'Зашто је сестра оболела од шизофреније, а ја нисам': Вишегодишња потрага за одговорима

Фотографија породице Валс: горњи ред, слева надесно: Руди, Пети и Џени. Доњи ред: Евгенија, Родолфо, Консуело, и Дени, Џенин син
Потпис испод фотографије, Породица Валс: горњи ред, слева надесно: Руди, Пети и Џени. Доњи ред: Евгенија, Родолфо, Консуело, и Дени, Џенин син
    • Аутор, Маргарита Родригез
    • Функција, ББЦ Њуз Мундо
    • Аутор, Ребека Торн
    • Функција, ББЦ, здравље
  • Објављено
  • Време читања: 6 мин

„Сестра ти нема шизофренију. Знао бих то, живео сам са твојом мајком годинама.“

Биле су то речи оца Консуеле Валс-Бас кад је испричала сопствену хипотезу о менталном здрављу њене млађе сестре.

Друга најстарија од петоро браће и сестара, Консуело је изучавала генетске узроке шизофреније за докторат када је схватила да њена сестра Пети вероватно пати од исте болести као и њихова мајка.

„У то време се Пети удаљила од нас, нестала је“, каже она за ББЦ Мундо.

Валс-Бас је разумела очеву реакцију - шизофренија је већ учинила његову жену повремено једва препознатљивом.

Сама помисао да би његова ћерка могла да пати од исте болести била је неподношљива.

Али како је биохемичарка мексичког порекла настављала студије, мучило ју је једно питање: „Ако смо наследили исте гене и одрасле у истом окружењу, зашто моја сестра има шизофренију, а ја је немам?“

Уследиле су године и године истраживања јер је Консуело желела да разуме шта покреће озбиљну менталну болест као што је шизофренија.

Осам дана пре 15. рођендана Валс-Бас, њена мајка Евгенија била је примљена у психијатријску болницу.

Годинама је доживљавала нападе халуцинације и делузије, изливе беса и потешкоће у исказивању нежности.

Њен отац Родолфо није желео да пошаље жену од куће, али је породици било све теже да излази на крај са њеним понашањем.

„Заправо ми ју је било жао - знала сам да нас воли на неки њен начин и да ће патити што јој нисмо близу“, каже Валс-Бас.

„Прошло је око два месеца без ње и нисмо говорили о томе - наставили смо са нашим животима, свако од нас носећи се са тим сам", прича она.

Упркос болести њихове мајке, нико није приметио да Пети, четврта од петоро браће и сестара, такође исказује исте симптоме током адолесценције.

„Постоје тренуци импулсивности, беса и туге кроз које сви пролазимо и зато је понекад тешко рећи: 'Да ли је ово само део искуства кад си тинејџер или је до болести?'“, каже Валс-Бас.

Пети је у једном тренутку саопштила сестри како мисли да је неко посматра.

„Сада схватам шта је покушавала да ми каже, да чује гласове или да види ствари.

„Али тада нисам схватила и није била моја кривица, зато што нисам била свесна те реалности“, каже она.

Две насмејане девојчице
Потпис испод фотографије, Консуело, на малој матури, са Пети

Шта је шизофренија?

Шизофренија се сматра обликом психозе, што значи да особа не може увек да разликује властите мисли од стварности.

Сваки 300. човек у свету живи са овом болешћу, подаци су Светске здравствене организације (СЗО).

Симптоми шизофреније могу да буду:

  • халуцинације - кад чујете или видите ствари које не постоје;
  • делузије - необична веровања која нису заснована на стварности;
  • нејасне мисли и говор;
  • губљење интересовања за свакодневне активности;
  • губитак жеље за старањем о себи и вашим потребама, па и личној хигијени;
  • жеља за избегавањем људи, међу њима и пријатеља;
  • осећај одвојености од властитих осећања или емоција.

Шизофренија се обично наслеђује, али се не сматра да је један ген одговоран за ово обољење.

Највероватније је изазива мешавина генетских и фактора средине, сматрају стручњаци.

Претпоставља се и да неки стресни или емоционални животни догађај може да покрене психотичну епизоду, према британској Националној здравственој служби (НХС).

Шизофренија може да се лечи терапијом или лековима, чији је циљ да смањи утицај овог стања на свакодневни живот оболелог.

Многи се опораве, према НХС-у, мада могу да имају и периоде када се симптоми врате.

Најгори сплет околности

Свих петоро деце имало је болне успомене на мајчину болест.

Али док је писала књигу, названу 'Зашто моја сестра?', Валс-Бас се осврнула на то како се Петино детињство разликовало од одрастања друге браће и сестара и како је могло да створи „најгори могући сплет околности“.

„Пети је патила зато што мојој мајци није било добро током трудноће и током њених првих неколико месеци живота.

„Није осетила мајчинску љубав и то је била њена прва траума“, каже она.

Пети је провела много времена и изолована.

Док је њен отац био на послу, а браћа и сестре у школи, остајала је сама са ментално оболелим родитељем.

„Нас троје старије деце, с друге стране, имали смо једно друго.

„Тата је послао мог најмлађег брата да живи неко време са другом породицом која нам је помагала, и можда га је то спасило“, каже она.

Валс-Бас је сада професорка психијатрије и бихејвиоралних наука на UTHealth у Хјустону, у америчкој савезној држави Тексас.

Њена теорија је да су они са породичним историјатом шизофреније склонији да искажу симптоме ако трауму доживе током детињства, док им је мозак још у развоју.

Она се у раду усредсређује и на идентификовање гена и њихове комбинације која доводи до тога да неки људи доживе психозу, а други буду боље заштићени.

Консуело Валс-Бас у црном сакоу показује на екран на којем су слике можданог ткива
Потпис испод фотографије, Валс-Бас користи мождано ткиво после смрти и „мини мозгове“ узгојене у лабораторији како би истраживала молекуларну позадину шизофреније, биполарног поремећаја и поремећаје злоупотребе дрога

Пети и Валс-Бас су у раним 20-тим одлучиле да живе заједно.

У року од неколико месеци, старија сестра је имала проблема да изађе на крај са понашањем млађе.

Несвесна да Пети пролази кроз психозу, Консуело се одселила из заједничког стана.

После сестриног одласка, Пети је нестала на две године и породица није знала где је и шта ради.

„Осећала сам велику кривицу зато што сам веровала, да сам остала да сам можда могла да јој помогнем“, каже Валс-Бас.

Пети се у том периоду удала и одбила да контактира породицу.

Али пошто је примљена у болницу, њен муж је успео да позове Петиног оца и саопшти му да јој је званично постављена дијагноза шизофреније.

Њен отац је бризнуо у плач и отпутовао да посети ћерку, понудивши јој помоћ.

Петин муж је наставио да се стара о њој десет година, све док није умро од рака.

Пети седи за столом на којем је чоколадна торта
Потпис испод фотографије, Пети је прославила 50. рођендан уз подршку породице

После смрти мужа, Пети је дошла да живи за стално са Валс-Бас и њеном породицом.

Већину дана сада проводи у социјалном центру где посебно ужива у цртању и заливању биљака, каже њена сестра.

„Веома је креативна и срећна је тамо.“

Лекови, рутина и мрежа подршке помогли су Пети да живи бољим животом.

Њихови родитељи су се развели, а Евгенија сада живи са најстаријим дететом Џени у Мексику.

Док њено истраживање о узроцима шизофреније напредује, Валс-Бас је оптимистична да ће научници успети да израде лекове који не само да ће зауздати симптоме, „већ ће и гађати гене који их изазивају“.

И даље не може до краја да одговори на питање које поставља наслов њене књиге.

„Штавише, кад је мој брат Руди завршио са читањем, рекао ми је: 'Мислио сам да ћеш објаснити, зашто баш она'“, преноси његово питање.

„Оно остаје и даље истражујемо.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk