Ко је Џенсен Хуанг, чија је љубавна афера постала проблем за Америку

Џенсен Хуанг је један од најистакнутијих људи у технолошкој индустрији.

У свету је постао познат како је компанија на чијем је челу, Нвидија (Нвидиа), гигант у производњи чипова за вештачку интелигенцију, израстала у једну од највреднијих на свету.

Као једно од заштитних лица процвата вештачке интелигенције, Хуанг је постао и близак сарадник председника Доналда Трампа у његовима напорима да Сједињене Америчке Државе (САД) задрже технолошку надмоћ у односу на Кину.

Овај 63-годишњак, кога су својевремено звали „Тејлор Свифт технолошке индустрије", а на Тајвану му тепали „Тата Хуанг", сада је у средишту скандала због љубавне афере са женом за коју се сумња да је кинеска шпијунка.

Ко је Џенсен Хуанг?

Рођен је на Тајвану 1963, а имао је девет година када се његова породица преселила на западну обалу САД-а.

Дипломирао је електротехнику на Државном универзитету Орегона, а звање мастера у истој области је стекао на Универзитету Станфорду.

После тога радио је у америчкој компанији за производњу чипова АМД, а касније је био један од суоснивача компаније Нвидија.

Према индексу милијардера Блумберга, његово богатство се процењује на 155 милијарди америчких долара.

„Џенсен Хуанг је визионар у свету технологије, попут Стива Џобса", каже за ББЦ Стивен Вит, аутор биографије Хуанга под насловом Тхинкинг Мацхине (Машина која размишља), додајући да је управо Хуанг заслужан за стварање хардвера за вештачку интелигенцију какву данас познајемо.

Хуанг је познат по изузетно блиском односу са Трампом.

На недавном самиту о вештачкој интелигенцији у Белој кући, којем су присуствовала 42 руководиоца технолошких компанија, председник САД седео је између Илона Маска и Хуанга.

Трамп је изјавио да није разговарао са директором Нвидије откако се појавила вест о покретању истраге.

„Знам само да је добар човек, али никад се не зна шта се заправо дешава", рекао је Трамп новинарима, додајући да је Хуанг „урадио невероватан посао за нашу земљу".

Хуанг се већ дуго налази у средишту напетости између САД-а и Кине.

Трамп је више пута изјавио да се две земље надмећу за технолошку превласт.

Амерички председник је рекао да ће „победник у трци за вештачку интелигенцију бити победник у свему", а страхује се да би Кина, уколико стекне предност у овој области, могла знатно да унапреди њене војне капацитете и могућности надзора.

Предност САД се у великој мери заснива на компанијама попут Нвидије, које сарађују са произвођачима као што је тајванска компанија Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (ТСМЦ), која производи више од 90 одсто најнапреднијих чипова на свету.

Од 2022. године САД примењују различите мере контроле извоза како би спречиле приступ Кине најнапреднијим технологијама.

Вашингтон тврди да се тиме чува америчка конкурентска предност и штити национална безбедност.

Међутим, то значи да су компаније попут Нвидије практично изгубиле приступ најуноснијем светском тржишту.

Хуанг је својевремено изјавио да је удео Нвидије на кинеском тржишту са око 95 одсто пао на практично нулу.

Последњих година Хуанг је био веома активан у својеврсној посредничкој дипломатији између Вашингтона и Пекинга, непрестано путујући из једне престонице у другу у покушају да пронађе начин да се Нвидија, уз одобрење америчких власти, врати на кинеско тржиште.

Истовремено је настојао да утиче и на америчку политику према Кини.

Информације које су објављене 8. новембра можда објашњавају зашто Хуанг није успео да за Нвидију обезбеди највећи могући добитак - благослов Трампове администрације за продају Кини свих чипова компаније, осим оних најнапреднијих.

Већ неко време Нвидији је онемогућен пристум том уносном тржишту.

Упркос његовим наизглед блиским односима са Трампом, Хуанг није успео да издејствује тај уступак од америчке администрације.

Хуанг је 1993. године основао компанију Нвидија заједно са колегама инжењерима електротехнике Крисом Малаковским и Кертисом Примом.

Компанија је у почетку била позната по производњи чипова за обраду графике, нарочито за потребе компјутерских игрица.

Временом се преусмерила на вештачку интелигенцију, област у којој данас доминира.

„Истраживачи који су се 2012. бавили неуронским мрежама и машинским учењем почели су да користе те чипове, а Џенсен је одмах препознао да је реч о огромној индустрији и будућности рачунарства.

„Почео је да улаже огромна средства у изградњу онога што је у суштини постало тржиште хардвера за вештачку интелигенцију", каже Вит.

„Данас, када размишљамо о томе, замишљамо те огромне центре података, али тада ништа од тога није постојало.

„Није било купаца за производе које је он развијао.

„Заправо, његов први клијент била је ОпенАИ, америчка истраживачка корпорација за вештачку интелигенцију, која је у то време имала свега 30 запослених.

„Он им је то заправо поклонио".

Данас Нвидија вреди око 4,5 билиона долара и једна је од највреднијих компанија у историји.

„Прву праву неуронску мрежу модерног доба засновану на Нвидијиној технологији развио је Алекс Крижевски.

„Његов систем, назван АлеxНет, трениран је помоћу две Нвидијине графичке картице у Алексовој спаваћој соби.

„Данас радимо исту ствар, али користимо између 200.000 и 300.000 картица, а уместо у спаваћој соби, све се одвија у огромним халама пуним рачунара, које називамо центри података", додаје Вит.

„Дакле, када размишљате о изградњи центара података и чујете приче о ширењу инфраструктуре за вештачку интелигенцију, имајте на уму да Хуанг држи наплатну рампу.

„Све то пролази кроз његове руке.

„Захваљујући томе, његова компанија је, макар привремено, постала највреднија на свету".

Управни одбор Нвидије најавио је интерну истрагу после извештаја америчког дневника Њујорк тајмс да је Хуанг био у љубавној вези са женом за коју америчке обавештајне службе верују да је кинеска шпијунка.

Међутим, за сада се чини да Управни одбор Нвидије није много рад да смени Хуанга.

У саопштењу објављеном у недељу наведено је да одбор има „поверење у Џенсена и његов руководећи тим".

Извори су за ББЦ рекли да је његова смена мало вероватна, с обзиром на велике финансијске улоге.

Осим тога, не постоји јасан наследник овог 63-годишњег директора.

Ко је Хуангова супруга?

Хуанг је супругу Лори упознао на Државном универзитету Орегона, где је и она студирала електротехнику и била његова партнерка у лабораторији.

Венчали су се 1985, око осам година пре него што је Хуанг са сарадницима основао компанију Нвидију.

Имају двоје деце, Медисон и Спенсера.

Хуанг каже да су Лори и ћерка Медисон заслужне за то што су црне кожне јакне постале његов заштитни знак.

Брачни пар је 2007. основао Фондацију Џен-Сун и Лори Хуанг.

Последњих година, имовина ове добротворне организације знатно је порасла, захваљујући наглом расту вредности акција Нвидије, а процењује се да фондација сада вреди више од девет милијарди долара.

Међу донацијама фондације су и десетине милиона долара намењених програмима у области инжењерства на Државном универзитету Орегона и Универзитету Станфорду.

„У разговорима са мном и са другим људима, Џенсен се веома трудио да се представи као породичан човек.

„То му је веома важно", каже Вит.

„Хвали супругу и говори о њој дубоким уважавањем.

„Обоје деце, Спенсер и Медисон, раде у Нвидији.

„Последице овога биле би тешке за сваку породицу.

„Али за некога ко је уложио толико труда у изградњу имиџа породичног човека и ко је веома близак са његовом децом, ово је заиста лоше".

Хуанг је објавио саопштење у којем је навео: „Био сам неверан мојој супрузи.

„Моји поступци су повредили њу и нашу децу.

„Не постоји оправдање за оно што сам урадио. Дубоко ми је жао".

Шта знамо о љубавној афери?

Амерички званичници су закључили да је Алис Хуанг врбовала главна кинеска обавештајна служба, објавио је Њујорк тајмс.

Она је била на високом руководећем месту у компанији Мегаспид (Мегаспеед), која ради у области центара података и седиште јој је у Сингапуру.

Сумња се да је та компанија помагала да се Нвидијини чипова преусмере ка Кини.

Међутим, Нвидија тврди да су ови наводи истражени и да је утврђено да су неосновани.

Надзором је наводно откривена комуникација између Алис Хуанг и америчког држављанина, који је накнадно идентификован као Џенсен Хуанг, у поступку познатом као скидање ознаке тајности са имена.

И даље није јасно које је информације Алис Хуанг, позната и као Хуанг Ле, наводно проследила Пекингу, колико су оне биле вредне, нити када је, према сумњама, почела да прикупља обавештајне податке.

Алис Хуанг није одговорила на захтев Њујорк тајмса за коментар.

На упит ББЦ-ја компанији Нвидији да ли је била упозната са забринутостима у вези са обавештајним питањима, одговорили су да нису.

„Верујемо да би нас америчка влада обавестила да смо били мета стварне претње", рекао је за ББЦ портпарол Нвидије.

Додатно извештавање: Ајеша Перера из Сингапура и Хелен Дејвидсон из Сиднеја.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk