Климатске промене празне рафове продавница у Сибиру

Насеље Тура у руском Краснојарском Крају, једно је од најзабитијих места у Русији.

Смештено дубоко у сибирској тајги, налази се на више од 600 километара од најближег великог града.

Не постоје друмови који воде до или из ње, а готово читав век Тура се ослањала на реку Доња Тунгуска доноси храну и друге потрепштине током летњих месеци.

Зими се река замрзне творећи ледени пут за камионе за снабдевање.

Али ове године су први пут рекордне температуре толико снизиле водостај да барже не могу да се пробију.

Као последица тога, 6.000 становника Туре суочава се са до сада невиђеном несташицом хране и високим ценама ван домашаја већине локалних мештана.

'Кромпири су само за супу'

„Никад још нисам видела ништа слично“, каже мајка двоје деце Ала, која живи у Тури читавог живота.

Пошто су свеже воће, поврће и млеко скоро потпуно нестали са рафова у супермаркетима, она мора да се сналази са конзервисаном и смрзнутом храном и млеком у праху.

„Иако су моја деца одрасла овде на далеком северу, навикла су се да имају јабуку, банану или неко друго воће код куће.

„Али сада нема ничега од тога“, каже она за ББЦ.

„Имали смо обичај да испечемо најмање једну тепсију кромпира за викенд, али сада морам да објасним мојој деци да је кромпир само за супу“.

Последњи теретни брод пристао је у Туру крајем јула и од тада су се рафови продавница постепено празнили.

Скорашњи извештај на руском телевизијском Каналу 5 приказао је радње у којима су једине ствари остале у продаји газирани сокови, чај, средства за чишћење и храна за кућне љубимце.

Нема млечних производа, нема кобасица нити кекса или слаткиша.

Двадесетог октобра је неколико вртића и школа у Тури и оближњим насељима пријавило да имају хране да им потраје само до краја месеца.

Нини, још једној локалној мајци, већ је и то било превише.

„Напустила сам Туру почетком октобра и повела децу са собом зато што нема довољно хране“, каже она за ББЦ из Краснојарска.

Нина тврди да ће се вратити у Туру кад се ситуација поправи.

Огромни редови и астрономске цене

Крајем септембра, локални власници фирми апеловали су на регионалног гувернера Михаила Котјукова и пословну омбудсманку Олгу Загитову да ураде нешто како би им помогли.

Након тога, власти су почеле да довлаче у Туру залихе хране ваздушним путем, плаћене из регионалног буџета и остављене на продају у одабраним локалним радњама по субвенционисаним ценама.

Субвенционисана роба се продаје по строго ограниченим следовањима: кромпир, три килограма по особи; јаја, један картон од 10 комада, лук два килограма, главица купуса и литар млека.

Рано ујутро су већ формирани дуги редови људи који чекају сатима по хладноћи пре него што се отворе продавнице.

Власница радње Марија рекла је за ББЦ шта је видела кад је први пут стигла субвенционисана роба на продају.

„Људи су били хистерични, успаничени, редови су били огромни, а притисак на раднике продавница био је невероватан“.

Марија каже да је одлучила да се не укључи у овај програм зато што се бринула да би то било превише стресно за њене запослене.

Ирина, друга власница радње која се укључила у програм, рекла је за ББЦ да то није искуство које жели скорије да понови.

„Не само да је био потпуни хаос, већ су витрине биле уништене, све што можете да замислите је било разваљено“, каже она.

„Власници радњи су били немилосрдно злостављани. Нећу то више радити“.

Скупље него у Москви

Неке фирме су заобишле програм регионалних власти и довукле залихе хране на своју руку.

Али та акција је скупа, а цене за приватно увезене производе недоступне за већину људи.

Руски ТВ Канал 5 је у наслов репортаже о Тури ставио цену литре млека која сада кошта вртоглавих хиљаду рубља или 12 долара.

Килограм приватно увезеног кромпира може да кошта и до 720 рубаља (око девет долара), што је више од осам пута више него у Москви.

Килограм јабука се сада продаје за 1.000 рубаља (12 долара), што је пет пута више него у Москви.

Власници радњи кажу за ББЦ да се све више брину за дугорочне последице по властито пословање.

Многи су већ претрпели велике ударце зато што бродови који носе залихе хране које су платили унапред нису успеле да стигну до Туре, а роба коју су носили се покварила.

„Нико није очекивао да се ситуација толико погорша“, каже Марија.

„Сваки власник фирме је имао товар на бродовима који су испловили из Краснојарска 4. септембра.

„Очигледно нас нико неће обештетити. Ово су наши проблеми. Многи се неће опоравити од овога.

„Страшно је чак и размишљати о томе.“

Иван је власник радње у Тури последњих 20 година и запошљава петочлано особље, које је сада комплетно на неплаћеном одсуству.

Он за ББЦ каже да није оптимистичан по питању будућности.

„Није преостало шта да се прода. Кад људи покупују преостали кукуруз и цереалије, затворићемо.

„Родбина ће ми вероватно некако помоћи. Али, искрено, не знам шта ћемо да радимо“, каже он.

Климатске промене

Многи се питају да ли је ситуација у Тури могла да се избегне.

Бројне критике упућене су на рачун регионалних власти зато што се нису активирале довољно брзо кад је постало очигледно да залихе неће потрајати.

Почетком октобра, регионално тужилаштво покренуло је истрагу о кривичном немару против неименованих званичника.

Према тужиоцима, шеф дистрикта је изнова тражио од регионалних званичника да организују испоруку хране ваздушним путем и да понуде субвенцију превозних трошкова, али то се није десило.

Али реалност је да ситуација у Тури није само резултат споре реакције локалних званичника током овог лета.

Клима се у Сибиру рапидно мења и оставља опипљиве последице на свакодневни живот.

Али предузима се врло мало тога да би се прилагодило новим реалностима или да би се предузеле мере за успоравање брзине тих промена.

Разлог зашто је водостај пао толико ниско у Доњој тунгуској био је што је регион имао изузетно врело и суво лето.

„Тајге су гореле читаво лето“, каже Иван.

„Није било кише".

Према подацима које је објавила Руска федерална хидрометеоролошка служба и Руска академија наука, Сибир се загрева 2,5 пута брже од остатка планете.

Неки истраживачи кажу да загревање Сибира достиже нивое који нису виђени у претходних седам хиљада година.

Према званичним подацима, број забележених пожара у Сибирском федералном дистрикту ове године се више него удвостручио, а укупна спаљена област била је скоро дванаест пута већа него прошле године.

Руски председник Владимир Путин признао је недавно да „Русија осећа глобално загревање из прве руке“.

Али Русија се налази на четвртом месту у свету по емисијама угљен диоксида а опире се међународним мерама за напуштање употребе фосилних горива.

Као што извештај на интернет страници руског председника јасно ставља до знања, на Међународној конференцији Уједињених нација о климатским променама ЦОП30 у Бразилу 2025. године, руска делегација била је кључни играч у противљењу „ригидним сценаријама за рапидно напуштање угљоводоничне енергије“.

„Као последица тога, коначни документ не садржи било какво помињање 'плана рада' који су предложили велики број заинтересованих држава за потпуни престанак употребе фосилног горива“, закључује извештај на интернет страници.

У међувремену, сви у Тури се надају да ће зима поранити и да ће залеђена река омогућити камионима да довезу залихе раније.

Све до тад, становници Туре су осуђени на властиту сналажљивост да би обезбедили основне потрепштине за своју породицу.

„Неки људи имају властите ситне поседе. Имаће довољно поврћа неко време. Кромпир, на пример. Имамо и мали повртњак“, каже власница радње Марија.

А што се тиче Але, ситуација јој делује као реприза њеног властитог детињства из 1990-тих.

„Већ смо проживљавали оваква времена.

„Било је горе кад овде није постојала ниједна продавница и кад смо преживљавали од онога што смо сакупили током лета, гљиве и бобице.

„Не верујем да ће било ко пасти у несвест од глади“, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk