Два сценарија ако Србија не добије буџет до краја године

Србија има нову доминантну политичку силу, али и стару власт и распуштену скупштину, што значи да ће се на веће промене у земљи још чекати.

Времена у неким областима има, али једна од њих није буџет, јер рок за усвајање плана за државну касу за 2027. истиче 20. децембра ове године, пише у Закону о буџетском систему.

„Нацрт буџета ће зависити од затечене штете у јавним финансијама земље која се у овом тренутку још не може тачно предвидети", каже економиста Дејан Шошкић, кандидат Студентске листе која је победила на парламентарним изборима, за ББЦ на српском.

„Имамо тимове за то, али још нисмо преузели власт", додаје.

Док нови посланици не седну у скупштинске клупе, за шта је рок 30 дана од објављивања коначних изборних резултата, а потом и док се не формира нова влада, не може се говорити о преузимању власти.

Јавне финансије су „и даље стабилне" упркос политичким променама, а Србија редовно исплаћује плате у јавном сектору и пензије „по плану", изјавио је министар финансија Синиша Мали телевизији Танјуг.

„Људи не треба да брину", додао је.

Усвајање новог буџета не би требало очекивати до 20. децембра, чак и у случају да је одлазећа власт припремила нацрт, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета, за ББЦ на српском.

„Вероватније је да ће се ићи на привремено финансирање.

„То значи да би се током прва три месеца наредне године извршење буџета заснивало на реализацији прошлогодишњег буџета у истом периоду, па да онда у том тромесечју усвоје буџет за 2027", објашњава економиста.

Буџет Србије усваја се за једну фискалну годину која траје од 1. јануара до 31. децембра.

Када скупштина не донесе буџет у року, врши се привремено финансирање најдуже у прва три месеца фискалне године, пише у закону.

Одлуку о привременом финансирању доноси влада, која је сада у техничком мандату.

Привремено финансирање може да буде продужено за још три месеца, ако нови буџет не буде донет ни до 15. марта.

Шта је привремено финансирање?

Привремено финансирање „није ништа необично, а последице не би биле нарочито драматичне, ни значајне", наглашава Милојко Арсић.

Исплата плата и пензија не би била угрожена и она „нема везе" са тиме да ли ће буџет бити усвојен до 20. децембра, напомиње.

„Приходи иду према пореским прописима, независно од буџета, влада вероватно неће мењати пореске стопе, а плате и пензије ће бити редовно исплаћиване из тих прихода", објашњава професор.

Примена привременог финансирања би, како додаје, значила да једино не би било могуће повећање плата и пензија у том кратком периоду.

У току привременог финансирања Србија неће издавати гаранције и неће се задуживати за нове пројектне зајмове, прописује закон.

Влада у том временском периоду неће мењати расходе, нити економску политку у односу на претходну годину, каже Арсић.

„Али јој то време служи за креирање буџета којим би у остатку године омогућила да се реализују приоритети и политике нове власти", додаје.

Да ли је Србија раније имала овакву ситуацију?

Србија је неколико пута имала привремено финансирање, превасходно када су избори били крајем или почетком године.

Последњи пут се то десило почетком 2007. године.

Ни сада „неће бити угрожено функционисање привреде и друштва због процедуралних разлога", каже Арсић.

„У случају неких ванредних трошкова, они могу да буду покривени буџетском резервом", додаје.

У програму Студентске листе најављено је да ће се буџетска резерва вратити на „два одсто прихода" државе и користити за „непредвиђене околности, а не за ставке које намерно нико није желео да убаци у буџет".

„Неће се више користити за трошкове који су могли да буду испланирани, нити за редовне програме удружења, верских заједница, спортских клубова и локалних самоуправа", наводе.

Могући сценарији

Први, мање реалан, био би да закон о буџету буде донет до 20. децембра.

То подразумева да би у наредних 45 дана требало да буду: објављени коначни изборни резултати, да се конституише скупштина и формира влада, да Министарство финансија направи нацрт буџета и прихвати га влада и потом да га поднесе скупштини на усвајање.

Најреалнији сценарио је да после три месеца привременог финансирања Србија добије нови буџет, јер је то довољно времена за „темељну ревизију буџета", сматра Арсић.

Претпоставља да ће нова власт хтети да изврши промене уколико јој одлазећа остави припремљен нацрт буџета.

Из Министарства финансија до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара да ли је нацрт новог буџета припремљен.

„Постоји и хипотетичка могућност да нова власт уради само мање исправке нацрта који је претходна власт вероватно припремила, па да онда током године уради ребаланс.

„То је ствар политичког избора", закључује Арсић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk