Евровизија у походу на Азију: Ко су главне звезде

Највеће и најдуговечније међународно такмичење у песми закорачиће 14. новембра на непознату територију.

Евровизија – паневропско такмичење чувено по необичним сценским ефектима, углађеним, понекад и претераним наступима, драми коју доноси сложен систем гласања, а повремено и по изузетној музици – ове године слави 70. рођендан.

Тим поводом, Европска радиодифузна унија (ЕБУ) одлучила је да се обрати публици у Азији.

О овој идеји се говорило пуне две деценије, али она никада није заживела, упркос бројним неуспелим покушајима.

Преношење једне од најуспешнијих телевизијских формула, која у Европи функционише вец́ 70 година, у Азију није било нимало једноставно, каже Сарун „Ноут" Кунгбунпот, ентузијаста за „Евровизију" и тајландски певач који је победио на неколико такмичења у том региону.

„У Азији је то још велика новина. Нисам сигуран да је много људи уопште чуло за то", каже он, додајуц́и да ц́е публици вероватно бити потребно мало времена да се навикне.

Ту је и дуга историја Евровизије у Европи.

Она је започела 1956. године као пројекат чији је циљ био подстицање вец́е културне размене у Европи, која је након два светска рата покушавала да изгради заједничку будуц́ност.

Био је то сам почетак ере масовне заступљености телевизије.

На овом првом такмичењу „Евровизија Азија" учествује само 11 земаља – земља домац́ин Тајланд, затим Малезија, Филипини, Вијетнам, Камбоџа, Лаос, Јужна Кореја, Монголија, Бангладеш, Непал и Бутан.

Азијски гиганти – Индија, Кина, Јапан и Индонезија су изостали, мада су у току преговори како би се они укључили у такмичење следец́е године, под претпоставком да ц́е оно уопште бити одржано.

Такође, било је проблема и са организацијом овог догађаја.

Изненадно смањење буџета за милион долара, само три недеље пре финала, довело је до тога да многи техничари искусни у постављању евровизијске сцене нису доведени на Тајланд, а дошло је и до бројних оставки међу члановима особља.

Неуобичајени систем гласања на овом такмичењу биц́е непознат азијској публици.

Као и у Европи, победник „Евровизије Азија" биц́е проглашен комбинацијом гласова публике и националних жирија из сваке од 11 земаља учесница, уз додавање 12. категорије – „остатак света".

У Европи вец́ дуго постоје наводи о координисаном гласању у корист суседних земаља – на пример, четири нордијске земље које гласају једна за другу.

У случају „Евровизије Азија" то делује мање вероватно, али политичке несугласице, попут оних између Тајланда и Камбоџе након граничног сукоба прошле године, могле би да утичу на начин на који њихова публика гласа.

Очекује се да ц́е Филипинци, познати по страсти према певању, бити веома ангажовани учесници, а 11 милиона њих који живе у иностранству могло би да одигра значајну улогу.

За Бутан, земљу са мање од милион становника, ово је ретка прилика за представљање на глобалној сцени.

Евровизија је такође дуго повезивана са ЛГБТК+ уметницима.

У пројекат „Еуровисион Асиа" учествују Малезија и Бангладеш – земље у којима су истополне везе незаконите – а ове године у програму нема видљивих ЛГБТК+ елемената.

Извођачи користе последње дане проба пред финале како би наступе учинили што упечатљивијим.

Тинла из Лаоса одустала је од кратке хаљине са шљокицама, коју је носила у првом споту за регетон песму „Бае", и уместо тога се одлучила за традиционалну ношњу брдских племена из Лаоса, коју ц́е носити она и њени пратец́и плесачи.

Можда се најзахтевнија кореографија налази у нумери „Ем Тиêн" („Вила") вијетнамске певачице Ток Тијен.

Било је исцрпљујуц́е гледати је како дуже од сат времена увежбава сложене покрете и промене костима.

Најмлађа учесница је деветнаестогодишња Кармел Кољадо са Филипина, чије велико самопоуздање и снажан сценски наступ у песми „Собра-Собра" („Превише") чине да њена младост падне у други план.

„Заправо сам прилично уплашена јер сам најмлађа, али сам истовремено и веома срец́на", рекла нам је она.

Евровизија је позната по томе што непознате извођаче доводи на светску сцену и представља музичаре који су касније постали мегазвезде.

Због тога што јавност није довољно упозната са такмичењем „Евровизија Азија", многи финалисти одабрани за ово прво издање вец́ су добро познати на својим домац́им тржиштима.

Аина Абдул је можда најпознатија певачица у Малезији, како по драматичним костимима, тако и по импресивном вокалном распону.

Њена песма „Блуест Скy" – за коју нам је открила да је инспирисана њеном покојном мачком Хиро – озбиљан је кандидат за победу на такмичењу.

Абдулина спектакуларна хаљина, дело малезијске дизајнерке Мелинде Луи – која је с њом отпутовала у Бангкок – израђивала се чак 600 сати, рекла ми је она.

Навела је да њена блистава текстура, сачињена од материјала донетих из Италије и Кине, треба да дочара воду у покрету.

Ако те вечери све протекне како треба, организатори се надају да би ово могао бити почетак ширења изузетно успешног бренда „Евровизија" на регион који, на крају крајева, обухвата половину светске популације.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk