Шта показује негативни и 'никад небитнији' извештај Европске комисије о Србији

Негативне оцене, а оптимистичне поруке.

Тако би укратко могла да се опише атмосфера у којој је шеф Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Андреас фон Бекерат 5. новембра предао Годишњи извештај Европске комисије у руке Бојани Селаковић, координаторке Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) у овој држави.

Док се у претходним извештајима најчешће говорило о недостатку напретка, сада је установљено „назадовање" у чак четири области, што је највећи број таквих оцена у једној години од 2014, када је Србија постала кандидат за чланство у Европској унији.

У периоду од септембра 2025. до истог месеца ове године, Србија је, што ниједна друга кандидаткиња никад није, назадовала и у претходно затвореном преговарачком поглављу образовања и културе.

„Поздрављамо спремност и амбиције победничке листе да демократију и владавину права стави у срж своје политике - управо су то проблеми који су спутавали пут Србије ка ЕУ“, рекао је фон Бекерат, упркос неповољним резултатима извештаја.

„Спремни смо да подржимо нову владу у новим реформама - не због Брисела, већ зато што су то тражили грађани Србије“, додао је.

Из Студентске листе, која би после изборне победе требало да формира нову владу, најавили су да су спремни да сарађују са Бриселом, да се боре за европске вредности и затворе све кластере у преговорима, али су најавили и одржавање референдума о приступу ЕУ када те задатке заврше.

Овогодишњи извештај о Србији је „никад небитнији", јер се односи на период претходног режима, оцењује Страхиња Суботић, виши истраживач Центра за европске политике (ЦЕП), за ББЦ на српском.

Суботић је у Бриселу пратио представљање извештаја о 10 земаља кандидаткиња за чланство.

„Кључна ствар је заправо саопштење Комисије - оно је загледано ка остатку 2026. и 2027. и ту се констатује да су избори дали новој влади 'снажан мандат за реформе' и да ће даљи напредак зависити од њене спремности да преокрене негативне трендове", каже политиколог.

Марта Кос, европска комесарка за проширење, послала је оптимистичне поруке Србији, упркос негативном извештају Комисије:

Од 'ђака понављача'...

Европска комисија запазила је „све већу поларизацију у друштву“, назадовање у „неколико основних области“, „корупцију и ризик од заробљавања државе“, саопштио је фон Бекерат.

Србија је назадовала по питањима слободе изражавања и медија, образовања и културе, реформе јавне управе и спољних економских односа.

Није било напретка у другим областима владавине права, усклађивања спољне политике по питању односа према руској агресији у Украјини и односа са Приштином, додаје се у саопштењу Комисије.

Србија „није остварила никакав суштински напредак у приступним преговорима", рекла је Бојана Селаковић приликом представљања извештаја у Београду.

Земља је, како каже, близу да постане „ђак понављач", алудирајући на могућност да се поново отворе нека затворена поглавља.

Образовање и култура „су поглавља која се прва привремено затварају - и ту смо успели да покваримо стање", објаснила је Селаковић.

„Али све то показује интенцију претходне власти која није желела да води Србију ка чланству у Европској унији", сматра она.

Србија је током претходних година имала „невероватан број проблема, који је наставио да се гомила и достигао врхунац током претходне две, а посебно током прошле године", подсећа Страхиња Суботић.

ЕК је сада показала да такво стање „више није могло да се толерише", иако обично у таквим околностима углавном региструје „недостатак напретка" уместо назадовања, истиче он.

„Ово је одраз и дискусија у Савету Европе да нека затворена поглавља са Србијом треба отворити.

„То би тек био преседан, можда и превелики залогај за ЕУ", додаје.

... До прилике за преокрет

Док поруку из самог документа види као „итекако јасну", Суботић верује да се са променом власти у Београду отвара могућност за преокрет.

„Могу да се направе искораци које нисмо видели још од када је Србија отворила преговоре 2014", оцењује истраживач Центра за европске политике.

Оптимистичне поруке имала је и Марта Кос, европска комесарка за проширење.

Она је током представљања извештаја 4. новембра у Бриселу указала да је Србија једна од најусклађенијих земаља са европским законодавством међу кандидатима, упркос негативном извештају.

„Сада Србија има прилику за нови почетак, да окрене страницу, ојача институције и темељна права и предузме неопходне кораке на путу ка прикључењу“, истакла је Кос.

И Фон Бекерет је у Београду поручио да Србија „испуњава техничке мере за отварање Кластера 3", али да током претходне године није било напретка.

Има и оних који у оваквом приступу Европске комисије не виде доследност, те сматрају да Брисел није довољно конкретних корака предузео према одлазећем режиму у Србији, иако су критике редовно стизале.

Улога Европске комисије је да буде „мотор проширења" и пружи „техничку подршку" свим земљама које су, макар и само формално, кандидаткиње за чланство, објашњава Суботић.

„Та техничка подршка је увек ту, без обзира да ли је режим хибридан или демократски, али је погрешно поистоветити је са бланко подршком", додаје.

Подсећа да су за Србију и даље замрзнута средства из Плана раста, као и да је Европски парламент „јасно и гласно идентификовао све кључне проблеме у Србији", док су државе чланице имале различите ставове у складу са њиховим интересима.

Са променом власти у Београду види могућност да се Србија врати на прави колосек евроинтеграција, са којег је пре неколико година скренула, па је од лидера отишла на зачеље табеле Западног Балкана.

„Активно се ради на обнављању статуса држава предводница на том путу, па бисмо у ово време следеће године могли да говоримо о томе да Србија добије сопствену Мапу пута ка чланству, коју су недавно добиле Албанија и Црна Гора", закључује Суботић.

Црна Гора је на путу да постане чланица ЕУ 2028. године, а Албанија је недавно отворила сва преговарачка поглавља и убрзава темпо приступања.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk