Може ли Израел да разреши изборну пат-позицију или следи ново гласање

Израел је у политичкој пат-позицији.

После избора одржаних 27. октобра, ни коалиција актуелног премијера Бенјамина Нетанјахуа, нити блок његовог кључног ривала Гадија Ајзенкота нису успели да осигурају већину.

Нетанјахуов блок, предвођен његовом странком Ликуд, освојио је 53 мандата од укупно 120 у Кнесету (израелском парламенту), док је опозициона коалиција „Блок за промене", предвођена бившим војним командантом Ајзенкотом, добацио до 48 посланичких места.

За формирање владе, некаи од две водеће коалиције мораће да прекрши обећања из предизборне кампање.

А то обећање је да нема сарадње са странкама израелских Арапа које су освојиле рекордних 19 места у парламенту.

Председник Израела Исак Херцог сада ће одржати консултације са свим политичким странкама и позвати лидера за кога верује да има најбоље шансе за успех да формира владу, што би могло да потраје недељама.

Највероватнији исход у блиској будућности могао би да буде - нови избори.

Ово је пет могућих сценарија.

1) Влада националног јединства предвођена Нетанјахуом

Да ли би Нетанјаху могао да убеди Ајзенкота да му се придружи у влади националног јединства?

Ајзенкот би морао да одустане од кључне програмске платформе да би то урадио.

Представио је себе као једину алтернативу Нетанјахуу и изградио кампању на његовом свргавању са власти.

У изборној ноћи, изашао је на бину у предизборном штабу и позвао Нетанјахуа да „данас објави одлазак у пензију из политичког живота“.

Окупљенима је поручио да је Израелцима доста Нетанјахуове „културе лажи“, „дељења и подстрекавања“.

Али то је било пре него што је једна од главних изборних анкета која је испрва пројектовала вођство Ајензкотовог блока, била исправљена, те га је Нетанјаху претекао.

Он би могао да покуша да убеди Азјенкотову странку Јашар да се придружи Ликуду у влади националног јединства, одбацивши крајње десничарске и ултраортодоксне странке са којима је тренутно у коалицији.

Али, Нетанјаху се у штабу Ликуда захвалио „оданим партнерима“ и позвао на „јаку десничарску владу“.

Ове опаске су неки протумачили као намеру да очува савез са њима.

Једна ствар која би могла да доведе до владе националног јединства је обновљени сукоб са Ираном, што би могло да изврши озбиљан притисак на лидере странака да превазиђу политичке разлике и сарађују.

У данима пред изборе, израелски и амерички медији су извештавали да је Нетанјаху тражио нове ваздушне ударе на земљу и вршио притисак на америчког председника Доналда Трампа, да одобри америчко учешће.

Ово ће Нетанјахуови критичари несумњиво представити као покушај да спаси властиту политичку кожу уласком у још један регионални сукоб.

Погледајте поруке из изборних штабова израелских странака

2) Коалиција са арапским странкама на челу за Ајзенкотом

Била би то сеизмичка промена у израелској политици.

Само једна независна арапска странка је икада формално била део владајуће коалиције, 2021, и није дуго потрајала.

Ајзенкот и свака друга јеврејска странка у његовом блоку сем једне већ су искључиле могућност уласка у владу са њима.

Али, у овом тренутку, то је једини пут опозиције до већине.

Две листе арапских странака биле су главна тема изборне ноћи.

Оне су надмашиле очекивања, освојивши рекордних 19 посланичких места, захваљујући до сада незабележеном одзиву Арапа, који чини око петине укупног становништва Израела и често описују себе као палестинске грађане Израела.

Годинама су многи бојкотовали израелске изборе, говорећи да би гласање могло да легитимизује систем за који тврде да се опходи према њима као грађанима другог реда.

Али њихова излазност била је инспирисана жељом да свргну најдесничарскију владајућу коалицију у израелској историји.

Уједињена арапска листа, која би требало да има осам мандата, рекла је да би се придружила опозиционој влади, док Заједничка листа, која ће имати 11 мандата у Кнесету, каже да би је подржала споља, односно да не би улазила у владу већ је подржавала мањински.

Међутим, једини јеврејски лидер који заговара овај сценарио у овом тренутку је демократа Јаир Голан.

Коалиција као што је ова била би веома крхка, нарочито по питањима као што су Појас Газе и окупирана Западна обала, две палестинске енклаве.

Чињеница да постоји тако уједињени фронт јеврејских странака против арапског учешћа указује на дубоке поделе у израелском друштву.

3) Већинска влада предвођена Нетанјахуом, са десничарима из опозиције

Да ли би Нетанјаху могао да убеди десничарске странке из Ајзенкотовог блока да се одвоје и придруже његовој коалицији?

Два највероватнија кандидата за ово су Нафтали Бенет, заједнички лидер политичког савеза Бејахад и Авигдор Либерман, на челу странке Јизраел Беитеину (Уједињени Израел).

Обојица су десничари, тврди су по питању безбедности и имају неке заједничке ставове са Нетанјахуом.

Али су обојица водили кампању са поруком да желе да га склоне са власти и да би продужили служење војске ултраортдоксним Јеврејима.

То их је довело у директни сукоб са две ултраортодоксне партије које су већ у Нетанјахуовој влади.

И зато је тешко замислити да се оне удруже.

Неки су сугерисали да би Бенетова и Либерманова странка могле да замене ултраортодоксне странке, али изборна математика сугерише да та група неће имати довољно посланичких мандата за већину.

Погледајте како је изгледао досадашњи сазив израелског парламента

5) Нови избори

Ако не буде остварен ниједан од поменутих сценарија, једини преостали је - нови избори.

Многи би то доживели као прећутну победу за Нетанјахуа, који би остао премијер у техничком мандату све док не буду одржани нови избори.

Могао би да верује и да има веће шансе да их добије.

Неки аналитичари мисле да се висока излазност арапског становништва неће поновити, нарочито ако њихова рекордна заступљеност у парламенту не доведе до било какве промене.

Могла би да мобилише још десничарских гласача на новим изборима.

Нетанјаху би могао да се ослони и на то да процењених 70.000 Израелаца који су дошли кући из иностранства да гласају.

Верује се да су били против њега и да неће поново доћи да гласају.

Уз то, неколико десничарских странака које нису успеле да пређу изборни цензус од 3,25 одсто могу да одвуку гласове опозицији.

Може да се деси се ни не кандидују на поновљеним изборима, те би више гласова отишло Ликуду и његовим савезницима.

Између 2019. и 2022. године, Израел је одржао пет избора на којима су Нетанјаху и његови ривали изнова имали проблема да сарађују.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk