Милиони живели у амазонској цивилизацији, а ласери откривају њене размере

Истраживачи су открили стотине земљаних радова скривених испод густих крошњи бразилске амазонске прашуме, рад древне цивилизације која је могла да броји и милионе људи.

Ове огромне структуре укопане у земљу – зване геоглифи – настале су пре хиљаде година у области далеко од великих река.

„Ови људи су стварали монументалну геометрију у Амазонији у исто време кад је Питагора радио на својој теореми у Грчкој", каже палеонтолог Алцеу Ранзи, прдеседник Института за амазонске геоглифе и један од чланова тима.

Скенирање прошлости

Истраживање, објављено недавно у часопису Нејчр, спровео је тим научника са универзитета и института у Шпанији, Финској, Бразилу и Данској.

Скенирали су густе шумске крошње технологијом званом ЛиДАР (Детекција светлости и класификација), која корисие ласерске пулсеве да мери удаљености и прави сложене 3Д мапе.

Ово омогућава великим површинама да буду анализиране без крчења вегетације или физичке посете свакој локацији.

„Ово је било прво истински амбициозно истраживање ЛиДАР-ом у Амазонији“, каже археолог, антрополог и коаутор Марти Парсинен са Универзитета у Хелсинкију.

Тим је испитао област која се протеже на 4.400 квадратних километара.

Идентификовали су 432 геоглифа – од којих огромна већина није никад до сада забележена – направљена између 600. године п.н.е. и 850. године н.е.

Истраживачи процењују да је такозвана цивилизација Аквира која их је направила заузимала простор од око 183.000 квадратних километара – отприлике величине Камбоџе или Сирије.

На врхунцу су могли да имају и до три милиона становника између 100. и 300. године п.н.е.

Ранзи каже да је тим пронашао јарке и до 15 метара широке и 5 метара дубоке.

Толике огромне структуре указују на велике заједнице које су сарађивале међу собом.

„Нема камења у овој области. Вероватно су користили дрвена оруђа и кошаре да носе земљу“, сугерише он.

Али влажна клима Амазоније значи да органски материјали брзо пропадају, што отежава да будете сигурни у то.

Поред тога што су захтевале огромну радну снагу и поделу посла, истраживачи верују да су ове конструкције захтевале и поприлично познавање математике и геометрије.

За шта су служили?

Некада се веровало да су геоглифи служили као нека врста утврђења или одбрамбених структура, штитећи становништва од инвазија.

Али данас експерти подозревају да су вероватније вршили церемонијалне и политичке функције – да су били окупљалишта за људе уместо да су били стално насељени.

„Ако то буде било потврђено, онда ови људи мора да су живели у миру. Посветити толико труда и рада геоглифима сугерише да нису имали директне непријатеље око којих су морали да брину“, спекулише Ранзи.

Парсинен истиче још један закључак о Аквирима: дубоко поштовање природе.

„Никад нису претворили прашуму у савану“, каже он.

„Шумске чистине и сечење дрвећа делују као да су били тек довољно велики да одрже њихов начин живота, гајење кукуруза, бундеве и касаве, и ништа више од тога.“

Ископавања указују на то да су структуре биле пажљиво одржаване.

„То није било просто питање њихове изградње, већ и очувања током векова, што је очигледно захтевало корпус акумулираног знања“, каже још један коаутор Руан Карлос Лопес, археолог и антрополог са Федералног Универзитета у Пари, у Бразилу.

Према Ранзију, геоглифи нису биле изоловане структуре скривене у шуми, већ су били добро повезани.

„Измапирали смо 350 километара путева који повезују геоглифе“, објашњава он.

„Те руте су водиле до локација, а путеви су се ширили како су се приближавали структурама.“

Крај Аквира

Током њихових истрага, истраживачи су приметили нешто необично: чини се да је градња геоглифа престала око 850 године н.е.

Није најјасније због чега.

Ранзи прави паралелу са цивилизацијом Маја, чији су главни центри у деловима Мексика и Централне Америке били напуштени отприлике у истом периоду.

„Маје су престале да граде и користе своје палате. Пирамиде Јукатана су обрасле растињем у шуми“, истиче он.

„Нешто слично се десило и у Амазонији. Девети век је могао бити период некакве шире еколошке кризе.“

У сваком случају, нови резултати истраживања међу којима је и ова студија доводе у питање дугогодишња веровања да су прашуме Амазоније биле дивљина нетакнута људском окупацијом.

Скорашњих деценија, студије из више дисциплина показују да су милиони људи живели овде дуго пре доласка Европљана и да су оставили трајне трагове на структури и саставу највеће тропске шуме на свету.

„Оно што видимо у Амазонији није бескрајна природна шума, већ пре огромна историјска башта коју је обликовала људска активност“, тврди Лопес.

Процене предколонијалног периода региона наставиле су да расту.

Раније студије су указивале на то да је читава Амазонија могла да издржава један до 2,5 милиона људи, али касније процене повећавају то на између 5 и 10 милиона.

Е сад, ако је релативно мала област могла да издржава и до три милиона становника, те цифре би можда морале да се преиспитају и повисе још једном.

Друга претходна претпоставка била је да је амазонска популација живела углавном дуж великих река, где су извори хране било доступнији.

А опет су геоглифи примарно лоцирани у областима висоравни између река.

Нова студија указује на то да ови региони такође подржавају велике популације људи способних за модификовање шуме и узгој усева.

„Ови људи нису насељавали само велике реке, са њиховим обиљем рибе и олакшањем путовања кануима“, каже Ранзи.

„Они су разумели пејзаж, насељавали су се далеко од река и кретали се пешке дуж тих путева.“

„А то потпуно мења наше разумевање о томе како је Амазонија била насељавана.“

Погледајте - Мистериозни кратер у рударској области у Чилеу:

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk