Победници избора које су подржали студенти траже оставке свих у Србији

Студентски покрет у Србији затражио је оставке главних званичника у полицији, обавештајним службама и правосуђу, неколико дана пошто је са власти свргнута странка бившег председника Александра Вучиц́а.

Стојец́и у Пионирском парку насупрот парламента, кандидати за посланике са Студентске листе затражили су смењивање свих полицајаца који су прекршили закон, издвајајуц́и полицијске руководиоце, шефове тајне полиције (Безбедносно-информативне агенције) и антитерористичке јединице.

Није често да европска земља преко ноц́и гласа за потпуно ресетовање сопственог политичког система, а бирачи у Србији су одлучили да тај задатак повере групи политичара почетника, коју чине интелектуалци, професори, уметници, спортисти и чак 12 лекара и хирурга.

Али, предаја власти ц́е трајати недељама, а студентски покрет је забринут да би докази о могуц́им неделима могли да буду уништени у међувремену.

Пре само неколико дана, парк у којем су стајали 29. октобра био је шаторски камп, пун Вучиц́евих присталица испред канцеларије председника.

Јутро пошто је студентски покрет у Србији свргао Вучића са властим, добровољци су чистили неред из Пионирског парка преко пута републичке скупштине.

„Ово је само први талас пролећног чишћења, нови тек долазе - врло смо узбуђени, али смо и спремни да радимо", рекла ми је 25-годишња Марија Миловановић.

Она је наставила да риба клупу у парку који је до претходне ноћи био коришћен као шаторски камп лојалних бившем председнику.

Погледајте видео: Чишћење Пионирског парка, дан после избора и пада Вучића

Студентски покрет настао је из протеста после урушавања надстрешнице железничке станице када је погинуло 16 људи у новембру 2024. у Новом Саду, другом по величини граду у Србији.

Њихова жеља је била да одговорне изведу пред лице правде и истраже широко распрострањене тврдње о корупцији које су окривљене за један од најтрагичнијих догађаја у Србији 21. века.

Дали су нека смела обец́ања.

У оквиру студентског плана, обец́авају да ц́е „зауставити пљачку, вратити украдену робу у државни буџет и директно инвестирати у образовање и привреду“.

Чистка кадрова јојалних досадашњој власти већ је почела на јавном сервису, Радио Радио-телевизији Србије (РТС), у којем је директорка Мања Грчиц́ поднела оставку, а потом су смењени сви уредници информативних емисија.

Новоизабрана посланица Мирјана Николиц́ рекла је да грађани Србије имају право на истините информације и да је РТС годинама служио интересима владе.

Нови посланици су усмерили поглед и ка Телекому Србија, главној телекомуникационој компанији у земљи и његовом шефу Владимиру Лучиц́у.

Ана Брнабиц́, тренутно вршитељка дужности председнице Србије и лојална сарадница Вучића, оптужила је противнике да деле „револуционарну правду, а не владавину права“ и да циљају на гашење „свих медија који им се не допадају“.

Један од најпознатијих са Студентске листе је економиста Дејан Шошкић, који је био гувернер централне банке између 2010. и 2012. године.

Он већ има планове за моменталне реформе.

„У првих шест месеци, волео бих да видим ослобођену медијску сцену, борбу против корупције која траје, институције које раде по закону и увођење закона о лустрацији.“

Под „лустрацијом“ он мисли на забрану учешћа у јавним функцијама члановима Вучићеве владе или партијског апарата за које се успостави да су кршили права Срба.

Обнова владавине права је „компликован процес, као што смо видели у Пољској и Мађарској“, упозорава Марта Шпала, која је проучавала српски студентски покрет у склопу докторских студија на пољској Академији наука.

А опет Студентска листа неће имати времена за одмор јер ће се изазови само гомилати, каже она за ББЦ.

Обећање чистке званичника наводно повезаних са организованим криминалом и корупцијом захтеваће дугачак процес јер су сви главни стубови српске власти дуго били у рукама Вучића и његове странке, упозорава Страхиња Суботић, аналитичар у београдском Центру за европске политике.

„Студентска листа ће схватити да им је и даље потребно институционално сећање и мораће да граде мостове до сегмената који су добро функционисали у прошлости“, процењује он.

Студенти и њихови представници дали су нека амбициозна обећања, али новац за њихово остваривање могао би да мањка.

„Не знамо право стање јавних финансија пошто је одлазећа влада трошила много новца током кампање и чак се и Вучић плашио да ће морати да дигне цене енергената“, каже Марта Шпала.

Погледајте видео: Захтеви Студентске листе

После две године непрекинутих протеста против корупције, покрет „Студентска листа - Студенти побеђују“ извојевала је убедљиво победу са највећом излазношћу гласача деценијама уназад.

За неколико недеља ови политичари почетници преузеће 140 или 141 место у скупштини од укупно 250, у земљи у којој се на политику годинама презриво гледало.

То је захтеван задатак и док је чистила клупу у парку, ватрена присталица Марија Миловановић није гајила илузије.

Биће потребно времена и снаге да се Србија врати на прави пут.

Сасвим случајно, наишао сам на једног од најистакнутијих кандидата на Студентској листи, Радомира Саичића, професора органске хемије на Универзитету у Београду.

„Док ће се практични механизми развијати у ходу, нови посланици ће се држати дугог и детаљног плана студената на 1.200 страна“, инсистира он док ходамо међу чистачима добровољцима.

Били су потребни месеци да би изузетно разноврсна група студената која га је осмислила пронашла заједнички језик за њихову политичку агенду.

Сада је на једнако разноликом тиму успешних кандидата које су одабрали, а не на студентима самим, да спроведу ту политику студената у дело.

„Скупштина доноси одлуке, али будући да је до ове промене дошло уз помоћ напора студената, изузетно ћемо ценити њихово мишљење и тесно сарађивати са њима“, обећава Саичић.

Њих су одабрали студенти са универзитета из читаве Србије кроз дуги, тајновити и пажљиво осмишљени процес, и добили су задатак да спроведу студентски план за потпуну обнову земље.

Они не само да су новајлије у политици, већ немају очигледног вођу и суочавају се са задатком борбе против широко распрострањене корупције, неповерења у институције и изазовима изузетно сложеног хода по жици Србије на међународној сцени.

Погледајте видео: Илија Срдановић за ББЦ на српском о односу према ЕУ и Русији

Србија је кандидат за придруживање Европској унији (ЕУ) и одржава блиске односе са Русијом.

Њена кандидатура за придруживање европском блоку дуго је била у другом плану, док њени суседи са Западног Балкана иду напред.

ЕУ је брзо поздравила победу Студентске листе и обец́ала да ц́е подржати њихове напоре за реформе у области владавине права, слободе медија и борбе против корупције.

Али интеграција у ЕУ заузима запањујуц́е мало место у изборном програму студената, који блок описује само као „најважнијег економског партнера“ Србије.

Годинама је Београд балансирао спољну политику између ЕУ и његових источних партнера, Русије и Кине.

Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, Београд је успевао да одоли захтевима за увођење санкција Москва.

Заузврат, Србија је награђена повлашц́еним ценама гаса које су помогле у одржавању домац́е стабилности, а руски председник Владимир Путин је јавно подржао Вучиц́еву тежњу да остане на власти.

То не значи да студенти имају било какве планове да промене курс, а промена спољне политике Србије можда није високо на њиховој листи.

„Србија је имала сопствено искуство са санкцијама 1990-их и знамо да оне углавном штете обичним људима и не утичу на политику државе“, рекао је Дејан Шошкиц́, мислец́и на санкције Уједињених нација уведене током ратова у бившој Југославији.

Нова влада ц́е се најпре усредсредити на унутрашње реформе.

Сат до следеће предизборне кампање већ је почео откуцава: председнички избори морају да буду одржани у децембру.

Вучићу законски није дозвољено да се кандидује за трећи мандат, а његова странка и Студентска листа тек треба да изађу у јавности са кандидатима.

Ипак, Вучић је поручио да ц́е његова поражена Српска напредна странка узвратити ударац: „Победиц́емо их много брже него што могу и да замисле“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk