О крвавим ногама, хибридном режиму и паду Вучића: Срђа Поповић за ББЦ

У години коју су обележиле изборне утакмице и протести Генерације З широм света, Србија је добила једну од кључних улога, а студентски покрет епитет главног играча.

Талас генерацијских, антикорупцијских протеста није почео у Србији, али биће упамћен јер је, за разлику од неких других земаља у свету, довео до смене власти, а покрет који га је предводио преточио их је у политичку моћ и формираће нову владу.

„У свету постоји талас мобилизације младих - брз је, разоран, доводио до рушења влада, али до сада није имао наставак. Е, у Србији смо добили наставак.

„Одлука да после 15. марта 2025, иако није било никаквих уступака власти, студенти формирају листу и одлуче да изађу на изборе је стратешки изузетно паметна", каже Срђа Поповић, један од оснивача покрета Отпор и организатора демонстрација 5. октобра 2000. у Београду које су довеле до политичких промена.

После 14 година на власти, Александар Вучић и Српска напредна странка ће у опозицију, а Студентска листа ће формирати нову владу.

Студентски покрет, а за њим и Студентска листа, настали су из протеста после урушавања надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи у новембру 2024. у Новом Саду, другом по величини граду у Србији.

„Било је у историји случајева да су студентске листе улазиле у скупштину, Виктор Орбан (бивши мађарски премијер) је тако почео да гради политичку каријеру када је био либерал.

„Али не знам случај да су добили изборе и сад смо дошли у ситуацију да цео свет гледа и каже: 'У бре, па ово може'", рекао је Поповић у разговору за ББЦ на српском.

Анатомија кампање и три златна елемента

Парламентарни избори у Србији расписани су 9. септембра, а званична кампања трајала је месец и по дана.

Од пада надстрешнице у Новом Саду, студентски покрет се ефикасно уобличавао и постао је нова политичка песница.

Избори су, пре свега, математика, указује Поповић који у Сједињеним Државама води организацију Цанвас (Центар за примењене ненасилне акције и стратегије).

„Кад сам видео редове у пола седам ујутру, знао сам ће излазност бити историјска.

„То је прва велика лекција - ништа као велика излазност не плаши ауторитарне режиме где имаш контролисане медије, куповину гласова, али још можеш да промениш власт гласањем", објашњава.

Изласност на октобарским изборима у Србији била је око 69 одсто, највиша у последњих 20 година.

Више људи је изашло на изборе само 1990. и 2000, око 71 одсто.

Поповић је био један од кључних играча тима покрета Отпор и коалиције Демократске опозиције Србије који је у кампањи за изборе 2000. радио на повећању излазности.

Епилог је био пад Слободана Милошевића, дугогодишњег ауторитарног лидера.

„Тада смо знали да је он имао максимално два милиона гласова - 1,8 милиона сигурних гласова и да манипулацијама узме још око 200.000 на Косову, на којем опозиција није имала контролоре.

„Суштине тадашњих кампања 'Готов је' и 'Време је' била је да изађе четири милиона и један глас, да изведемо више него што може да се покраде", присећа се.

Ако је повећање излазности први од три услова за полагање овог изборног испита, други је био формирање организације.

Последњих година постоји много покрета који могу да мобилишу масе путем друштвених мрежа и захваљући догађајима који су „окидачи", попут убиства Џорџа Флојда у САД 2020, или пада надстрешнице у Новом Саду, говори Поповић.

„Како да од више стотина хиљада људи на Славији у марту 2025. направиш систем са 35.000 обучених људи, контролора и мобилних тимова.

„Ако се бориш против машине и ти мораш да имаш машину", каже.

Предизборна кампања водила се интензивно и на друштвеним мрежама, што је постао један од главних облика политичке комуникације у последњој деценији.

И у томе се Србија ове јесени није разликовала од остатка света.

Оно што јесте било другачије, а утицало је на исход избора, физичка кампања од врата до врата.

И СНС је организовао скупове по Србији, али углавном у халама и на трговима.

Студентски покрет у Србији је оживео „аналогну кампању, те шетње, вожње бицикала, дељење устава у сваком селу".

„Та идеја да се оде директно код бирача, поготово у места која су упоришта твог противника и нема друштвених мрежа - то је треће злато", објашњава Поповић.

Слично је било у кампањи за председника тадашње СР Југославије у лето и јесен 2000, када се тадашња опозиција борила против владајућих Социјалистичке партије Србије (СПС), Југословенске левице (ЈУЛ) и Српске радикалне странке (СРС), чији је функционер тада био Александар Вучић.

„Имали смо четири изнајмљена комбија, од којих се један распао, и сваки пут би путовали по један професор универзитета, глумац, независни новинар и ватрени говорник, попут Ивана Маровића или Бранка Илића", присећа се Поповић.

Циљ им је био да обиђу што више мањих места у Србији.

Оно што је за Поповића и његов тим пре 26 година био комби, за присталице и кандидате Студенске листе то је био бицикл, али и табани - више пута су пешачили по целој Србији, трчали су маратон до Брисела и возили бицикле до Стразбура, француског града у којем је седиште Европског парламента, тражећи подршку Европе.

„За то мораш да окрвавиш ноге. Instagram је лак. Ово је тешко, непријатно, хладно и неко може да те пљуне", сликовит је Поповић.

Нестанак партија и демократски популизам

Октобарски избори, поред смене власти, представљали су и својеврсно политичко чистилиште у Србији.

Осим СЛ и СНС, у парламент су ушли још само представници националних мањина.

Први пут од 1990. у скупштинске клупе неће сести Социјалистичка партија Србије, настала још почетком 1990-их, а неће бити ни опозоционих странака које нису подржале студенте.

„Ауторитарни, хибридни режими су маестрални у уништавању опозиције, завађању странака, спречавању коалиција", анализира Поповић.

Чињеница да се студентски покрет није идеолошки профилисао и изјаснио по многим питањима унутрашње и спољне политике за критичаре ове листе била је доказ популизма.

За присталице СЛ, није тренутак за идеолошка изјашњавања у подељеном друштву у Србији.

Погрешно је увек изједначавати популизам са нечим лошим, сматра Поповић.

„Занимљиво је видети могу ли демократске идеје да постану популарне.

„У покрет су укључили актере са различитим идејама што је ретко јер друштвене мреже доминирају и углавном трпају људе у онлајн просторе где слушаш истомишљенике, а не чујеш друге", каже Поповић.

Тежак посао и поделе

Студентска листа ће имати 140, СНС 103 од укупно 250 мандата у новом сазиву Скупштине Србије, према подацима посматрачке организације Црте.

Александар Вучић најавио је да ће СНС бити жестока опозиција.

„Рано је за процене какав ће бити однос ове две групе у скупштини, као и каква је даља судбина СНС као странке, хоће ли рецимо почети да се осипа као Орбанов Фидес у Мађарској", оцењује Поповић.

Фидес, странка Виктора Орбана, Вучићевог савезника, у априлу је изгубила изборе и свргнута је са власти после 16 година.

Тријумф Студентске листе вероватно ће покренути широке институционалне и политичке промене усмерене на борбу против корупције, владавину права и боље јавне услуге, процењује консултантска група Тенео Глобал Ресеарцх.

„Није само питање шта ће посланици већине да ураде у скупштини, а шта ће влада да реформише", истиче Поповић.

Србија је, показала је то и кампања као и неретки вербални, некад и физички сукоби, подељена у два табора.

Они често размишљају навијачки и важније им је од кога долази нека политика, а не каква је.

„Нећеш да аплаудираш противничком играчу који ти је дао гол са 35 метара најефектнијим шутем у историји фудбала, јер је противнички играч.

„Освајање средине у политичком смислу је заборављено, али сада имамо путоказ", закључује Поповић.

А Србија, сва је прилика, почиње сасвим нову политичку утакмицу.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk