Каква је будућност доскорашње опозиције после изборног краха

Србија је један од ретких примера у свету где је на парламентарним изборима пометена не само досадашња власт, већ и опозиција.

Поред мањинских странака, у скупштину улазе само Студентска листа (СЛ), са 140 посланика, и коалиција око Српске напредне странке, са 103 представника.

Социјалистичка партија Србије, први пут у 36 година постојања, неће имати посланике.

Неће бити ни досадашњих парламентарних опозиционих партија, које су освојиле мање од један одсто гласова.

„Странке које су изашле на изборе потпуно су политички омашиле моменат.

„Ово нису били избори о уласку у Европску унију (ЕУ) или легализацији истополних бракова, већ о унутрашњој политичкој ситуацији у Србији", каже Хелена Иванов, истраживачица са лондонског Института Хенри Џексон, за ББЦ на српском.

Опозициона листа Европска Србија у центар кампање ставила је европску будућност државе, док се друга опозициона листа Аутентична десница, између осталог, бавила положајем и статусом ЛГБТ људи.

„Међу гласачима Студентске листе било је оних који сматрају да су ЕУ интеграције важне, као и људи који деле вредности партија деснице, али су сви они проценили да су та питања мање важна од смене власти", додаје.

Студентски покрет, настао из антивладиних и антикорупцијских протеста после пада надстрешнице у Новом Саду, захтевао је да се одговорни за смрт 16 људи нађу пред судом.

„Студентски покрет се поставио другачије од постојећих политичких актера.

„Инсистирали су на вредностима које у великој мери деле бирачи оба антирежимска пола, али и значајан број апстинената разочаран у политичке партије", каже Душан Вучићевић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Студентска листа освојила је око 620.000 више гласова од коалиције око Српске напредне странке, која је на изборима од 2012. године убедљиво побеђивала политичке противнике.

„Ови избори су били својеврсни ресет српске политике.

„Излазност је била изузетно висока, успели су да на нови начин укључе младу генерацију у политички живот, а политичка сцена је, барем за сада, сведена на два главна блока", каже Оливија Олсон из Атлантског савета у Вашингтону за ББЦ на српском.

Погледајте шта су представници неких листа говорили за ББЦ уочи избора

Будућност досадашње опозиције

После октобарских резултата, Вучићевићу „делује готово невероватно да би листе које су изашле на изборе могле лако да поврате изгубљено поверење".

„У истраживањима с краја 2025. и почетка 2026. године, питали смо људе да ли ће приликом одлучивања на наредним изборима водити рачуна о томе ко је подржао Студентску листу.

„Велики број антирежимских бирача одговарао је да хоће", каже.

Будућност, међутим, имају политичке партије које нису изашле на изборе, већ су подржале Студентску листу, сматра.

„Њихов проблем је што их има много, због чега ће морати да размишљају о укрупњавању и озбиљнијој организационој изградњи", каже.

Сматра да најбољу „полазну позицију" има Демократска странка, јер је од почетка подржала студентски покрет.

„На другом полу су Двери, које тренутно немају значајнију подршку, али се десни део политичке сцене у међувремену готово потпуно испразнио", каже.

Да би имале будућност, странке које су стале уз студенте мораће да нађу начин да се јасније разликују од студентског покрета, и да промовишу сопствене платформе, сматра Хелена Иванов.

„Не очекујем да се то деси сада.

„Када погледате расположење народа, они желе чишћење институција и процесуирање одговорних за корупцију.

„Странке треба да ослушкују људе, а њих не интересује спољна политика, већ да ли и ко уништава документа, ко ће бити ухапшен, шта ће бити са Радио-телевизијом Србије или Регулаторним телом за електронске медије", објашњава.

Нове политичке опције?

Успех Студентске листе показује да покрет који долази ван устаљеног политичког система може да прерасте у значајну политичку снагу, чак и у условима заробљених државних институција и медија, каже Оливија Олсон.

„Видим то као охрабрујући знак за српску демократију и да може да подстакне нове облике политичког учешћа, нарочито међу млађим људима", додаје.

Вучићевић очекује да из група које су биле активне током протеста, попут зборова грађана, могу да настану нове политичке организације.

„Вероватно не одмах, али временом би и поједини људи са Студентске листе који покажу веће интересовање за политички ангажман, могли да оснују нове политичке организације или странке", додаје.

Осим резултата избора, све остало су велике непознанице - не зна се ни када ће бити формирана нова влада, а ни ко ће бити на њеном челу.

Представници Студентске листе говорили су претходних дана да се о будућим кадровским решењима договарају са студентским покретом који и даље окупља студенте са различитих факултета у Србији.

Будући политички пејзаж Србије зависиће од тога „у којој мери Студентска листа испуни обећања о борби против корупције и обнови институција, као и да ли ће покрет успети да очува унутрашње јединство", каже Олсон.

„Политички потенцијал постоји. Питање је само ко ће успети да га организује и артикулише после ове велике политичке прекретнице", сматра Вучићевић.

Погледајте: Интервју Срђана Миливојевића, председника Демократске странке, за ББЦ на српском

Зашто су гласачи 'казнили' опозицију?

На изборном листићу било је девет немањинских листа, а најзначајније опозиционе биле су једино Аутентична десница и Европска Србија, чији су стубови Нова Демократска странка Србије и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, бившег градоначелника Београда.

Уочи избора, њихови лидери су понављали да су уверени да прелазе цензус за улазак у скупштину и да нису противници Студентске листе, већ савезници који би заједно радили на окончању власти СНС-а.

Друге партије, попут Зелено-левог фронта, Демократске странке, Покрета слободних грађана, Народне странке Мирослава Алексића и Еколошког устанка, дале су подршку студентима пре избора, неки раније, други касније.

„Странке које се нису повукле биле су препознате као партије које немају слуха за оно што им гласачи говоре, нису у стању да политичке сујете оставе са стране да би се, условно речено, победило веће зло, што је за већину бирача била СНС.

„Зато су, на крају, кажњене", каже Иванов.

Она сматра да је опозиција платила цену лоше кампање, али и свега што је пропустила да уради претходних 14 година.

„Студенти су пешачили широм земље, организовали једну од најефикаснијих кампања од врата до врата, мобилисали људе да буду контролори, посматрачи и чланови мобилних тимова.

„Ни Европска Србија, ни Аутентична десница нису урадиле ништа слично", говори.

И Српска напредна странка допринела је снажном неповерењу према опозицији, сматра Душан Вучићевић.

СНС је често прикључивао себи политичке актере - од листа до појединаца са различитих идеолошких полова.

„То је код бирача стварало додатно неповерење, јер није деловало само да је опозиција подељена и не налази заједнички језик, већ и да власт стално успева да привуче и апсорбује њене делове", говори.

Позивајући се на податке из истраживања пре избора, професор ФПН-а каже да је Студентска листа покупила гласове некадашњих опозиционих бирача, затим више од половине апстинената са избора 2023, уз одређени проценат некадашњих бирача СПС-а и СНС-а.

Шта се десило СПС-у?

Од оснивања 1990. године, Социјалистичка партија провела је тек неколико година као опозиција, и то им се „није свидело", како је једном рекао председник Ивица Дачић.

Сада ће бити и ван парламента, што је додатно продубило размирице у странци, коју је и пре избора напустило неколико функционера, међу њима и Бранко Ружић, чији је план да оснује нову партију.

„Још прошле године видели смо у истраживањима значајан пад подршке СПС-у", каже Вучићевић.

„Касније се ситуација донекле поправила и деловало је да су изнад цензуса, али су унутрашњи проблеми, одлазак Бранка Ружића и слабљење организационе структуре додатно утицали на резултат", додаје.

Оцењује да је СПС „ странка која велики део подршке заснива на клијентелистичким везама, а када је та мрежа почела да слаби, дошло је до пада подршке".

Сви потпредседници Социјалистичке партије Србије (СПС) понудили су оставке почетком ове недеље, и о њима ће се одлучивати на седници Главног одбора која би ускоро требало да буде одржана, пренела је агенција Бета.

О Дачићевој оставци није било речи, мада је у изборној ноћи најавио конгрес странке у фебруару 2027. када ће бити анализирани резултати.

„СПС је годинама имао стабилно бирачко тело, које се задржавало док год је странка, макар и декларативно, била другачији од СНС-а.

„У овој кампањи де факто су постали СНС и то се значајном броју њихових бирача није допало", каже Хелена Иванов.

Реакције опозиције после 25. октобра

Међу опозиционим лидерима до сада је једино Здравко Понош поднео оставку на место председника странке Србија центар (СРЦЕ).

Милош Јовановић, лидер Новог ДСС-а, рекао је да је због „лошег" изборног резултата понудио оставку на место председника странке, што је Председништво одбило, пренела је агенција Бета.

Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, честитао је студентима „величанствену" изборну победу, додајући да је Србија изабрала властиту будућност, за коју верује да је у Европи.

Организоваћемо страначку скупштину наредних месеци и тада ћемо донети одлуку о томе ко ће водити странку, рекао је Ђилас у видео обраћању.

Странке које нису изашле на изборе, већ стале иза Студентске листе, попут демократа или Зелено-левог фронта, наставиле су да подржавају студентски покрет после 25. октобра.

Представници обе политичке опције били су на мети српске тајне полиције.

Недељник Радар објавио је судска документа да је Срђан Миливојевић, председник Демократске странке, био под тајним надзором Безбедносно-информативне агенције (БИА).

БИА је тајно надгледала и Радомира Лазовића, копредседника Зелено-левог фронта, а њени агенти су ушли у Лазовићев стан како би поставили уређаје за прислушкивање, тврди та странка.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk