Руске власти угасиле дневни лист Новаја газета

Последње три деценије Новаја газета била је један од најпознатијих независних медија у Русији.

Сада је приморана да обустави рад, а за то директно оптужују руске власти, наводећи да је реч о „убиству“ новина.

„Убили су нас“, пише у саопштењу објављеном на сајту листа.

„Новина више нема. Руске власти и руске службе безбедности приморале су редакцију да обустави рад.“

Новаја газета добила је налог за исељење из просторија.

Истовремено је угашен и систем преко којег је лист примао донације читалаца, што је практично онемогућило даље финансирање публикације.

Током претходне три деценије, лист је стекао углед као један од најхрабријих истраживачких медија у Русији, објављивао је текстове о корупцији, кршењу људских права и злоупотребама моћи државних званичника и бирократа.

То су теме које у Русији носе значајне ризике за новинаре и редакције које се њима баве.

Лист је навео да је током година убијено шест новинара повезаних са редакцијом због „обављања професионалне и грађанске дужности“.

Међу њима је и Ана Политковска, новинарка која је 2006. убијена испред стана.

У текстовима, између осталог, извештавала је о ратовима у Чеченији.

У саопштењу о гашењу, Новаја газета упутила је оштре критике руским властима, тврдећи да је лист постао жртва „координисане акције“ и за то окривила „репресивни државни апарат“.

„Људска права и слободе у земљи су уништени, а њихова одбрана изједначена је са кривичним делом“, наводи се у саопштењу.

„Срушени су судови заједно са владавином права. Имати сопствена уверења данас се сматра државном издајом.“

Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, притисак на независне медије и новинаре у Русији непрестано расте.

Убрзо после почетка рата, који Кремљ назива „специјалном војном операцијом“, усвојени су закони усмерени на кажњавање неистомишљеника и гушење критика рата и власти.

Новаја газета годинама је била међу главним метама таквих мера.

Власти су јој раније одузеле лиценцу и блокирале приступ сајту, док је више новинара и сарадника проглашено „страним агентима“, ознаком коју руске власти често користе против критичара режима.

Почетком године полиција је претресла редакцију листа.

Искусни истраживачки новинар Олег Ролдугин ухапшен је и оптужен за „неовлашћен приступ компјутерским информацијама“.

У вези са истим случајем, главни уредник Сергеј Соколов саслушан је у полицији, а његов дом претресен.

Упркос све већим притисцима, лист је наставио да ради у ограниченом обиму.

Неки читаоци користили су ВПН сервисе како би заобишли блокаду сајта и приступили садржају, али су губитак лиценце и друга ограничења задали тежак ударац његовом опстанку.

Један од оснивача Новаје газете и њен дугогодишњи главни уредник био је новинар Дмитриј Муратов, добитник Нобелове награде за мир за 2021. годину, признања које је добио за допринос заштити слободе изражавања као предуслова демократије и трајног мира.

Ни то, међутим, није спречило власти да га 2023. прогласе „страним агентом“.

У редакцији листа већ пакују ствари.

Гашење Новаје газете многи виде као крај једне ере, али и још један показатељ све ауторитарнијег курса којим се Русија креће последњих година.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk