'Први пут осећам да сам део ове државе': Студенткиње говоре за ББЦ

Од првих окупљања на факултетима до тектонских промена у Србији.

Неколико дана после победе Студентске листе на парламентарним изборима 25. октобра, разговарам са три младе жене које сам упознала током протеста и студентских блокада.

Две године касније, све три су срећне, поносне на све што су урадиле заједно са осталима и кажу да су из корена промениле став - сада виде будућност у властитој земљи.

„Увек ми је у глави било - ако овде не успем, а вероватно нећу, јер ко још запошљава историчаре уметности, могу да одем у неку другу земљу“, каже ми Мина Радовановић, плавокоса девојка која ми се урезала у памћење по цегеру пуном књига.

Током протеста, њен став се драстично променио.

„Почела сам да одбацујем идеју да овде не може да буде боље. Све те сумње, лоше мисли и анксиозност о питањима шта ћемо, сада нису довољно велике да умање ентузијазам“, каже.

Слично ми каже и Теодора Рудић, која је завршила Факултет техничких наука и у време протеста паралелно је била ангажована у акцијама и радила.

„Први пут осећам да сам део државе у којој живим, да нисам против ње и да она није против мене“, каже за ББЦ на српском.

Одлазак младих један је од највећих проблема земље претходних година и деценија, али је овогодишње истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС) показало тенденцију готово половине да упркос разним проблемима, попут скупог живота и корупције, ипак остану.

На то је утицао и студентски покрет, показало је исто истраживање.

Оља Николић, коју сам упознала почетком блокада испред Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду, као највећу личну промену види то што су јој студентски протести помогли да се и она пробуди и тргне.

„Срећна сам због победе Студентске листе и поносна на све што смо урадили“, каже две године касније за ББЦ на српском.

Антивладине и антикорупцијске демонстрације почеле су после погибије 16 људи у пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024, из њих се изродила Студентска листа, која је победила Српску напредну странку на ванредним парламентарним изборима.

'Пробудило се нешто ново у мени'

Вест о првом нападу на студенте и професоре испред ФДУ-а у Београду 22. новембра 2024, Ољу Николић је затекла у Румунији, где је била на гостовању.

Међу нападнутима био је и њен пријатељ.

„Било ми је логично да им се прикључим, да сазнам шта се догодило и да заједно видимо шта ћемо даље“, каже.

Прва реакција била је другарска - и њена и већине колега, описује.

Ољу, тада студенткињу глуме, упознала сам управо на блокадама ФДУ-а, које су тада трајале око два месеца.

Оно што је почело бригом за пријатеље, убрзо је, каже, променило „начин на који разуме друштво у којем живи“.

„Знала сам да је стање у земљи лоше, али нисам разумела на који начин то утиче на нас, какве су последице и колико је све повезано.“

Данас то описује као „буђење из сна“.

У међувремену је дипломирала, а време између наша два разговора обележили су протести, нова пријатељства, али и страх и претње, каже она.

„Били смо у ситуацијама за које никада нисмо мислили да ћемо их доживети“, додаје.

У њој се, каже, пробудио „неки нови део“, за који верује да постоји у свакоме, али га је потребно покренути.

„Мислим да смо то сви осетили.“

Током блокада учила је и како да разговара са другима.

„Сви смо се трудили да нађемо заједнички језик, да заиста размишљамо о ономе што нам је слично, а не да се бавимо разликама међу нама.“

Блокаде су промениле и ток студирања.

Николић каже да су морали да обнављају годину, а дипломирала је у фебруару 2026.

Када смо први пут разговарале, није могла да претпостави шта је све чека.

„Десили су се тренуци који су ме дословно преобликовали“, додаје, уз уздах.

Посебно памти лето 2025, када су протесте и блокаде широм Србије обележили сукоби полиције и демонстраната, као и бројна привођења.

Неким призорима је и присуствовала.

Водила је и 'ФДУ дневник', емисију коју су студенти покренули на Јутјубу, незадовољни извештавањем Радио-телевизије Србије о блокадама и протестима.

„Тада сам на друштвеним мрежама примећивала увредљиве поруке, али то што сам била изложена на тај начин охрабрило ме је да подигнем глас заједно са осталима.

„Мислим да се тако заиста чува заједница.“

Међу искуствима која описује као трауматична је догађај са протеста испред Правног факултета у Београду, 2. јула. 2025.

Тада је током блокада саобраћаја дошло до озбиљних инцидената испред и око зграде Правног факултета, када су полицијске снаге и Жандармерија интервенисале против демонстраната.

Демонтранти су тврдили да је тако нарушена аутономија универзитета и да је полиција ушла на факултет, што је Министарство унутрашњих послова негирало.

Тада је приведено 23 људи.

„У тој гужви испао ми је телефон, девојка која га је покупила била је међу приведенима.

„Било је то веома трауматично искуство, плашила сам се да би садржај телефона и моји лични подаци могли да доспеју у јавност“, каже.

Осећала је напетост и годину дана касније, уочи избора.

Велика излазност на гласање ју је, каже, одушевила, а посебно јој значи што су скуп и славље после објаве резултата протекли без насиља.

Док покушава да сагледа претходне две године, највећу промену види у људима који су пожелели да учествују у томе.

„Рекла бих да су се десили тектонски помаци, да се толико људи пробудило и добило жељу да нешто уради, да буде боље.

„То се јасно видело свих ових претходних месеци.“

Мина: 'Одлучила сам да останем у Србији'

Са Мином Радовановић, младом историчарком уметности, разговарала сам 27. октобра, после објаве изборних резултата и великог скупа и прославе на београдској Славији.

„Не могу да верујем да је наша побуна успела“, каже ми.

Почетак протеста доживела је са сличном неверицом, али из другачијих разлога.

„Коначно се нешто дешавало, неко је нешто радио, а до тада то није било тако често.

„Углавном су све раније акције и протести изгледали тако да изађемо на улицу, постојимо мало и разиђемо се“, присећа се Мина.

Овог пута, каже, покренули су их људи који су „имали много тога да изгубе - студенти, професори, наставници и ученици.“

Као докторандкиња на Филозофском факултету, у почетку није била сигурна где припада и како може да помогне.

„Имала сам осећај да нисам ни баш студенткиња ни професорка, негде сам између и размишљам где могу да се прикључим.“

Једна од првих успомена са демонстрација која јој се урезала у памћење јесте тренутак када су окупљени на протесту укључили блицеве на телефонима.

Датум не памти, али осећај заједништва да.

Док разговарамо, на Славији присталице Студентске листе прослављају победу већ други дан заредом.

„Не може да се прође кроз град зато што су људи срећни“, њен је утисак.

Теодора: 'Људи су видели колико су жене јаке'

Ноћи у учионицама, састанци и планирање, па одлазак на посао без сна - тако Теодора Рудић памти месеце студентских блокада.

Завршила је Факултет техничких наука, али је много времена проводила на Филозофском факултету.

„Да ми је неко пре пет година рекао да ћу седети на факултетима и радити целу ноћ, стварно му не бих веровала.“

На протесте је ишла и раније, у децембру 2023. и против компаније Рио Тинта, али су јој „донеле нов осећај припадности“.

Демонстрације против Рио Тинта назив је за више таласа еколошких протеста против планираног рудника литијума у долини Јадра, код Лознице.

Рио Тинто је међународна рударска компанија која развија пројекат „Јадар“.

Противници пројекта упозоравали су на могуће последице по воду, земљиште, пољопривреду и здравље становништва, док је компанија тврдила да пројекат може да буде безбедно спроведен.

Посебно памти жене и младе девојке које су учествовале у протестима.

„Мислим да је веома битно што су људи видели колико су жене јаке и способне“, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk