Borba za pravdu majke tinejdžerke koju su ubile iranske vlasti

Upozorenje: U tekstu ima uznemirujućih opisa i vulgarnog jezika.

Samira kaže da ranije nikada nije bila politički angažovana.

„Radila sam u prodaji u Iranu. Prodavala kozmetiku", kaže ona u razgovoru za BBC dokumentarni program Panorama.

Ali sve se promenilo dana kada su joj iranske bezbednosne snage pred njenim očima ubile jedino dete.

Šesnaestogodišnja Sevda učestvovala je u protestima protiv represivnog iranskog režima početkom ove godine, pre nego što su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael pokrenuli vazdušne napade u kojima je ubijen vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei.

Samira kaže da se njena tuga pretvorila u bes kada su iranske vlasti, umesto da joj pomognu, počele da joj otežavaju da pronađe ćerkino telo.

„Shvatila sam da pronalaženje Sevde nije kraj, već samo početak svih njihoviih maltretiranja."

Samira je na dramatičan način pobegla iz Irana, pešice preko opasnog planinskog terena.

Sada živi u inostranstvu, skrivajući se od vlasti, a sebe opisuje kao „vojsku od jedne žene koja se bori protiv režima".

U potrazi za odgovornošću i pravdom zbog smrti njene ćerke, odlučna je da javno imenuje pripadnike bezbednosnih snaga i zvaničnike za koje veruje da su odgovorni za ispaljivanje smrtonosnih hitaca tokom protesta.

„Dovešće me do ivice smrti pre nego što me ubiju, ali neće me lako pronaći…

„Povratak normalnom životu? Povratka nema", kaže ona.

Samira je jedna od nekoliko Iranaca sa kojima je BBC razgovarao od početka godine.

Neki od njih, koji i dalje žive u Iranu, rekli su za emisiju Panorama da žele da progovore uprkos rizicima, navodeći da im je teško da sačuvaju nadu posle brutalnog gušenja masovnih protesta u zemlji.

Ambasada Irana u Londonu saopštila je za emisiju Panorama da su strane sile, među kojima su SAD, zloupotrebile mirne i legitimne proteste, podstičući nasilje, obezbeđujući oružje i opremu, i ugrožavajući javnu bezbednost.

Sevda je ubijena 9. januara tokom velikih protesta na periferiji glavnog grada Teherana, koji su počeli prethodnog meseca.

Sa njom je tada bila i majka Samira.

Proteste je najpre izazvalo nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, ali su kasnije prerasli u zahtev za ukidanje Islamske Republike.

Iako Samira tvrdi da u to vreme nije bila naročito politički angažovana, kaže da njena ćerka jeste.

Sevdini uzori bile su dve mlade žene - Mahsa Amini, čija smrt u pritvoru, gde je odvedena zbog navodnog kršenja propisa o obaveznom nošenju hidžaba, je pokrenula masovne proteste, i Nika Šakarami, koja je ubijena tokom kasnije pobune protiv strogih iranskih propisa o odevanju žena.

„Stalno ih je nosila u mislima i uvek je želela da nastavi njihovim putem [otpora]", kaže Samira.

Dan pre Sevdine smrti, broj demonstranata bio je posebno veliki.

Samira kaže da su ona i Sevda na protestima učestvovale na poziv Reze Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha, koji živi u egzilu.

„Bezbednosne snage su izgubile kontrolu", kaže ona.

Veliki porast broja demonstranata uznemirio je iranske vlasti, a Samira tvrdi da je već narednog dana izdato naređenje da se puca sa namerom da se ubije.

Ipak, mislila je da je to samo prazna pretnja.

„U Iranu su toliko lagali…

„Nismo mogli ni da zamislimo masakr takvih razmera".

Kaže da ih je dodatno ohrabrilo obećanje američkog predsednika Donalda Trampa da će im čuvati leđa.

Tramp je 8. januara za američke medije izjavio: „Stavio sam do znanja [iranskim vlastima] da ćemo na njih žestoko udariti ako počnu da ubijaju ljude, što imaju običaj da rade tokom nereda."

Ipak, 9. januara se činilo da je na ulicama manje demonstranata, kaže Samira.

Sevda je, izgleda, bila svesna opasnosti, dodaje ona.

Skinula je minđuše i dala ih baki.

Samiri je dala šifru za otključavanje njenog telefona.

Majka i ćerka su se pridružile ostalim demonstrantima.

Sevda se zatim popela na kantu za smeće i počela da predvodi uzvikivanje parola.

„Činilo se da je na tom području bilo više pripadnika snaga bezbednosti nego ljudi", kaže Samira.

„Ne znam kako su u roku od samo dana uspeli da okupe toliko… pripadnika Basidža i snaga Islamske revolucionarne garde (IRGC)".

IRGC štiti islamski poredak u Iranu, dok su pripadnici paravojnih snaga Basidž dobrovoljno krilo IRGC-a.

„Snajperista je pucao sa krova zgrade sa naše desne strane.

„Metak je sigurno došao sa krova. Pogodio ju je pravo u srce.

„Nisam mogla čak ni da vrisnem.

„Samo sam gledala u Sevdu - njeno telo je nepomično ležalo na zemlji.

„Krv joj je kuljala iz usta i nosa.

„Nisam mogla da verujem, nisam mogla da poverujem da umire.

„Oči su joj i dalje bile uprte u mene".

Samira kaže da je uspela da odvede Sevdu u bolnicu, gde su joj rekli da je operišu.

Međutim, vrata su se potom otvorila i videla je da je njena ćerka već stavljena u mrtvačku vreću.

Sevdino telo je odneto.

Samira kaže da joj je trebalo više dana da ponovo pronađe ćerku.

Kao i mnogi drugi, završila je u jednoj od najvećih mrtvačnica u Teheranu.

„Tinejdžeri - mladići i devojke. Toliko njih je ubijeno", kaže kroz suze.

„Umirala sam sa svakom mrtvačkom vrećom koju bih otvorila.

„Nikada ranije nisam videla toliko tela.

„Ali nisam odustala".

Konačno je pronašla ćerku.

„Tri tela su bila naslagana preko Sevdinog.

„Tako smo je pronašli".

Iranske vlasti priznaju da je tokom protesta poginulo više od 3.000 ljudi, ali tvrde da su među njima bili i pripadnici snaga bezbednosti.

Međutim, organizacija za ljudska prava Hrana procenjuje da je broj poginulih veći od 7.000, i da su gotovo svi bili demonstranti.

Pronalaženje Sevdinog tela bilo je tek početak njene borbe sa vlastima, kaže Samira.

Da bi joj dozvolili da preuzme telo i sahrani ćerku, bila je primorana da izjavi da su za Sevdinu smrt odgovorni „teroristi", a ne snage bezbednosti.

„To su tražili da bi prikrili ono što su počinili 8. i 9. januara, da bi sakrili koliko su ljudi ubili.

„Ućutkali su porodice rekavši im da izjave da su njihove najmilije ubili izraelski ili američki teroristi".

Uprkos tome, posle sahrane zabranili su joj da posećuje ćerkin grob i da podigne nadgrobni spomenik, kaže ona.

Samira navodi da se maltretiranje nastavilo.

Nekoliko dana pre četrdesetodnevnog pomena Sevdi, običaja koji je veoma važan u iranskoj kulturi, dobila je poziv od lokalne ispostave Ministarstva obaveštajnih poslova.

„Rekli su mi: 'Treba da nam date izjavu i kažete da je Sevda bila pripadnica Basidža i da su je ubili demonstranti.

„'Onda ćemo je proglasiti mučenicom, a Vi ćete zauzvrat dobiti određene povlastice, kuću ili šta god poželite'".

Samira je uverena da je ova ponuda bila iz straha vlasti, jer je posle ponovnog uspostavljanja interneta u zemlji, o Sevdinoj smrti obavestila iransku medijsku organizaciju čije sedište je u Londonu.

„Uplašili su se što sam bila u kontaktu sa stranim mrežama i ljudima izvan Irana".

Kako bi izbegla davanje takve izjave, Samira je pobegla iz Irana odmah posle četrdesetodnevnog pomena Sevdi.

„Nisam želela da trgujem krvlju mog deteta".

Kaže da su joj krijumčari ljudi pomogli da pobegne.

Na bezbedno mesto je stigla prelazeći reke i planine.

Na snimku koji je napravila tokom bekstva jasno se vidi koliko je besna.

„Ova usrana vlada, ti gadovi, toliko su me maltretirali", govori u kameru dok ide planinskom stazom iznad duboke provalije.

Samira kaže da je u inostranstvu nastavila da daje intervjue stranim medijima, a da je za to vreme u odsustvu optužena za više krivičnih dela, među kojima je i optužba za „moharebeh" - ratovanje protiv Boga - za šta je zaprećena i smrtna kazna.

Na dan kada bi Sevda napunila 17 godina, njeni rođaci i prijatelji su se okupili na bdenju u znak sećanja na nju, a Samira je u egzilu pratila događaj putem prenosa uživo.

„A onda je odjednom prenos prekinut", kaže ona.

Saznala je da su snage bezbednosti upale na skup i da su pripadnici IRGC-a uhapsili neke članove njene porodice i prijatelje.

Kaže da su vlasti upozorile njenu porodicu da će, ukoliko nastave da se okupljaju na Sevdinom grobu, njeno telo biti ekshumirano i premešteno na drugo mesto.

Samira sada na internetu objavljuje imena pripadnika iranskih snaga bezbednosti i zvaničnika za koje veruje da su odgovorni za ispaljivanje smrtonosnih hitaca tokom protesta 8. i 9. januara na kojima su ona i Sevda učestvovale.

„Želim da pravda bude zadovoljena u slučaju svakog čije ime otkrijem, jer su ubili toliko mladih ljudi.

„Moj cilj je da budu identifikovani kako bi im se sudilo", kaže ona.

Kada je jedan od muškaraca čije ime je Samira objavila na internetu kasnije pronađen mrtav, pristalica režima ponudio je nagradu od 5.000 američkih dolara za informacije o tome gde se ona nalazi, pretpostavljajući da je odgovorna za njegovu smrt.

Iranski državni mediji su u međuvremenu izvestili da je devetoro ljudi uhapšeno u vezi sa tim slučajem.

Uprkos rizicima, Samira kaže da neće ćutati.

„Svaki dan i svaki sekund bez Sevde su mi veoma bolni.

„To je bol majke koja je izgubila svoje srce, izgubila sebe, izgubila život…

„Ali činjenica da Sevda više ne diše omogućila mi je da stanem na noge… da razmišljam o tome kako da sačuvam uspomenu na njen život i nastavim njenim putem...

„Sva ona tela koja sam videla, sve one mrtvačke vreće koje sam otvorila tražeći Sevdu - sve to me je nateralo da se borim protiv Islamske Republike do poslednjeg daha".

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk