Оставке, извињења и захтеви за променама: Шта се дешава са медијима у Србији

С падом владајуће Српске напредне странке у Србији и убедљивом победом Студентске листе, пажња јавности је на медијима.

„Студенти побеђују" су у уторак званично затражили „деблокаду, департизацију и ослобађање Радио-телевизије Србије од политичких утицаја“.

„Захтевамо неодложне оставке генералног директора РТС, његовог заменика, главних и одговорних уредника надлежних за информативни програм и свих уредника тог програма“, наводе у саопштењу.

Осим РТС-а, писмо је стигло и на адресу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Народне скупштине Србије, а објављено је и на страници РТС.

Директорка РТС Мања Грчић, наводно је у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених рекла да неће поднети оставку, сазнаје Нова.

Већ првог дана после избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине, поднео је оставку, а Дневник у 17 часова почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања".

Исте вечери неки од демонстраната су се окупили испред седишта две приватне провладине телевизије - Информера и Пинка.

Док је Пинк чувала полиција, у Информер је ушла група људи.

РТС је од почетка био трн у оку студентима у блокади.

У априлу прошле године блокирали су јавне сервисе у Београду и Новом Саду.

Повод за двонедељну блокаду и протест испред седишта Јавног сервиса је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.

Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.

Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.

Шта тражи Студентска листа?

Осим оставки одговорних људи на Јавном сервису, Студентска листа тражи, између осталог, професионално, независно, благовремено и неселективно поступање РЕМ-а, као и престанак сваког неоправданог ометања његовог рада.

Траже и јавно образложење четворо чланова Савет РЕМ-а зашто су, након претходно исказане подршке, гласали против укључивања Информера у изборни мониторинг.

Писмо су послали и Народној скупштини Србије.

Како су навели, међу приоритетима Студентске листе биће покретање поступка за попуњавање упражњених места у Савету РЕМ и обезбеђивање њеног пуног састава од девет чланова.

Регулаторно тело за електронске медије задужено је, између осталог, и за контролу медија са националном фреквенцијом.

Готово две године је било без председника, да би га осам чланова изабрало непосредно пре избора.

Девети члан Савета РЕМ-а, из савета националних мањина, и даље није изабран.

Поједине опозиционе странке, новинарска удружења и невладине организације годинама критикују РЕМ због наводне политичке зависности и недовољне независности у раду, тврдећи да је потпуно у рукама Српске напредне странке (СНС) и бившег председника Србије Александра Вучића.

Међу критикама Европске комисије упућеним Србији у извештају из 2025. године, уз проблеме са слободом медија и владавином права, поменута је и озбиљна забринутост око питања независности РЕМ-а.

Тврдње о политичкој контроли РЕМ-а негирали су и РЕМ и представници власти, који имају подршку низа провладиних медија, међу којима је и велики број телевизија.

РЕМ-у је 26. октобра стигла и иницијатива за одузимање дозволе ТВ Инфорер, коју су поднели представници медијских и новинарских удружења, цивилног друштва и академске заједнице.

Захтевају да та одлука буде донета у року од 48 сати.

„Мислимо да су то заслужили грађани Србије, као и сви медији у овој земљи који су на ивици опстанка и који, упркос страховитим притисцима свих ових година, покушавају да раде професионално и одговорно", рекла је Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија фондације.

Од мале промене до упада у медије

Медијска слика у Србији, само неколико сати од проглашених резултата избора, почела је полако да се мења.

На захтев дела запослених у РТВ и генералног директора Горана Караџића, оставку је поднео Ненад Ћаћић, в.д. првог програма.

Онда је уследило јавно извињење у Дневнику на РТВ.

„Јавни сервис дуго година није извршавао своју функцију.

„Прећуткивало се, жмурило на једно око, једнострано информисало, некритички извештавало, нису се постављала права питања или питања нису постављања уопште. Због тога гледаоцима дугујемо извињење“, прочитао је водитељ.

Неколико сати касније, док је трајало славље присталица Студентске листе на Тргу Славија, десетине демонстраната су упале у редакцију приватне телевизије Информер у Београду, која је годинама подржавала Александра Вучића, а дискредитовала његове противнике.

Гледаоци су тако могли уживо да прате упад и свађу Дијане Хрке, мајке настрадалог Стефана у паду надстрешнице у Новом Саду, и Драгана Вучићевића, главног и одговорног уредника овог таблоида.

„Нисам знала да ће да се иде на Информер и да зове Збор Батајница. Да сам знала не бих ишла.

„Отишли смо код Драгана, не кајем се због тога, али са протестима сам завршила", рекла је за ББЦ на српском.

Током исте вечери, људи су се окупили и испред приватне телевизије Пинк, али је зграду обезбеђивао кордон полиције.

Окупљени су гађали зграду ТВ Пинк јајима и флашама, а дошло је и до кошкања између полиције и демонстраната.

Студентска листа је одмах убрзо саопштила да не подржавају упаде у медије и институције.

Без изјава појединим медијима

Представници студентског покрета позвали су све кандидате за посланике с листе „Студенти побеђују" да не комуницирају с медијима који су их називали „усташама" и „терористима", а сада мењају страну, преноси портал 021.

„Молимо вас да нико не даје било какве изјаве, нити писмене, нити усмене, на улици или било где, на било коју тему таблоидима и прорежимским телевизијама: Ало, Курир, Србија данас, Политика, Вечерње новости, Блиц, Прва, Б92", наведено је у поруци.

Ову поруку упутили су свим посланичким кандидатима с њихове изборне листе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk