Гледате текстуалну верзију овог сајта која користи мање података. Погледајте главну верзију сајта са свим сликама и видео снимцима.
Румунска веза: Више од 160.000 евра за огласе против Студентске листе и опозиције
- Аутор, Теодора Ћурчић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
- Аутор, Наталија Јовановић
- Функција, ББЦ Тим за борбу против дезинформација
- Објављено
- Време читања: 6 мин
У недељама уочи парламентарних избора у Србији на Фејсбуку појавио се видео у којем се помиње Тихомир Станић, глумац и кандидат Студентске листе за републичког посланика.
„Његови патетични говори на митинзима о некаквој митској борби само су јефтино одглумљена представа за масе.
„У стварности се поново ставио у службу истих центара моћи који не желе добро и стабилност нашој земљи“, говорила је спикерка у дну екрана, без доказа који поткрепљују ову тврдњу.
Видео је бустован - плаћено је да му се повећа видљивост, али није означен као политички садржај и зато је уклоњен: прекршена су правила компаније Мета, власнице Фејсбука.
После брисања, у библиотеци података компаније види се да је за овај оглас потрошено више од 1.300 евра у румунској валути леј,.
Анализа ББЦ новинарки показује да су у предизборној кампањи за сада непознати корисници на десетинама страница потрошили више од 160.000 евра на обмањујуће огласе против студентског покрета и опозиције.
Сви огласи плаћени су у румунској валути- потрошено је око 855.000 леја.
Раније ББЦ истраживање показало је и да је најмање три огласа платила румунска фирма, што је забрањено Законом о финансирању политичких активности.
На изборима 25. октобра Студентска листа је однела убедљиву победу, а све странице које су плаћале овакве огласе обрисане су у наредним данима.
Из Агенције за спречавање корупције рекли су да ће у поступцима провере извештаја из кампање у обзир узети и наводе из питања ББЦ новинара у вези са страницама које смо анализирали.
У откривању ко стоји иза огласа на друштвеним мрежама је највећи проблем утврђивање правог идентитета појединаца и фирми које су то платиле, указују из Агенције.
„У овим случајевима не постоји обавеза давања правих података о идентитету наручиоца огласа“, наводе у писаном одговору.
Обмањујуће политичке рекламе у Србији са румунским везама
Пре избора, ББЦ Светски сервис је открио 56 страница на Фејсбуку које су у кампањи објављивале плаћене политичке огласе против студентског покрета и опозиције са непровереним оптужбама.
Многи снимци имају препознатљив формат: подељен екран, са видеом у горњој половини и спикером у доњој који изгледа као да чита са телепромптера.
Иако лица делују стварно, глас и гестикулација не делују природно говорнику српског језика, а изговор понекад звучи роботски.
И снимак са почетка текста у којем се помиње Тихомир Станић изгледао је баш тако.
Иако политичке по садржају, ове рекламе нису означене као садржај који се тиче „друштвених питања, избора или политике".
Погледајте: Један од видеа са ових Фејсбук страница
Последица тога је да се не зна ко их је и колико платио.
Колико је потрошено види се у Метиној библиотеци огласа (Meta Ad Library) тек када се објава уклони због тога што није правилно обележена.
Чак и тад се не види увек ко је тај оглас платио.
ББЦ новинари писали су да је најмање три огласа платила фирма Bmobile.
Основана је пре више од 20 година у Крајови, на југу Румуније, и бави се дигиталним маркетингом и онлајн медијима.
На председничким изборима у Румунији у мају 2025. њен клијент био је бивши премијер Виктор Понта, тада независни кандидат.
Према подацима о финансирању кампање које је Expert Forum, независни истраживачки центар за јавне политике, добио од румунских власти, Bmobile је за вођење Понтине онлајн кампање добио око 960.000 евра.
Из фирме Bmobile нису одговорили на ранија питања ББЦ новинарки.
Виктор Понта је познат јавности у Србији.
У председничкој кампањи 2025. године рекао је да је 2014, као шеф извршне власти у Румунији, отворио брану код Ђердапа како би се уместо Београда поплавило неколико румунских села.
Тврдио је и да је влада у Румунији платила штету и уверила се да нико није био угрожен.
Током 2016. је постао почасни саветник Александра Вучића, доскорашњег председника, а српско држављанство добио је 2018. године.
Страним држављанима и страним фирмама је забрањено политичко оглашавање у Србији, рекао је раније Немања Ненадић, директор Транспарентности Србија.
Ако су огласи плаћени из иностранства, „то указује на то да је то урадило страно правно лице или страни држављанин", објаснио је Ненадић за ББЦ.
Избори завршени, рекламе уклоњене
Компанија Мета је обрисала најмање 441 оглас са непровереним тврдњама против Студентске листе или промотивним за Српску напредну странку.
У данима после избора нестале су и странице помало романтичних назива - све које смо пратили су обрисане.
Већина је отворена 9. и 10. септембра, управо када су расписани избори.
Профилне слике генерисане су вештачком интелигенцијом, док називи нису имали везе са политиком, попут „Мирис бакиног дворишта" или „Теме за паузу уз кафу".
Уместо „старих фотографија и прича из детињства", ове странице су објавиле више стотина снимака усмерених против различитих опозиционих кандидата.
Неки су имали милионске прегледе, и то са само пар десетина пратилаца.
Ко стоји иза њих и даље није познато.
Некима се управљало из Румуније или Француске, показују подаци компаније Мета.
Чак и да иза њих не стоје директно политичке партије, они који су то плаћали свакако морају да се региструју пошто су промовисали садржај у вези са изборима односно били „трећа лица“ у кампањи.
Трећа лица су они којима је циљ да „позитивно или негативно утичу на изборну кампању једног или више политичких субјеката“.
Требало би да се пријаве Агенцији за спречавање корупције, после измена Закона о финансирању политичких активности у изборној 2026. години.
Дужни су да то ураде, ако планирају да потроше више од четвртине просечне месечне плате (око 250 евра).
Тај праг је у кампањи прешло 39 од 56 страница на Фејсбуку које смо пратили.
Из Агенције за ББЦ кажу да до краја кампање нису добили ниједно обавештење од трећих лица о посебном рачуну и одговорном лицу.
Додали су и да поступају по службеној дужности на основу извештаја њихових посматрача и пријава у којима је изражена сумња о учешћу трећих лица у кампањи.
На изборима 25. октобра је стављена тачка на 14-годишњу владавину Српске напредне странке (СНС).
Републичка изборна комисија прогласила је у међувремену и коначне резултате, по којима је Студентска листа добила 140 мандата од укупно 250 у Скупштини Србије, а листа око СНС-а 103.
У данима после избора, Србију је захватио ковитлац тужилачких наредби, хапшења, оставки, оптужби за извлачење новца из банака, а на анализу Агенције о трошковима кампање могло би да се чека недељама или месецима.
Погледајте: Смена власти и рекордна излазност - како је гласала Србија
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk