Бескомпромисни Путин подиже захтеве за мир у Украјини: ББЦ уредник

Владимир Путин, председник Русије, тврди да жели „вечни мир" за Украјину.

Исти човек је наредио тоталну офанзиву на ту суседну државу пре готово пет година и наставља да одбија идеју склапања свеобухватне обуставе напада.

Па, шта је за Москву предуслов за мир?

Кремљ је одговорио на то питање после преговора са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером:

„Нова, другорочна шема неодвојиве безбедности и мира".

Преведено са језика Кремља, то значи да у Москви желе да промене безбедносну поставку у Европи на начин који Русији иде у прилог.

Оно што Русија жели била би највећа промена на безбедносном плану у Европи од краја Хладног рата.

Кремљ је на сто поново избацио контроверзни предлог из децембра 2021, који се односи на „нацрте договора" са Сједињеним Америчким Државама и НАТО пактом.

Они би подразумевали ограничење ширења НАТО-а на исток давањем чврстих гаранција Москви да, на пример, Украјина и Грузија никада неће моћи да се придруже том војном савезу.

Такође, обухватали би повлачење војне инфраструктуре из земаља Централне и Источне Европе, које су некад биле чланице Совјетског Савеза, а сада су део пакта.

Западни лидери су одбацили те захтеве као неприхватљиви ултиматум Русије.

Два месеца касније, Москва је покренула тоталну инвазију на Украјину.

„Нацрти договора" стављени су тада по страни.

Али, сада су извађени из геополитичког ормарића и Кремљ поново за њима посеже.

Јури Ушаков, Путинов савезник у вођењу спољне политике, сада наговештава да би Москва могла да „дода одређене ставке" на листу захтева у светлу напора Запада да „нанесе стратешки пораз Русији".

То, наравно, не значи да ће их владе западних земаља прихватити.

Али, сама чињеница да се питање безбедности Европе сада провлачи кроз преговоре о Украјини овде у Москви сматрају победом.

„У децембру 2021, Русија је активно предлагала преиспитивање НАТО безбедносног система у Европи", писао је претходне недеље листе Комсомолскаја правда.

„Тада су се нашем предлогу готово смејали.

„Обезбедили смо једну победу тако што смо натерали Запад да размишља о безбедности, а наше дипломате морају да остваре и другу тако што ће приволети Запад да обрати пажњу на забринутост Русије по питању ширења НАТО пакта", пише у тексту.

Каја Калас, шефица дипломатије Европске уније, руске захтеве назива „замком" која за циљ има да се „скрене пажња са обуставе ватре".

„Раздељивање преговора Русије и Украјине је важно.

„Приоритет треба да буде обезбеђивање обуставе ватре, а онда и мировни споразум.

„Само онда може да буде разговора о широј шеми европске безбедности", објавила је Калас на друштвеним мрежама.

Али, проблем Европе је што тренутно не учествује у преговорима.

Москва и нема жељу да јој понуди столицу за тим столом.

Критикује европске лидере због војне помоћи Кијеву и оштром ставу према Русији.

На преговорима ове недеље у Абу Дабију били су представници Украјине, Русије и Америке.

После преговора у Москви, Стив Виткоф је наговестио да је Путин прихватио идеју да представници Европе присуствују следећој рунди разговора о миру у Украјини.

Али, из Кремља су 13. новембра рекли да још није донета коначна одлука о томе.

„Када схватимо њихове стварне намере и сазнамо колико су спремни да посредују у мировним преговорима, онда ће бити могуће донети одлуку о дијалогу о Украјини у ширем саставу", казао је Дмитри Песков, портпарол Кремља.

А шта је са Путином?

Он је током разговора са Виткофом и Кушнером звучао бескомпромисно и пун самопоуздања.

Јасно је и због чега.

Американци су му покуцали на врата са жељом да склопе уговор о испоруци дизела, а и Европљани размишљају о склапању послова са њим.

Прошлог месеца су лидери Норвешке и Финске ступили у контакт.

Следеће недеље у кинеском граду Шенжену одржаће се Самит економске сарадне региона Азија-Пацифик, а иза кулиса би Путин могао да има одвојене састанке са Сијем Ђинпингом и Доналдом Трампом, председницима Кине и Америке.

Руски медији их већ пореде са „Великом тројком" коју су чинили Јосиф Стаљин, Теодор Рузвелт и Винстон Черчил и који су се 1945. састали како би реорганизовали Европу после Другог светског рата.

Ипак, Русија је после готово пет година рата у Украјини претрпела огромне губитке.

Руска привреда је под све јачим притиском.

Украјински напади дроновима на руске рафинерије нафте довели су до све већих страхова због могућих несташица горива.

Али, ништа од тога Путина досад није натерало да оконча рат.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk