Од протеста до просвједа: Како ће смена власти у Србији утицати на Балкан

После двогодишњих протеста који су у Србији постепено довели до смене власти, регион би ускоро могао да добије и - просвједе.

Загребачки студенти, окупљени у организацију Вријеме за промјене најавили су за 12. децембар скупове широм Хрватске, са жељом да „подстакну људе да се уједине и дигну глас".

„Од студената у Србији можемо много да научимо - њихова искуства могу бити подстицај младима у целој регији да се активније укључе у друштвена и политичка питања“, кажу из Вријеме за промјене за ББЦ на српском.

„Гледамо на њих као на инспирацију."

Пад Александра Вучића и Српске напредне странке (СНС), које је на изборима 25. октобра сменила Студентска листа, одјекнуо је широм света, па и у земљама бивше Југославије.

„Мало је дешавања која су толико охрабрила грађане региона као сто су студентски протести у Србији и смена режима", каже Недим Мусић из Картон револуције, активистичког покрета из Босне и Херцеговине (БиХ), за ББЦ на српском.

Међутим, иако су бројни политички лидери брзо студентима честитали изборну победу, истовремено размишљају и каква ће бити политика званичног Београда према региону, оптерећеном многим проблемима из прошлости.

А то је већ једначина са много непознатих.

Међу ретким изјашњавањима представника Студентске листе, јесте да „неће бити сарадње са Српском листом" - највећом и најмоћнијом партијом косовских Срба, блиском напредњацима - као и да је „Косово саставни део Србије", а најављено је и преиспитивање колико је новца давано организацијама у Црној Гори.

Могло се чути и да нова власт „неће злоупотребљавати отворена питања са Хрватском", као и уобичајене изјаве да са свима у региону „треба развијати добросуседске односе" или да је „врло важно напустити реторику из 1990-их".

„Да, још не знамо њихове званичне ставове по бројним питањима, али замајац промена на унутрашњем плану могао би позитивно да се одрази и према споља", каже Асим Мујкић, професор Факултета политичких наука из Сарајева, за ББЦ.

Студенти из Србије ће региону бити узор у мери у којој њихов следећи корак буде делотворан, сматра Берто Шалај, професор Факултета политичких знаности у Загребу.

„Тај модел се показао као јако добар, чак фасцинантан, када је у питању промена ауторитарне власти и Вучића, али је теже тако управљати или владати", каже Шалај за ББЦ.

Загребачки студенти раде на организацији протеста, помереног са 21. новембра на 12. децембар због, како наводе, великог интересовања.

„Ово није будућност какву заслужујемо", наглашавају.

'Вријеме за промјене'

В, Л, П, и М.

Тим словима потписана је једна од објава на Instagram профилу Вријеме за промјене.

Инсистирају на „заједничком усаглашеном одговору у име иницијативе“ преко мејла, истичући да њихови чланови не иступају јавно, што је била и кључна стратегија студентског покрета у Србији.

Истовремено, на друштвеним мрежама наглашавају да нису повезани ни са једном странком, зато што имају „циљеве важније од страначких подела“.

„Важно нам је да нагласимо да је иницијатива настала из специфичних проблема хрватског друштва - не желимо да пресликавамо туђи модел борбе за промене, већ учимо из искустава других и градимо наш пут", кажу из Вријеме за промјене.

„Протест организују студенти који су се ујединили око мобилизације грађана и изласка на улицу, јер знамо да нисмо једини који се тако осећају."

Инспирисао их је, кажу, свакодневни живот.

Помињу, између осталог, ниске пензије, високу инфлацију и трошкове живота, еколошку девастацију, преоптерећен и тром здравствени систем, фемициде, нетранспарентно управљање јавним новцем и изостанак одговорности, што је „последица система у ком се интереси појединаца и приватна корист пречесто стављају испред интереса грађана“.

Али изнад свега је, истичу, корупција.

Називају је „једним од кључних проблема и хрватског друштва и регије“ и „не желе да је прихвате као нешто уобичајено, неизбежно или начин на који систем функционише“.

Корупција је била најважнија тема и масовних протеста у Србији после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

„Желимо јасно да нагласимо да нам тренутно није циљ политичко позиционирање, нити размишљање о оснивању студентске политичке листе, већ грађанска мобилизација и промене за које се залажемо", наглашавају из Вријеме за промјене.

Из Картон револуције у БиХ кажу да у региону ништа више није исто.

„Са сигурношћу тврдимо да јавност очекује промене и у БиХ, на који начин и у ком облику, још не знамо, али је нада у бољу будућност сигурно већа него пре", убеђен је Мусић.

'Много непознаница'

Политиколози су знатно опрезнији.

„Тешко је предвидети шта ће се догађати, али да је неко мени пре три године рекао да ће у Србији бити организован бунт који ће угрозити режим, само бих се насмејао", каже Мујкић за Факултета политичких наука у Сарајеву.

„Србија је у том тренутку била изузетно летаргично друштво, као што је сада Босна и Херцеговина."

Било је још 2014. у БиХ покушаја „пленумске демократије", који није добро завршен, али је сада „младост Србије дала образац", наглашава Мујкић.

Дешавања у Србији назива „важном прекретницом".

„Ако се у Београду истраје на бескомпромисној борби са корупцијом, ако се заиста буду следили токови новца, мислим да ће се многе ствари разданити и у Републици Српској и у остатку Босне и Херцеговине."

Што се тиче будуће политике Београда, говори о „изјавама помиритељског тона", иако ће „коначни суд бити донет када се формира власт".

„На прагу смо неке нове парадигме", верује Мујкић.

И Шалај каже да „није захвално прогнозирати шта ће се даље догађати".

Контекст Хрватске и Србије је другачији, хрватска опозиција није још у тако лошем стању као што је то била српска", каже на питање о предстојећем студентском просвједу.

„Ипак, чини ми се да у Хрватској студенти нису још довољно мобилизацијски успели оно што су успели студенти у Србији, не знају грађани још довољно за њих", додаје.

Начин на који је дошло до промена у Србији назива „експериментом".

„Много је ту непознаница", каже.

„Управо због тог новог, иновативног или експерименталног начина управљања, још не знамо какви ће бити ставови власти према питањима које су важна за регион."

У Хрватској, наглашава, не очекују по том питању драматичне промене или другачија тумачења ратних 1990-их, али постоји „суздржано задовољство" због промена.

Погледајте видео: Мирјана Николић, кандидаткиња Студентске листе, о спољној политици и корупцији

Одјеци и реакције

Премијер Андреј Пленковић из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), брзо је разговарао са Илијом Срдановићем, носиоцем Студентске листе.

Говорио је о томе да „очекује боље односе са Србијом".

Међутим, већ који дан касније, и Пленковић је изјавио да не зна ставове Студентске листе, нити какву ће политику водити, као и да „упада у очи" да током кампање није било проевропских застава.

Убрзо се огласио и Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке (СДСС), рекавши да Срби у Хрватској победу Студентске листе доживљавају као „прилику за смањење тензија и већи осећај слободе".

И он је разговарао с њиховим представницима и честитао им изборну победу.

Ипак, брзо је испливало питање односа према ратном распаду Југославије.

„Нова српска влада мора да се дистанцира од великосрпске политике Александра Вучића, односно Слободана Милошевића из 1990-их", изјавио је хрватски министар одбране Иван Анушић.

Дејан Шошкић са Студентске листе сматра да ни убудуће неће бити слагања око тога шта се догодило током ратних 1990-их и да ће то тако „вероватно опстати дуже време".

„Студентска листа се тиме не бави", изјавио је Шошкић за Индекс, понављајући жељу о развијању „добросуседских односа, сарадње, стабилности и просперитета региона".

„Цитирао бих председника Хрватске (Зорана Милановића), који је рекао велику истину које смо сви свесни - тешко је пронаћи два народа у Европи, али и у свету, који су ближи него Хрвати и Срби и стога би било потпуно ирационално да, уз такав ниво блискости, немамо добросуседске односе", додао је Шошкић.

И овде је ситуација компликована.

И председник Јаков Милатовић и премијер Спајић су још у изборној ноћи честитали победу Студентској листи.

Говорили су о „новим поглављима без непотребног дизања тензија".

Међутим, и овде је део медија брзо покупио први трачак изјашњавања о идентитетским питањима, често веома проблематичним у Црној Гори.

На пример, Шокићеву изјаву о томе како су се изјашњавали владари из династије Петровић, која је Црном Гором владала више од два века, као и помињање новчаног издвајања Србије за српску мањину у региону, где је у том контексту поменуо и Србе у Црној Гори.

Напао га је Милан Кнежевић, председник опозиционе Демократске народне партије (ДНП), близак Српској напредној странци, толико да је у изборној ноћи, док је Вучић признавао пораз, стајао иза њега.

Да, такође компликована ситуација.

Пре свега због тога што је Милорад Додик, лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и дугогодишња најјача политичка фигура Републике Српске (РС), годинама био близак Вучићу и СНС-у.

Представнике Студентске листе уочи избора називао је, између осталог, „смрадовима који се представљају као интелектуалци", „плаћеницима" и „гласницима туђих интереса".

„Кад немате ништа осим мржње - онда вам мржња постане једина политика", изјавио је Додик и позвао све да гласају за Вучића.

После избора је променио тон.

Већ у изборној ноћи је Студентској листи честитао победу, рекавши да је „глас народа - глас бога".

„Ми у власти у РС не калкулишемо у том погледу - најбољи односи са властима у Србији су за нас примарни политички посао и тако се и понашамо", рекао је нешто касније.

У међувремену се Бакир Изетбеговић, председник Странке демократске акције (СДА) и дугогодишња најјача политичка фигура Бошњака у БиХ, састао у Сарајеву са Сулејманом Угљанином, председником СДА Санџака, која је као мањинска странка обезбедила место у Скупштини Србије.

„Оценили су да би промена власти у Србији могла да утиче и на односе бошњачког и српског народа", објављено је на Изетбеговићевом Фејсбук налогу.

Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски очекује да се са Србијом после формирања владе наставе добросуседски односи, пренела је агенција Бета.

И он је се чуо телефоном са Илијом Срдановићем, првим на Студентској листи.

„Као добре комшије, разуме се, међу првима смо честитали" рекао је Мицкоски.

И овде је ситуација компликована.

Девет од десет посланика у косовском парламенту, колико је загарантовано за косовске Србе, као и локална у свих десет општина са српском већином на Косову, у рукама је Српске листе, блиске напредњацима.

Међутим, Југослав Гашић са Студентске листе и доцент на Медицинском факултету у Косовској Митровици, истиче да сарадње нове Владе са Српском листом неће бити.

Назива је „испоставом и извођачем свих радова" СНС-а на Косову, која тамо има институционални положај, али више не и званични Београд на који може да се ослања и буде „заштита за потенцијално кршење закона, угрожавање слобода, довођење српског народа на КиМ у овакву ситуацију".

„Оно што би њихов бивши врховни поглавар, а сад само поражени грађанин рекао - биће доведени к познанију права", рекао је Гашић за Н1.

Из Српске листе су дипломатски одговорили да ће наставити да делују „одговорно и јединствено, водећи се искључиво интересима српског народа и његовог опстанка на Косову".

Ненад Рашић, лидер Странке за слободу, правду и опстанак, и министар у Влади Косова, претходно је јавно подржао Студентску листу.

Вучић и њему наклоњени медији то су искористили за нападе на Студентску листу, тврдивши да има подршку косовског премијера Аљбина Куртија.

Курти је рекао да се нада позитивним променама после победе Студентске листе на изборима у Србији, али је затражио признање Косова и изручење Милана Радоичића правосудним органима у Приштини, оптуженог за оружани напад у Бањској, на северу Косова, 24. септембра 2023. у месту Бањска.

Из Студентске листе одлучно су одбацили захтев за признање Косова.

Две недеље после избора, делегација Студентске листе и студентског покрета обишла је православне манастире на Косову.

Као и досадашња власт, и Студентска листа у програму истиче да ће се залагати за „очување Косова и Метохије у саставу Србије, у складу са Уставом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН" и да ће се „противити чланству Косова у међународним организацијама".

Поручују да ће испитати уставност свих међународних споразума и извести пред суд „све одговорне представнике досадашњег режима за сва потенцијална кривична дела у вези са склапањем и спровођењем неуставних споразума на штету Србије".

Резултати избора у Србији не мењају основе дијалога Београда и Приштине, нити обавезе које су две стране преузеле у оквиру тог процеса, изјавио је портпарол ЕУ за приштински Калxxо.

„У овој фази било би преурањено спекулисати о могућим променама преговарачке позиције Србије или о њиховим последицама по дијалог“, додао је.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk