Стање у мењачницама редовно: 'Неповерење запаљива категорија'

Пропаст Алта банке, неколико дана после избора на којима је окончана 14-годишња власт Српске напредне странке, унео је благи немир и међу неким становницима Србије који нису имали тамо рачуне.

Поједине штедише одлучиле су да повуку паре из банака, док су други пожурили да купе евре.

Све то, међутим, неће имати значајнији утицај на целокупан финансијски сектор, каже Душан Узелац, уредник портала Каматица.

„Новац не може да ишчезне - он ће само променити место чувања- неко ће га или чувати код куће, или трошити, али неће изаћи из економског оквира земље", говори.

Он очекује да ће се после почетног комешања, људи умирити наредних дана, „јер се ништа театрално неће десити".

У пола три после поноћи, 31. октобра, Народна банка Србије објавила је да је одузела дозволу за рад приватној Алта банци пошто се њено „финансијско стање знатно погоршало".

Од тада НБС редовно шаље поруку да је све под контролом - курс динара је стабилан а финансијски систем није угрожен, саопштили су 6. новембра.

Употребом девизних резерви одговорили су на повећану тражњу за девизама, додају.

Према прописима, курс евра на девизном тржишту може да буде 1,25 одсто виши или нижи од званичног средњег курса НБС, који је 6. новембра био 117,6 динара.

Највиши дозвољени продајни курс тако је био око 119 динара, а најнижи откупни око 116 динара, што је у опсегу вишегодишњег просека.

Данко Вуковић, власник више мењачница у Београду, каже да се протеклих дана редовно послује.

„Мало се осећа недостатак евра, али није ништа неуобичајено, ако неко жели веће суме сачека два до три сата.

„Продајни курс је 119, ми се држимо слова закона“, каже за ББЦ на српском.

У његовој мењачници у суботу пре подне није било гужви, као и у неколико других које су ББЦ новинари обишли.

Шта се дешава у мењачницама?

Претходних дана су људи тражили евре нешто више него иначе, потврдили су поједини београдски мењачи за ББЦ.

„Генерално је повећана потражња, али ако се купује 500 евра не чекате ништа, ако купујете 10.000 или 50.000 чека се или нећете наћи, као и иначе.

„Неколико стотина ћете купити свуда, исти је курс одавно“, каже радница мењачнице која није желела да се представи.

Пошто је услужила клијенткињу, у радњи није имала никог током разговора, али каже да је то нормално и због „викенда и Задушница“, празника када православни верници одају пошту преминулима.

Повећана потражња за еврима створила је логистичке проблеме због чега се у појединим мењачницама направио краткотрајни недостатак, објашњава Узелац.

Вест о томе да људи купују евре на шалтерима утицала је и оне који су хтели да продају да сачекају, каже Узелац.

Мењачнице траже евре од пословних банака, а није било предвиђено да ће бити таква потражња, објашњава.

Еври су претходних дана могли да се несметано купе преко бројних апликација банака.

Пословање мењачница са шалтерима је „мањи сегмент тржишта девиза", каже Узелац додајући да „курс динара у односу на евро не бележи драстичне осцилације".

„Све је у домену сезоналности", каже.

Званични месечни средњи курс евра премашио је 118 динара последњи пут у марту 2019. године.

Од тада се просечни курс креће око 117 динара, подаци су НБС-а.

И раније су банке затваране у Србији

Вест о стечају једне банке, у тренутку када се земља налази између две власти, створио је бојазан код неких људи.

„Неповерење је запаљива категорија, посебно када је у питању банкарство у Србији, где никако да протекне довољно времена да се забораве лоша искуства", каже Узелац.

Он подсећа на раније гашење банака у Србији - од Агробанке преко Привредне до Универзал банке.

Такве вести поједине гоне на помисао „то и мени може да се деси".

„Сектор је потпуно стабилан, ликвидан, чврсто регулисан.

„Ово што се десило са Алта банком јесте један аспекат регулације тржишта - активиран је механизам да се из система искључи нешто што је дисфункционално", каже.

Гашењем Алта Банке корисницима, међу којима и руским држављанима у Србији, остао је заробљен новац.

Осигурани депозити до 50.000 евра биће исплаћивани од 13. новембра, саопштила је Агенција за осигурање депозита.

Погледајте видео о гашењу Алта банке: Руси без новца и текућег рачуна

Испоставило се брзо да проблеми Алта банке нису настали преко ноћи.

Од око 390 милиона евра, које је према сумњама тужилаштва, власник Давор Мацура незаконито узео из Алта банке, само мањи део је физички изнет из трезора, пише истраживачки портал Крик, позивајући се на Наредбу о спровођењу истраге.

Око 370 милиона евра, како пише у документу, заведено је као пазар мењачнице „Алта Паy“, али тај новац никада није стигао у трезор већ је наводно завршавао у Мацуриним рукама, пише Крик.

„Истрага треба да покаже да ли је ту било само кршења формалности, финансирања пројеката који су ненаплативи, и да ли је било проневере и крађе.

„И да је најгори могући сценарио, та банка не утиче много на банкарски сектор у целини", каже Узелац.

Он верује да период који долази доноси промене „набоље".

„Нећемо ући у период деструкције, неће бити нечега мање, нити неких страшних судбина", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk