Полуге власти у Србији у техничком мандату: Ко може колико

Спаљени билборд на којем пише Уједињена Србија
    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ Неwс на српском
  • Објављено
  • Време читања: 3 мин

Влада у техничком мандату, распуштена скупштина, вршитељка дужности председнице земље и више од 100 дебитаната у будућем сазиву парламента - то је слика Србије 26. октобра 2026.

Шта набројане главне полуге власти у политичком систему Србије сада могу да ураде?

Одговор се у најкраћем крије у формулацији „да обављају текуће послове“.

Ана Брнабић, висока званичница Српске напредне странке (СНС), тренутно је председница распуштене скупштине, а уједно је и вршитељка дужности председнице Србије, после оставке Александра Вучића.

Она је једина у историји Србије која је обављала или обавља све три најважније функције у земљи: председница скупштине, била је председница владе, а сада је и председница државе.

Ђуро Мацут, универзитетски професор, председник је Владе Србије у техничком мандату и биће до формирање нове извршне власти.

  • Влада у техничком мандату

Влада у техничком мандату „одржава функционисање државе, предузима неопходне мере за редован рад државних органа и доноси одлуке када је то неопходно због законског рока или потреба државе“, према Закону о влади.

Не може да предлаже законе и доноси прописе, осим у законом предвиђеним изузецима, као ни да поставља државне службенике на положаје.

То у пракси значи да може да настави да управља постојећим системом и обавља неопходне послове, али не може да спроводи нови политички програм.

Нову Владу Србије треба да изгласа Народна скупштина, која треба да буде конституисана 30 дана од проглашења званичних резултата избора.

„Да блокирамо, да нећемо да верификујемо мандате - нећемо ништа од тога", изјавио је у изборној ноћи Вучић, носилац изборне листе напредњака.

„Чим закажу седницу скупштину могу да је направе за 10-15 дана и да формирају владу", додао је.

Рок за формирање нове владе је три месеца од конституисања новог сазива парламента.

Према закону, сазивање прве седнице скупштине у рукама је Брнабић као актуелне председнице парламента.

И предлагање мандата за формирање нове владе, после консултација са кандидатима, такође је у њеним рукама, али овог пута као вршитељке дужности председнице Србије.

  • Распуштена Народна скупштина

Није потпуно без надлежности, али такође „обавља текуће или неодложне послове“, према Уставу Србије.

Ако се прогласи ратно или ванредно стање, поново се успоставља надлежност Народне скупштине и траје док такво стање не престане.

  • Вршитељка дужности председнице

Може да прима акредитивна и опозивна писма страних дипломата, распише парламентарне изборе, предложи Народној скупштини кандидата за председника владе и командује Војском Србије, према Закону о председнику Републике.

Председник Народне скупштине који мења председника Републике мора да прогласи сваки изгласани закон, додаје се.

Међутим, председник Народне скупштине не може дуже од три месеца да мења председника Републике.

У том року морају да буду одржани председнички избори.

Пошто је Вучић 27. септембра поднео оставку, председнички избори би требало да буду одржани до краја године.

Председник скупштине у улози вршиоца дужности шефа државе може и да прогласи ванредно или ратно стање.

Таква ситуација је већ забележена у новијој историји Србије.

Наташа Мићић, председница скупштине, али и вршитељка дужности председнице Србије, прогласила је ванредно стање у Србији после убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003.

Ванредно стање је трајало 42 дана - од 12. марта до 22. априла 2003. године.

Током овог периода спроведена је опсежна полицијска акција „Сабља“ против организованог криминала.

Погледајте видео из штаба СНС-а када је Вучић признао пораз на изборима

Потпис испод видеа,

Шта се догодило на изборима?

Народна скупштина
Потпис испод фотографије, Присталице Студентске листе код Народне скупштине

Студентска листа победила је на парламентарним изборима у Србији, имају мандата довољно за формирање власти, процене су домаћих посматрача.

Студентска листа освојила око 53 одсто гласова изашлих, СНС око 39 одсто, прелиминарни су подаци посматрачких организација.

Вучић је у штабу СНС признао пораз, а одмах потом почело је велико славље широм земље.

Осим Студентске листе и СНС-а, као и неких мањинских странака, нико од осталих учесника превремених избора и није ушао у парламент, према проценама.

Опширније прочитајте у ББЦ блогу уживо - ОВДЕ.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk