниподаштава као фактор изградње друштва, фактор који доприноси будућности истог, или их понижава као оне који су позвани да мисле и траже истину", написали су у саопштењу.

Током пролећа 2025, митрополит Јустин отворио је врата манастира Студеница, једног од најзначајнијих у српској историји, како би у њему преспавали студенти из Новог Пазара током ходања ка Београду.

Јустин је присуствовао и на протесту пољопривредника у близини Чачка.

Неколико месеци касније, разрешен је дужности због наводних финансијских проневера.

Иако су смену многи тумачили и кроз призму политике, СПЦ је званично демантовала да је одлука донета због подршке политичким противницима власти.

Владика Григорије је у Немачкој дочекао студенте током маратонске бициклистичке туре из Србије ка Француској у априлу 2025. године.

„Студенти постају огледало које неумитно све разобличава, а сви се ми у том огледалу огледамо.

„Мој највећи страх је да ће неко хтети насилно да разбије то огледало, јер многима није пријатан одраз који у њему виде", рекао је владика Григорије у интервјуу за ББЦ на српском.

Шта кажу верници?

Милица Јанковић је подржала студентски бунт и одлазила на протесте, али је и сваке недеље била у цркви.

„Мени то није у супротности једно са другим.

„Ја сам део црквене заједнице и увек ћу то бити, криво ми је ако је СПЦ оставила лош утисак на људе због подршке СНС-у", каже за ББЦ.

Ипак, верује да је „исправка могућа."

„Зато је потребно да се патријарх обрати верницима", каже она.

Има и оних који су оштрији.

„Патријарх би требало да се огласи и да се повуче са функције, јер је показивао наклоност према претходној власти“, каже плавокоса верница на изласку из Цркве светог Марка у центру Београда, не желећи да се представи.

На дан избора 25. октобра, патријарх Порфирије је поручио да „наравно, неће он рећи како да се гласа", позвавши вернике да одлучују по „савести, слободно и без страха.“

„Ако имамо мир, какав год да буде исход, биће благотворан и биће благословен.

„Ако имамо немир, ако имамо гнев и мржњу, било какав да је исход, он ће бити погубан по све“, поручио је Порфирије.

На двогодишњицу новосадске трагедије, патријарх је у Храму Светог Саве у Београду служио помен, помињући и одговорност.

Веза СПЦ и СНС-а

Блискост црквеног врха и власти није нова, али је раније унутар Цркве било више простора за различите, па и критичке ставове, каже Цветковић.

„И раније је Црква често стајала уз одређене политичке структуре.“

Бивши патријарх Иринеј одржавао је блиске односе са тадашњим председницима Вучићем и Томиславом Николићем, док су „поједини утицајни епископи отворено критиковали власт“, подсећа он.

„Тако да сте имали 'добре полицајце и лоше полицајце'“, оцењује Цветковић.

Од доласка СНС-а на власт, држава је учествовала у финансирању великих црквених пројеката, попут радова на Храму Светог Саве, које је помагала и Москва.

Једна од најважнијих тачака сагласности црквеног и државног врха била је политика према Косову - нема признања независности.

У јеку протеста, у Београд је у мају 2026. уз највише државне почасти допремљен Богородичин појас, једна од реликвија источног хришћанства, из манастира Ватопед на Светој Гори

Тадашњи председник Вучић демантовао је тврдње да је држава платила милион евра за допремање и излагање појаса.

Тих дана је и најављена иницијатива за оснивање Универзитета Свети Сава меморандумом о сарадњи који су потписали тадашњи премијер Ђуро Мацут и патријарх Порфирије у присуству Вучића, који је најавио подршку државе овом пројекту.

„Ако говоримо о црквеним универзитетима, то није ништа ново у Европи, такве установе постоје и у православном, и у протестантском, и у римокатоличком свету, тако да сама идеја није необична.

„Међутим, непријатна коинциденција јесте што се све то дешава у тренутку када постоји озбиљан притисак на државни универзитет", рекао је тада Часлав Копривица, професор на Факултету политичких наука, за ББЦ на српском.

Црква и држава после избора

Будући односи државе и СПЦ зависиће од потеза нове владе, пре свега Министарства правде и институција надлежних за сарадњу са верским заједницама, каже теолог Цветковић.

Питање је и да ли ће бити задржана досадашња Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, која је имала улогу у уређивању односа цркве и државе, указује.

Студентску листу карактерише и шареноликост кандидата, па су тако неки, попут професора београдског Хемијског факултета Радомира Саичића, изразито верски опредељени, а други, попут професора Јове Бакића, не делен тај став.

„Студенти су у њиховом програму поручили да неће бити заштићених, да ће одговарати сви који су кршили закон и бавили се криминалом.

„Најважније је процесуирати све који су учествовали у корупцији и криминалу, без обзира да ли су на некој позицији у СПЦ", каже теолог Благоје Пантелић за ББЦ на српском.

Аутономија СПЦ не значи да црквена лица имају имунитет од кривичног гоњења, нагласио је Пантелић који је трајно изопштен из СПЦ крајем јануара 2026.

Ипак, сматра да ће се „однос државе и цркве вратити у законске оквире.“

„Уверен сам да ће будућа влада учинити све да се процесуирају досадашње злоупотребе и да сарадња државе и цркве изгледа онако како изгледа у уређеним друштвима.

„Законски предуслови постоје, сада су се стекли и политички“, каже он.

Један од првих показатеља будућег односа нове власти према СПЦ могла би да буде судбина пројекта оснивања Универзитета Свети Сава, започетог уз подршку претходне владе.

„То би, на неки начин, могао да буде путоказ какве односе власт жели да гради са Црквом“, каже Цветковић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk