(Не)завршени грађевински пројекти: Како се троши буџет Града Београда

Кран, наранџасти троугао као вид упозорења да су радови у току и бука багера призори су на које ћете наићи у многим деловима Београда.

Међутим, Студентска листа, победница избора у Србији, најављује да ће преиспитати све уговоре о инфраструктурним пројектима, поготово у Београду, којим и даље владају Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије.

Александар Шапић, градоначелник Београда, о чијој ће се судбини одлучивати 23. новембра, у јулу је говорио о многобројним пројектима, махом саобраћајним, који би, како је тврдио, требало да буду завршени најкасније до почетка 2027.

Многи пројекти раде се годинама, а опозиција и невладине организације тврде да су поједини често преплаћени и спорни, а други непотребни.

Уместо решавања горућих проблема, попут приступа канализацији који погађа стотине хиљада становника, тај новац одлази у руке неколицине повлашћених фирми, закључак је анализе „Бела књига корупције у Београду 2023. до 2026“, Центра за локалну самоуправу (ЦЛС), невладине организације која истражује трошење градских и општинских средстава.

Због тога Београд годишње изгуби око 145 милиона евра, тврди Центар.

Новац се најчешће „извлачи" кроз јавне тендере и набавке, а посао углавном добија неколицина фирми, указала је Вања Бајовић, професорка Правног факултета у Београду.

Где се и како троши буџет главног града Србије?

Буџет Београда за 2026. је око 202 милијарде динара, што чини осам одсто републичке касе.

Највише се пуни порезима, пре свега таксама на зараде грађана и имовину.

Град се и задужује код домаћих и иностраних банака, а добија и помоћ из републичког буџета.

Само у 2026, из републичких буџетских резерви шест пута је исплаћивана помоћ, па је тако Београд укупно добио више од 60 милиона евра, писала је Нова економија.

Тим новцем би требало да се финансирају саобраћајни и инфраструктурни пројекти, али и заврше постојећи, често вишегодишњи.

Реконструкција Булевара патријарха Павла, једне од кључних саобраћајних повезница у Београду, у марту је ушла у девету годину.

Од средине 2018, реконструкција и ширење овог булевара је становнике Београда коштала најмање 6,9 милијарди динара, подаци су са Портала јавних набавки и сајта Дирекције за грађевинско земљиште.

Капитална инвестиција је и обнова Каленић пијаце у Београда, за коју је у 2026. предвиђено око 1,27 милијарди динара.

Нешто више, око 1,7 милијарди динара, ове године је намењено за дуго обећавану канализацију на левој обали Дунава у насељу Крњача.

'Београд се никад није овако развијао': Шапић

Градске власти су у 2026. подигле порез на имовину за око 5,5 одсто, а од 1. јануара поскупеле су и комуналне, погребне и услуге одржавање зграда.

Београд јесте најзадуженији, што је и логично јер је највећи, али новац би требало да се троши за важне и неопходне пројекте, економски рационално и квалитетно, каже економиста Милојко Арсић.

„Непотребно расипање дешава се у тренутку када је буџет Београда у великим финансијским проблемима и када је Међународни монетарни фонд (ММФ) у последњој мисији поставио захтев да се утврди његово право стање.

„У време када треба да се штеди како би се поправило финансијско стање буџета главног града, средства се расипају", каже за ББЦ на српском.

Шапић је рекао да се Више од 200 милиона евра се одваја за социјалне услуге, у Београду, попут 20.000 динара помоћи за сваког ђака у септембру.

„Нема капиталног пројекта који може да се финансира из текућег новца, нити то ради Србија, већ узима кредит.

„Није тачно да се у Београду троши више него што се привређује", изричит је био Шапић у априлу 2026.

После парламентарних избора, Шапић је изјавио да су „углед и финансијско стање Града Београда далеко од онога што се представља у јавности.

„Разне структуре и интересне групе у друштву... радиле на урушавању угледа главног града", али у томе нису успеле, рекао је Шапић, без изношења доказа.

Велики новац се извлачи управо кроз набавке јавних комуналних предузећа, тврди Никола Јовановић из ЦЛС-а.

„Само једна набавка Инфостана занимљивог назива 'хиперконвергентно решење за продукционо окружење' је 300 милиона динара.

„Погледајте колико Београдске електране дају сваке три године за израду сајта - у овој ће платити 30 милиона динара за израду новог", тврди.

Доступни подаци потврђују Јовановићеве речи, али јавна набавка још није расписана.

До објављивања текста, из Београдских електрана за ББЦ нису одговорили да ли је реч о новом сајту или мењају изглед досадашњег.

Булевар патријарха Павла: 'Зидање београдског Скадра'

Изградња повезнице од Новог Београда до општине Раковица, дуга око три километра, траје скоро деценију, а асфалт још није повезао Мост на Ади и насеље Видиковац.

Још у марту 2018, званичници су најављивали да ће за годину и по дана пут од Новог Београда до Раковице бити значајно скраћен, али од тога до данас нема ништа.

„Почиње остварење великог пројекта, за који су биле потребне године како би се решила имовинска питања и створили предуслови за радове", рекао је Горан Весић, тадашњи градски менаџер.

Прва фаза је подразумевала измештање тока Топчидерске реке и изградњу новог моста.

Када се простор ослободио после годину дана, Дирекција за грађевинско земљиште је расписала тендер за изградњу саобраћајнице.

Посао вредан 1,38 милијарди динара (с ПДВ-ом) припао је конзорцијуму ког предводи „Енергопројект нискоградња".

Енергопројект је једна од најзначајнијих фирми бивше Југославије која је реализовала многе грађевинске пројекте у свету, највише у Африци и земљама бившег Совјетског Савеза.

Деоницу дугу 1,7 километара, ова компанија је са партнерским фирмама требало да заврши до пролећа 2021.

Машине на терену је зауставила пандемија корона вируса која је избила годину дана раније и дат је нови рок - пролеће 2022.

Међутим, Баувезен (Bauwesen), једна од партнерских фирми Енергопројекта на овом послу, упала је у стечај и све је заустављено.

Осим деонице пута, требало је да буде завршена и трамвајска пруга са два колосека.

ББЦ новинарка је обишла радове у том булевару крајем јула 2026. и видела да је саобраћајница асфалтирана, али да још нису завршени тротоари, нити је пуштен трамвајски саобраћај.

До објављивања текста, из Енергопројекта нису одговорили на питања зашто су каснили радови.

„Често се бирају мале фирме недорасле реализацији таквих пројеката, а блиске су владајућим структурама.

„На терену је мали број радника и онда је реализација врло спора", каже економиста Арсић.

Уследили су нови проблеми око уговарања друге деонице, дуге мање од два километра.

Због кашњења је повећана и цена радова, а нова процењена вредност посла била је 2,73 милијарде динара.

„Када сам дошао на место градоначелника (2022) већ је кренула криза, рат у Украјини и драматично су скочиле цене грађевинског материјала.

„Извођач радова тада није хтео да ради за тај новац", рекао је Шапић раније за ББЦ на српском.

Тендери су потом неколико пута понављани, обарани и одлагани због жалби Републичкој комисији за заштиту права понуђача.

На крају је Град Београд морао да надокнади трошкове неким понуђачима, а процењени су на скоро 1,3 милиона динара, писала је Нова економија.

Посао изградње те деонице припао је касније фирми Рас инжењеринг, која је од 2021. до 2026. на 35 јавних набавки, углавном са партнерима, добила послове вредне 13,2 милијарде динара са порезом, подаци су са портала Јавних набавки и Дирекције за грађевинско земљиште.

„Оног момента када смо добили извођача, радови нису много каснили - можда два месеца", тврди Шапић и најављује да ће све бити готово до краја 2026. или почетком 2027.

Овај пројекат јесте важан јер је ту велики интензитет саобраћаја, али је проблем што радови трају дуже од предвиђеног, а тиме расту и трошкови, каже Арсић.

„Често се дешава да је и квалитет радова лош и да су већ после годину дана потребне поправке, што значи да треба издвојити додатна средства", указује.

Не примењују или се на разне начине избегавају неке уобичајене, законски прописане процедуре које би смањиле ове ризике у пословима, упозорава он.

Колико вреди обнова Каленић пијаце?

Каленић пијаца, једна од најстаријих у Београду 2026. слави 100. рођендан, неколико пута је реконструисана.

Обнова пијаце у централној општини Врачар где живи око 55.000 становника, најављена је још 2024, са почетком радова у 2025.

Град је за обнову у буџету за 2026. наменио око 1,27 милијарди динара (око 10,8 милиона евра), а означена је као капитални инвестициони пројекат.

Осим што је по избору Фајненшел тајмса 2024. изабрана за једну од најбољих пијаца у свету, могла би да постане и једна од најскупљих у Европи - по новцу планираном за реконструкцију, рекли су из Центра за локалну самоуправу (ЦЛС).

„Коштаће грађане Београда минимум 24 милиона евра, а суштински неће донети ништа квалитативно ново.

Првобитни предлог реконструкције предвиђао је два подземна нивоа - магацин и гаражу, „али се од тога одустало, а цена обнове је остала иста", каже Никола Јовановић, директор ЦЛС.

За обнову једне пијаце ће се издвојити више новца него што је буџетом за 2026. опредељено за регионални водовод Макиш–Младеновац, указује он.

Градска управа није одговорила ББЦ-ју на основу чега је процењена ова сума за обнову пијаце.

Предузеће „Јадран" се једино јавило на тендер, са понудом готово идентичном процењеној вредности посла, али је понуда одбачена.

„Ова фирма редовно добија велике послове у Београду", тврди Јовановић.

„Јадран" је у власништву Београђанина Николе Малбаше, до јуна 2023. заступника ватерполо клуба Нови Београд чији је један од оснивача градоначелник Шапић.

Од 230 тендера, фирма Јадран је, некада сама, а некад са партнерима, у последњих шест година добила послове вредне скоро 65 милијарди динара са порезом, подаци су портала јавних набавки и Дирекције за грађевинско земљиште.

Међу значајнијим пројектима је извођење радова на изградњи зграде Аутобуске станице у Блоку 42 у Новом Београду, процењена на 57 милиона евра.

„Потребна је студија оправданости, као и јавна расправа како би стручњаци проценили да ли је та сума оправдана.

„Овако имамо осећај да је велика цена и вероватно јесте, али немамо потребне информације, а требало би да се финансира из буџета града - било кредитима или из редовних пореских прихода", каже Арсић.

Многи пројекти се раде, али нису сви приоритетни, указује.

Паркова све мање, а чувара све више

О зеленим површинама у Београду брину две фирме.

Уз Јавно-комунално предузеће „Зеленило Београд“ о одржавању паркова у 10 градских општина, од 2022. задужен је и „Београдски парк“.

Ова компанија се углавном финансира из градског буџета и има 20 радника, а највише новца издваја се за плате, надокнаде и производне услуге, пише у извештају из 2025.

„Зеленило Београд" има шири опус, а „Београдски парк" треба да се бави парковима и специфичним пословима, али није испунило очекивања, признаје Шапић.

„Раде они, није да не раде, урадили су неке пројекте, видећемо да ли има смисла да постоје у будућности", каже за ББЦ на српском.

Круг

Поред нових насеља, попут луксузног Београда на води, у главном граду се последњих година прерађују тротоари, коловози и тргови.

Неки и по неколико пута.

Обнављају се и поједине школе, изграђена су и обданишта.

У међувремену је измештена Железничка станица, али и главна Аутобуска.

Завршено је и уклањање комплетне конструкције Старог савског моста, упркос протестима неких удружења грађана, и сада се гради нови.

Београд је добио и неколико споменика и скулптура, али се још чека на дуго најављивани метро.

И док се радови појединих пројеката врте у круг, Шапић је најавио да ће град до краја 2026. добити још 13 кружних токова.

Графике: Теодора Ћурчић, ББЦ новинарка

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk