Тамо где је све почело: Нови Сад дан после избора

Ванредне парламентарне изборе Новосађани су схватили лично.

То ми је постало јасно чим сам угледао дуге колоне у којима стрпљиво чекају испред бирачких места.

„Ово ми је први пут да излазим на изборе после 26 година", рекао ми је насмејани Александар Николић.

И спреман је да чека, каже.

У реду, ово је озбиљно, помислио сам.

То су ми потвђивали и пресеци излазности током дана, јер су указивали да би могла да буде рекордна до вечери.

Док су биралишта била крцата, тргови града у којем се десила трагедија и погинуло 16 људи после чега су кренули антикорупцијски и антивладини протести 2024, били су прилично празни.

Деловало је као обична недеља, иако се осећала нервоза.

Стизале су бројне гласине да би могло да дође до инцидената, а поучен искуством са локалних избора ове и претходне године, и сам сам их очекивао.

У последњим минутима гласања, све је било толико мирно, да сам цинично помислио како „нешто сигурно неће бити у реду".

Нешто касније, испред Новосадског сајма чекао сам да стигне изборни материјал и да се одржи последња седница Градске изборне комисије, а слободан ход искористио сам да јавим сестри да је „за сада" све у реду у Новом Саду.

„Признао пораз, човече", саопштава ми резултате избора, док иза ње чујем заглушујућу буку и прекидамо везу.

Еуфорија

Покушавам да обрадим информацију коју ми је пренела, али немам времена.

Око мене су већ стотине аутомобила, сирене су толико бучне да ми покоји топовски удар дође као освежење.

Срећем 21-годишњег Давида Васића, који скаче од среће, док се његовој девојци сливају крупне сузе низ образе.

„Ово је најбоље време да се живи.

„Знам да ће бити много боље. Одавде сада може само на боље да иде", испричао ми је Давид, борећи се са сиренама аутомобила у намери да га чујем.

Убрзо дим од пиротехнике постаје толико густ да више не видим ни људе са друге стране дугачког пешачког прелаза преко широких новосадских булевара.

Крећем аутомобилом ка Тргу слободе у центру града, где је спонтано заказано славље после победе Студентске листе.

На истом месту пре мање од недељу дана одржан је један од последњих и најмасовнијих изборних скупова њихових ривала из Српске напредне странке.

Три километра сам прелазио дуже од пола сата, али деловало је да никоме не смета тај нови, вечерњи саобраћајни шпиц.

Већ код Српског народног позоришта почела је гужва, па сам се ситним корацима пробијао кроз масу како бих стигао до трга и споменика Светозару Милетићу, једном од симбола Новог Сада.

„Као 15. март ми је ово", каже девојка момку, али их јасно чујем пошто смо збијени у гужви.

„Једино што код нас нема узбрдо-низбрдо", додаје и успева да ме насмеје.

Нисам Новосађанин, али јесам Војвођанин, па ценим кад „нема узбрдо-низбрдо".

Када ми је Трг слободе пукао пред очима имао сам осећај да је цео град на улици.

На Милетићевој статуи младићи са српским заставама прво су ми привукли пажњу, коју је убрзо одвукла бљештава светлост бакљи.

Узвикује се сада већ познат репертоар парола и песама.

„Готов је" смењују погрдна скандирање доскорашњем председнику Александру Вучићу.

„Лијте кише, хладне воде, Вучић оде, Вучић оде", фанатично пева девојка која стоји тик до мене.

После 16 минута тишине, славље је настављено широм града.

'Данас смо сви добро'

После једва неколико сати сна, схватам да су кише заиста лиле током ноћи, али нас који нисмо сувише поранили, дочекало је сунце.

Октобарско, зубато, али дај шта даш.

На Тргу слободе нема много знакова еуфорије десетина хиљада људи, али по једна српска тробојка остала је у свакој руци статуе Милетића.

Скандирања која сам слушао, сада видим исписане спрејом на лименој огради у центру града.

„Данас смо сви добро", каже момак у раним тридестим познаници коју среће у једном новосадском кафићу.

Не чујем ово први пут данас у Новом Саду, а то ми потврђује и Мирослав Ћеран, који недељу описује као „фантастичну".

„У шоку сам како се све брзо и лако завршило", кратко истиче.

„Надамо се променама. Спорим, али достижним", додаје.

А каква је Србија у којој се пробудио 26. октобра?

„Пуна наде", прво је што ми каже.

Затварање круга: 'Јутро ће променити све'

Пре него што сам напустио Нови Сад морао сам да одем тамо где је све почело - до Железничке станице у Новом Саду.

Након што је више пута реконструисана и свечано отварана, њена надстрешница се обрушила 1. новембра 2024, услед чега је погинуло 16 људи.

Био је то повод за низ студентских протеста и блокада, из њих се касније изродила Студентска листа, данас доминантна политичка снага у Србији, која може самостално да формира власт.

Десетине људи долазе испред Железничке станице, како би упалили свеће и положили црвене и беле руже покрај великих, црвених срца са именима преминулих.

Покрај 16 великих црвених срца постављају црвене и беле руже, док неколико метара даље пале свеће, штитећи их рукама од ветра који је дувао у највећем војвођанском граду.

Ту затичем Лилу Грегуш, рођену Новосађанку која је у том граду и студирала глуму, иако сада живи у Суботици.

Не успева да се суздржи.

„Све је почело овде, код Железничке станице", каже док јој глас дрхти.

„Истовремено сам и пресрећна и претужна и еуфорична.

„Не знам ни како се осећам", прича Лила.

Неки су се налактили на ограду постављену на неколико десетина метара од зграде и немо посматрају арматуру, и даље приметну на месту на којем је била надстрешница.

И даље су ту бицикли који су поред надстрешнице били привезани тог 1. новембра 2024, посивели од дебелог слоја прашине који се две године скупљао на њима.

Лила Грегуш се нада да иста судбина не чека и предмете у којима би требало да се утврди одговорност за смрт 16 људи.

Резултат избора јој је разлог за оптимизам.

„Надам се и верујем ће се све променити, као наслов серије 'Јутро ће променити све'", закључује.

Погледајте видео: Дан после избора на Железничкој станици у Новом Саду

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk