Отказан скуп америчких конзервативаца у Београду на којем је Вучић требало да буде прва звезда

Неколико дана пошто је његова Српска напредна странка (СНС) поражена на парламентарним изборима, Александар Вучић најавио је затварање и одлазак неколико страних фабрика из Србије због „политичке нестабилности".

Ипак, први који су одлучили да се захвале на гостопримиству били су идеолошки савезници СНС-а, амерички конзервативци.

Конференција конзервативне политичке акције (ЦПАЦ) на Балкану, заказана за 18. новембар у Београду са бившим председником Србије Вучићем као главним говорником, биће померена за 2027, потврдио је Мет Шлап, директор ЦПАЦ-а, за ББЦ на српском.

„Организатори вероватно нису очекивали да ц́е Вучић тако драматично изгубити и резултати избора показују да неки традиционални савезници МАГА (Make America Great Again - главна политика Доналда Трампа) у региону више нису моц́ни колико су мислили", каже Јоргос Самарас, професор јавне политике са Краљевског колеџа у Лондону, за ББЦ на српском.

Недељу дана уочи парламентарних избора у Србији ЦПАЦ је саопштио да ће главна тема конференције у Београду бити енергетика.

„Конференција је одложена за следећу годину.

„Преамбициозно смо проценили да би могла да буде одржана у новембру", написао је Шлап у кратком одговору за Инсајдер 2. новембра.

ББЦ је контактирао Шлапа и организацију ЦПАЦ, али до објављивања текста нису одговорили.

Шта је ЦПАЦ и да ли је важан?

ЦПАЦ (Conservative political action conference) је конференција утицајних америчких конзервативаца, а на њиховим окупљањима често је говорио и Доналд Трамп, председник Сједињених Америчких Држава (САД).

Ова организација одржавала је конференције широм света у - Италији, Бразилу, Израелу, Јапану и Мађарској.

Последњи скуп у Будимпешти одржан је у марту 2026, месец дана уочи избора на којима је Виктор Орбан, дугогодишњи премијер и радо виђен гост ЦПАЦ-а, доживео пораз и пао са власти после 16 година.

„ЦПАЦ у Мађарској није имао значајан утицај на политичку ситуацију и свакако није помогао премијеру Орбану.

„Зачудио сам се када сам видео датум конференције у Србији, претпостављам и да је Вучиц́ мислио да ц́е освојити премијерско место и да ц́е онда бити поносни домац́ин овог догађаја", каже Демијан Марфи, потпредседник организације Центар за амерички прогрес из Вашингтона, за ББЦ на српском.

Најављујући догађај у Београду, ЦПАЦ је саопштио да би то било прва конференција у југоисточној Европи са регионалним лидерима и активистима који „промовишу вредности националног суверенитета, породице, вере и предузетништва".

„Они то раде стратешки, покушавајући да прошире сопствену политичку инфраструктуру, десничарску агенду и утицај на подручју Балкана", објашњава Самарас.

У саопштењу о отварању огранка на Балкану наглашено је да је ЦПАЦ одлучан да прошири мрежу конзервативних лидера уједињених против глобализма и радикалне левице „на стратешки најважнији регион у Европи".

ЦПАЦ је хвалио Вучића и однос власти коју је предводио према администрацији у Вашингтону, а као један од крунских аргумената добре сарадње означили су потписивање Стратешког дијалога Србије и САД у јулу ове године.

Иако није одувек било тако „ЦПАЦ данас окупља неке од најекстремнијих гласова виђених у историји модерног конзервативизма, који иду дотле да у Америци нормализују чак и фашизам", тврди професор са Краљевског колеџа у Лондону.

Поред Трампа, међу истакнутим говорницима на претходним конференцијама били су Стив Бенон, противник глобализације и присталица теорија завере, као и Мерџори Тејлор Грин, некадашња чланица Конгреса, позната по противљењу вакцинацији и ширењу антисемитских теорија.

Тејлор Грин је била одана Трампу, али се са њим посвађала око објављивања докумената о случају педофила и сексуалног преступника Џефрија Епстина, због чега ју је амерички председник извређао, назвавши је „лудачом и издајницом".

Скупови ЦПАЦ у САД су претходних година умели да привуку и више од по 10.000 посетилаца.

Одржавани су говори, панел дискусије, радни доручци, као и забаве уз извођење патриотских песама.

Први ЦПАЦ организован је 1974, присуствовало је око 400 људи, а главна звезда био је Роналд Реган, тада гувернер Калифорније, а касније председник САД.

Везе америчке десничарске и конзервативне политике са Балканом нису нити нове, нити изненађујуће.

Неколико оперативаца блиских Трампу, боравило је у Републици Српској уочи октобарских општих избора, како би помогло странци Милорада Додика, бившег председника једног од два ентитета у Босни и Херцеговини.

Због овакве „сарадње", Демијан Марфи из Центра за амерички напредак није изненађен што је Београд био одабран за место одржавања ЦПАЦ-а.

Али овај стручњак, који је био и посматрач на изборима у Србији 2000. године, оцењује да временом опада утицај поменуте конзервативне организације у круговима блиским администрацији.

„Трамп је 10 година заредом говорио на конференцији ЦПАЦ-а, а ове године у Тексасу се није појавио.

„Не знам да ли је дошло до неке врсте раскида или организација једноставно није ефикасна као некада", говори Марфи.

Ако су Трамп, Бенон и Тејлор Грин међу најпознатијим америчким учесницима ЦПАЦ скупова, истакнути међународни гости су ранијих година били Најџел Фараж, шеф десничарске Реформистичке странке у Великој Британији, и Хавијер Милеи, председник Аргентине.

На ЦПАЦ скупу у Вашингтону у фебруару Милеи је поклонио моторну тестеру Илону Маску, тада шефу Одељења за ефективност владе (ДОГЕ) у САД, како би, симболично, лакше спровео резове у администрацији.

„Људи из МАГА црпели су инспирацију из онога што се дешавало у различитим деловима Европе - и обрнуто.

„Али током 2026. ту видимо и пукотине - Марин Ле Пен се противила хапшењу Николаса Мадура у Венецуели, а Алтернатива за Немачку (АфД) је негодовала због напада на Иран", каже Марфи.

Попут Вучића, пред изборним тестом нашли су се и Трамп, Републиканска странка и цео конзервативни покрет у Америци.

У САД се одржавају избори средине мандата за Представнички дом и Сенат, а рејтинг странке и Трампа је у паду, док је ривалска Демократска странка у успону.

„Цео овај процес планирања конференције у Београду за новембар могао би да буде и последица дезорганизације у МАГА покрету.

„Њихова комуникација у кампањи за изборе средине мандата је била веома лоша", оцењује Јоргос Самарас.

Међутим, међу порукама које ЦПАЦ, као и бројни представници конзервативног, екстремно десничарског покрета у Америци и даље јасно шаљу је она о „борби против дубоке државе".

Око дефиниције „дубоке државе" нема консензуса стручњака, па постоје „различита значења у различитим временима и државама", рекао је раније Винстон Берг, докторанд политичких наука Универзитета у Чикагу, за ББЦ на српском.

Берг страх од постојања „дубоке државе" дефинише као „бојазан да су неформалне везе владиних службеника и спољних група, које имају криминални или идеолошки карактер, политички важније од званичне владе изабране на изборима".

Та порука о „дубокој држави" примила се и у Србији - барем код неких.

У ноћи када је признао пораз, Вучић је, између осталог, за то окривио и „америчку дубоку државу која се бори и против Трампа".

„Нисам сигуран шта то уопште значи. Трамп контролише државу и уништио је федералну бирократију до те мере да тренутно има врло мало људи који му нису одани", каже Демијан Марфи.

Такве тврдње му звуче као „увреда за гласаче у Србији".

„Приписивати бес српског народа због корупције повезане са падом надстрешнице у Новом Саду, било чему другом осим томе, озбиљна је увреда за бираче", закључује Марфи.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk