'Бројни пропусти' у истрази случаја 'звучни топ', тражи се разрешење београдског тужиоца Стефановића

„Лагали су за звучни топ, све су лагали".

Александар Вучић, доскорашњи председник Србије, годину и по дана понавља ову тврдњу као мантру о необичном звуку који је изазвао панику и метеж у Београду на највећим антивладиним демонстрацијама откако је његова Српска напредна странка била на власти.

Слично су тврдили и из Вишег јавног тужилаштва у септембру, када су саопштили да „звучни топ" није коришћен на протесту 15. марта 2025.

Али, две недеље пошто су СНС и Вучић пали са власти на парламентарним изборима 25. октобра, из Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ) наглашавају „бројне пропусте који се не могу приписати само грешкама у правничком резоновању" током закључивања тужилаца.

У првом извештају недавно формиране Комисије Врховног јавног тужилаштва, Вишем јавном тужилаштву је замерено што није разјаснило „очигледну контрадикцију између медицинске документације оштећених и исказа сведока који потврђују дејство акустичног средства, и навода из аката државних органа који такву употребу а приори негирају".

Надлежни тужиоци нису радили „са циљем да истраже догађај" и утврде да ли је употребљен „звучни топ или неко слично оруђе", већ да би „формализовали унапред донету одлуку" да тога није било, додају.

Констатују да је Више јавно тужилаштво у Београду у седам предмета током двогодишње кризе у Србији „селективно примењивало право и пристрасно поступало, кршило закон, злоупотребљавало организациона и хијерархијска овлашћења, инструментализовало јавнотужилачке функције и ограничавало и онемогућавало остваривање права оштећених".

Из ВЈТ предлажу Високом савету тужилаштва разрешење главног тужиоца Вишег јавног тужилаштва Ненада Стефановића „након што правноснажном одлуком буде утврђено да је учинио тежак дисциплински прекршај".

Стефановић је направио „тежак дисциплински прекршај" разрешењем надлежне тужитељке у случају напада на студенте током блокаде Улице Јурија Гагарина на Новом Београду, пише у извештају Комисије Врховног јавног тужилаштва.

Осумњичена 25-годишњакиња која је аутомобилом ударила студенткињу, прво се теретила за тешко убиство у покушају, касније за блаже тешко дело против опште безбедности, да би је бивши председник Србије Александар Вучић помиловао у августу 2025.

'Стефановић створио паратужилачки систем', он одбацује оптужбе

Чланови Комисије Врховног јавног тужилаштва у закључку збирног извештаја о више предмета оптужују Стефановића да је „инструментализовао поједине јавне тужиоце" како би „остварио нелегитимне циљеве" и да је „суштински успоставио паратужилачки систем".

​Више јавно тужилаштво у Београду „одбацује као неутемељене наводе из Извештаја Врховног јавног тужилаштва", каже Стефановић у писаном одговору за ББЦ.

Из тог тужилаштва се питају да ли је извештај Комисије Врховног јавног тужилаштва на испитивање законитости и делотворности њиховог поступања или је „средство за обрачун" врховне тужитељке Загорке Доловац и неких њених сарадника са београдским тужиоцима, пре свих Стефановићем.

Шта је још утврдила Комисија Врховног тужилаштва о случају 'звучни топ'?

Комисија Врховног јавног тужилаштва изнела је низ критика на поступање заменика главног београдског тужиоца Миодрага Марковића и других тужилаца у овом случају.

Из службене белешке се закључује да нису предузимали радње како би утврдили да ли је током скупа 15. марта 2025. употребљен „звучни топ" или неко слично оруђе, већ да би „формализовали унапред донету одлуку да није било употребе 'звучног топа'", оцена је Комисије Врховног јавног тужилаштва.

Истакли су да су „посебно неуверљива изјашњења старешина полицијских органа и јединица".

Из њихових исказа се „не може установити на који начин су руководиоци полицијских јединица дошли до закључка да звучни топ или неко слично средство нису употребљени.

„С обзиром да су сви ови дописи веома кратки и сачињени истог дана, 17. марта 2025. године, њихова упадљива једнообразност наговештава могућност да су израђени координисано и према унапред дефинисаном шаблону", додају чланови Комисије Врховног јавног тужилаштва.

У извештају се замера Вишем јавном тужилаштву у Београду да „није објаснило како то да на другим скуповима које су организовали, студенти и грађани нису пријављивали тегобе услед коришћења звучних средстава, иако су она коришћена у истом обиму".

Критикују београдско тужилаштво и што је тежиште поступка усмерило на појединце који су јавно говорили да је на протесту 15. марта коришћен „звучни топ" уместо на утврђивање одговорности за евентуалну употребу забрањених средстава.

Предлажу дисциплински поступак против заменика тужиоца Вишег тужилаштва у Београду Миодрага Марковића и кривично гоњење.

Сматрају да треба да буде удаљен са јавнотужилачке функције.

Цео Извештај Комисије Врховног јавног тужилаштва прочитајте ОВДЕ.

Шта се десило 15. марта у Београду?

Многи демонстранти, као и ББЦ новинари који су извештавали са протеста 15. марта 2026. у Београду, говорили су о чудном звуку који је „прострујао" једном од централних београдских улица.

Једни су говорили да је звук био сличан млазњаку, други да је личио на камион или возило у пуној брзини.

Неки су говорили да су данима после осеċали здравствене последице.

До данас није утврђено шта је то тачно било.

Противници Вучиċа одмах су рекли да је реч о „звучном топу", уређају који користе неке полиције у другим земљама да би растерали демонстранте.

Представници тадашње власти, а пре свих министар унутрашњих послова Ивица Дачиċ давали су опречне изјаве ('немамо такве уређаје', до 'имамо, али су били у магацину').

Вучић је остао при тврдњи да није употребљен „звучни топ", а ангажовао је и припаднике руске службе безбедности да, говорио је, независно утврде шта се то чуло у центру Београда.

Руси су утврдили да није коришћен уређај који се колоквијално назива звучни топ, према саопштењу које су објавиле српске службе безбедности, тада њему одане.

Рекао је да је звао и амерички Федерални истражни биро (ФБИ), али они нису водили истрагу.

Европски суд за људска права одлучио је 29. априла 2025. да Србији изрекне „привремену меру", односно да „укаже да би држава требало да спречи употребу звучног оружја или сличних уређаја на будућим протестима".

„Ова одлука не значи да је суд заузео било какав став да ли су таква оружја употребљена 15. марта 2025. године", наведено је у саопштењу суда о одлуци.

Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) у јуну ове године осумњичило је студенте да су на ранијим састанцима наводно испланирали како да симулирају употребу „звучног топа“ 15. марта 2026.

До сазнања о наводним студентским намерама ВЈТ је дошло током истраге смрти студенткиње на Филозофском факултету одузета, која и даље није окончана.

Студенти у блокади су одмах реаговали, тврдећи да је реч о „лажи и скретању пажње са суштинског питања шта се десило 15. марта 2025.".

Због овог случаја, полиција је претресла стан аналитичара Александра Радића, који је потом напустио земљу.

По наредби Вишег суда у Београду, за Радићем је расписана потерница и терети се за „припремање дела против уставног уређења и безбедности" Србије, као и „одавање тајних података".

На саопштење ВЈТ реаговали су и студенти Медицинског факултета у Београду, поруком да се кривица пребацује на студенте.

„Ускоро ће бити да су студенти одговорни и за пад надстрешнице. За листе чекања у здравству, за корупцију која је појела институције, за киднаповања, пребијање малолетника, пребијање студената, за партијско запошљавање“, поручили су студенти медицине у блокади преко налога на друштвеној мрежи Иксу.

Ивица Дачић, министар унутрашњих послова у техничком мандату, потврдио је да МУП Србије поседује звучне уређаје, попут LRAD-а, и да су набављени 2021. године, али је одбацио наводе да су коришћени против грађана.

Он је за новинаре организовао и презентацију уређаја који поседује МУП.

Према изјавама Дачића и државних званичника, уређаји су били у магацинима или су служили као јак разглас, а њихово коришћење у функцији звучног оружја је забрањено.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - инцидент на протесту 15. марта 2025.

Шта су рекли стручњаци за ББЦ?

„Чини се да је узнемирујуц́у буку произвео снажан акустични извор, можда уређај из ЛРАД породице, али могући су и други механизми", рекао је Јирген Алтман, професор физике са Универзитета ТУ Дортмунд, раније за ББЦ на српском.

Многи типови тог оружја могу да произведу јак звук на удаљености од више стотина или чак неколико хиљада метара, рекао је Алтман, аутор студије о акустичном оружју и њиховим ефектима на људе.

„Да би се потврдило о чему се ради, потребно је визуелно препознавање извора звука.

„Треба темељно анализирати звукове и симптоме људи који су били под њиховим утицајем", каже Алтман.

Звук који је довољно јак да доведе до симптома који су многи пријавили у Београду требало би да се чује јаче на снимцима, каже Тревор Кокс, професор акустучног инжењерства Универзитета у британском Салфорду, за ББЦ.

„Ако људи осете зујање у ушима или померање прага чујности, као када изађете из дискотеке и благо оглувите - то указује да је звук био довољно гласан да изазове привремено оштец́ење слуха", рекао је он.

„Прилично је озбиљно, јер може да постане трајно", објашњава Кокс.

Он упозорава да током контроверзног инцидента у Београду можда и није употребљено „сонично оружје".

„Али чак и да звук није био толико јак да изазове оштећење слуха, може да пробуди 'бори се-или-бежи' (fight-or-flight) одговор и реакцију масе.

„Стрес такође може да изазове тинитус (синдром зујања)", указује професор.

ББЦ новинари су раније контактирали Иршот (Earshot), непрофитну организацију за аудио истраживања ради заштите људских права и животне средине, из које кажу да су јој на инцидент скренули пажњу демонстранти присутни на лицу места.

„Од 12 видео снимака који документују тренутке када је наводно коришц́ено звучно оружје против демонстраната, на четири се може издвојити звук подударан са врстом и интензитетом буке коју производи Вортекс ринг ган или Вортекс топ", рекли су за ББЦ на српском.

Ово оружје избацује ваздух или гас брзином од 300 километара на сат, производећи буку налик звуку млазног мотора, објашњавају из Иршота.

Ово оружје може и да јонизује излазећи ваздух, што би изазвало сметње на електричним уређајима, попут слушних апарата, објашњавају из ове организације у писаном одговору ББЦ-ју.

Уколико је у Београду заиста употребљен Вортекс топ, добијени снимци начињени су на више од 700 метара удаљености од активираног оружја.

На тој удаљености не може да се чује сагоревање у топу, већ само пиштећи звучни талас настао услед притиска, који се удаљава од места испуцавања ка маси, и може да доведе до масовне панике, објаснили су.

Погледајте дужи ББЦ видео о звуку који је прекинуо тишину за погинуле у Новом Саду

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk