Борба за правду мајке тинејџерке коју су убиле иранске власти

Упозорење: У тексту има узнемирујућих описа и вулгарног језика.

Самира каже да раније никада није била политички ангажована.

„Радила сам у продаји у Ирану. Продавала козметику", каже она у разговору за ББЦ документарни програм Панорама.

Али све се променило дана када су јој иранске безбедносне снаге пред њеним очима убиле једино дете.

Шеснаестогодишња Севда учествовала је у протестима против репресивног иранског режима почетком ове године, пре него што су Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел покренули ваздушне нападе у којима је убијен врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи.

Самира каже да се њена туга претворила у бес када су иранске власти, уместо да јој помогну, почеле да јој отежавају да пронађе ћеркино тело.

„Схватила сам да проналажење Севде није крај, већ само почетак свих њиховиих малтретирања."

Самира је на драматичан начин побегла из Ирана, пешице преко опасног планинског терена.

Сада живи у иностранству, скривајући се од власти, а себе описује као „војску од једне жене која се бори против режима".

У потрази за одговорношћу и правдом због смрти њене ћерке, одлучна је да јавно именује припаднике безбедносних снага и званичнике за које верује да су одговорни за испаљивање смртоносних хитаца током протеста.

„Довешће ме до ивице смрти пре него што ме убију, али неће ме лако пронаћи…

„Повратак нормалном животу? Повратка нема", каже она.

Самира је једна од неколико Иранаца са којима је ББЦ разговарао од почетка године.

Неки од њих, који и даље живе у Ирану, рекли су за емисију Панорама да желе да проговоре упркос ризицима, наводећи да им је тешко да сачувају наду после бруталног гушења масовних протеста у земљи.

Амбасада Ирана у Лондону саопштила је за емисију Панорама да су стране силе, међу којима су САД, злоупотребиле мирне и легитимне протесте, подстичући насиље, обезбеђујући оружје и опрему, и угрожавајући јавну безбедност.

Севда је убијена 9. јануара током великих протеста на периферији главног града Техерана, који су почели претходног месеца.

Са њом је тада била и мајка Самира.

Протесте је најпре изазвало незадовољство економском ситуацијом, али су касније прерасли у захтев за укидање Исламске Републике.

Иако Самира тврди да у то време није била нарочито политички ангажована, каже да њена ћерка јесте.

Севдини узори биле су две младе жене - Махса Амини, чија смрт у притвору, где је одведена због наводног кршења прописа о обавезном ношењу хиџаба, је покренула масовне протесте, и Ника Шакарами, која је убијена током касније побуне против строгих иранских прописа о одевању жена.

„Стално их је носила у мислима и увек је желела да настави њиховим путем [отпора]", каже Самира.

Дан пре Севдине смрти, број демонстраната био је посебно велики.

Самира каже да су она и Севда на протестима учествовале на позив Резе Пахлавија, сина последњег иранског шаха, који живи у егзилу.

„Безбедносне снаге су изгубиле контролу", каже она.

Велики пораст броја демонстраната узнемирио је иранске власти, а Самира тврди да је већ наредног дана издато наређење да се пуца са намером да се убије.

Ипак, мислила је да је то само празна претња.

„У Ирану су толико лагали…

„Нисмо могли ни да замислимо масакр таквих размера".

Каже да их је додатно охрабрило обећање америчког председника Доналда Трампа да ће им чувати леђа.

Трамп је 8. јануара за америчке медије изјавио: „Ставио сам до знања [иранским властима] да ћемо на њих жестоко ударити ако почну да убијају људе, што имају обичај да раде током нереда."

Ипак, 9. јануара се чинило да је на улицама мање демонстраната, каже Самира.

Севда је, изгледа, била свесна опасности, додаје она.

Скинула је минђуше и дала их баки.

Самири је дала шифру за откључавање њеног телефона.

Мајка и ћерка су се придружиле осталим демонстрантима.

Севда се затим попела на канту за смеће и почела да предводи узвикивање парола.

„Чинило се да је на том подручју било више припадника снага безбедности него људи", каже Самира.

„Не знам како су у року од само дана успели да окупе толико… припадника Басиџа и снага Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ)".

ИРГЦ штити исламски поредак у Ирану, док су припадници паравојних снага Басиџ добровољно крило ИРГЦ-а.

„Снајпериста је пуцао са крова зграде са наше десне стране.

„Метак је сигурно дошао са крова. Погодио ју је право у срце.

„Нисам могла чак ни да вриснем.

„Само сам гледала у Севду - њено тело је непомично лежало на земљи.

„Крв јој је куљала из уста и носа.

„Нисам могла да верујем, нисам могла да поверујем да умире.

„Очи су јој и даље биле упрте у мене".

Самира каже да је успела да одведе Севду у болницу, где су јој рекли да је оперишу.

Међутим, врата су се потом отворила и видела је да је њена ћерка већ стављена у мртвачку врећу.

Севдино тело је однето.

Самира каже да јој је требало више дана да поново пронађе ћерку.

Као и многи други, завршила је у једној од највећих мртвачница у Техерану.

„Тинејџери - младићи и девојке. Толико њих је убијено", каже кроз сузе.

„Умирала сам са сваком мртвачком врећом коју бих отворила.

„Никада раније нисам видела толико тела.

„Али нисам одустала".

Коначно је пронашла ћерку.

„Три тела су била наслагана преко Севдиног.

„Тако смо је пронашли".

Иранске власти признају да је током протеста погинуло више од 3.000 људи, али тврде да су међу њима били и припадници снага безбедности.

Међутим, организација за људска права Храна процењује да је број погинулих већи од 7.000, и да су готово сви били демонстранти.

Проналажење Севдиног тела било је тек почетак њене борбе са властима, каже Самира.

Да би јој дозволили да преузме тело и сахрани ћерку, била је приморана да изјави да су за Севдину смрт одговорни „терористи", а не снаге безбедности.

„То су тражили да би прикрили оно што су починили 8. и 9. јануара, да би сакрили колико су људи убили.

„Ућуткали су породице рекавши им да изјаве да су њихове најмилије убили израелски или амерички терористи".

Упркос томе, после сахране забранили су јој да посећује ћеркин гроб и да подигне надгробни споменик, каже она.

Самира наводи да се малтретирање наставило.

Неколико дана пре четрдесетодневног помена Севди, обичаја који је веома важан у иранској култури, добила је позив од локалне испоставе Министарства обавештајних послова.

„Рекли су ми: 'Треба да нам дате изјаву и кажете да је Севда била припадница Басиџа и да су је убили демонстранти.

„'Онда ћемо је прогласити мученицом, а Ви ћете заузврат добити одређене повластице, кућу или шта год пожелите'".

Самира је уверена да је ова понуда била из страха власти, јер је после поновног успостављања интернета у земљи, о Севдиној смрти обавестила иранску медијску организацију чије седиште је у Лондону.

„Уплашили су се што сам била у контакту са страним мрежама и људима изван Ирана".

Како би избегла давање такве изјаве, Самира је побегла из Ирана одмах после четрдесетодневног помена Севди.

„Нисам желела да тргујем крвљу мог детета".

Каже да су јој кријумчари људи помогли да побегне.

На безбедно место је стигла прелазећи реке и планине.

На снимку који је направила током бекства јасно се види колико је бесна.

„Ова усрана влада, ти гадови, толико су ме малтретирали", говори у камеру док иде планинском стазом изнад дубоке провалије.

Самира каже да је у иностранству наставила да даје интервјуе страним медијима, а да је за то време у одсуству оптужена за више кривичних дела, међу којима је и оптужба за „мохаребех" - ратовање против Бога - за шта је запрећена и смртна казна.

На дан када би Севда напунила 17 година, њени рођаци и пријатељи су се окупили на бдењу у знак сећања на њу, а Самира је у егзилу пратила догађај путем преноса уживо.

„А онда је одједном пренос прекинут", каже она.

Сазнала је да су снаге безбедности упале на скуп и да су припадници ИРГЦ-а ухапсили неке чланове њене породице и пријатеље.

Каже да су власти упозориле њену породицу да ће, уколико наставе да се окупљају на Севдином гробу, њено тело бити ексхумирано и премештено на друго место.

Самира сада на интернету објављује имена припадника иранских снага безбедности и званичника за које верује да су одговорни за испаљивање смртоносних хитаца током протеста 8. и 9. јануара на којима су она и Севда учествовале.

„Желим да правда буде задовољена у случају сваког чије име откријем, јер су убили толико младих људи.

„Мој циљ је да буду идентификовани како би им се судило", каже она.

Када је један од мушкараца чије име је Самира објавила на интернету касније пронађен мртав, присталица режима понудио је награду од 5.000 америчких долара за информације о томе где се она налази, претпостављајући да је одговорна за његову смрт.

Ирански државни медији су у међувремену известили да је деветоро људи ухапшено у вези са тим случајем.

Упркос ризицима, Самира каже да неће ћутати.

„Сваки дан и сваки секунд без Севде су ми веома болни.

„То је бол мајке која је изгубила своје срце, изгубила себе, изгубила живот…

„Али чињеница да Севда више не дише омогућила ми је да станем на ноге… да размишљам о томе како да сачувам успомену на њен живот и наставим њеним путем...

„Сва она тела која сам видела, све оне мртвачке вреће које сам отворила тражећи Севду - све то ме је натерало да се борим против Исламске Републике до последњег даха".

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk