Кад мозак тражи награду: Како нас допамин покреће

Често радим ствари које не желим.

Прелиставам друштвене мреже, једем слаткише ноћу и купујем одећу која ми не треба.

Дуго сам веровала да је проблем само у мом недостатку дисциплине.

Међутим, могуће је да на моје одлуке утиче и допамин - неуротрансмитер који има важну улогу у мотивацији, понашању и систему награђивања.

„Допамин је попут гласника у мозгу који омогуц́ава проток информација између одређених типова нервних ћелија", објашњава неуролошкиња Горица Ђокић за ББЦ на српском.

Утиче на кретање, мотивацију, задовољство и награду, додаје она.

Као и на контролу и координацију вољних покрета - мањак допамина доводи до поремец́аја кретања као што је Паркинсонова болест.

Мозак ослобађа допамин и ствара осец́ај задовољства, што појачава понашања која нас воде ка тражењу нових и позитивних искустава.

„Еволуција награђује немирне, незадовољне и људе који жуде за новинама", писао је неуронаучник Николај Кукушин за ББЦ.

Ипак, допамин може да има и мрачну страну.

„Овај механизам награђивања је такође повезан са зависношћу од дувана, алкохола, дрога (нарочито психостимуланаса и кокаина) и коцкања.

„Осим тога, телефони, друштвене мреже и игрице дизајнирани су да изазову таласе допамина и ставарају зачарани круг ишчекивања и награде који се често назива допаминско скроловање", додаје Ђокић.

Допамин и одлуке

Невена Матић верује да је многе одлуке доносила под утиском тренутног узбуђења.

„Гледала сам шта ми је забавније или шта ми делује узбудљивије.

„Увек сам бирала оно што ми делује као нешто ново, што није увек била најбоља опција", признаје ова наставница.

Њено искуство може имати везе и са начином на који допамин утиче на доношење одлука.

Да бисмо разумели зашто, морамо да погледамо како нас два дела нашег мозга -мождана кора и систем награђивања, међу којима је и допамин - воде у различитим правцима.

Када доносимо одлуке, мождане хемисфере су у рату.

Ако победи десна - доносимо ризичнију одлуку.

Допамин игра важну улогу у процени потенцијалних награда и мотивацији да их остваримо, показују истраживања научника из Минесоте.

Због тога често осећамо снажнију привлачност према активностима које обећавају брзо задовољство или узбуђење, чак и када оне нису нужно најкорисније на дужи рок, објашњавају.

Невена признаје да јој је тешко да прође поред омиљеног кафића или продавнице без куповине, ако у том тренутку види да је попуст.

„Тада ми једноставно буде тешко да одолим куповини", каже она.

Допамин не утиче само на учење из награда, већ и на сам процес доношења одлука, показује истраживање објављено 2023. године у часопису Натуре Цоммуницатионс.

Виши нивои допамина повезани су са нижим прагом за одлучивање, због чега људи брже прелазе на акцију и са мање оклевања бирају између понуђених опција.

Допамин можда није толико „молекул задовољства" колико нас подстиче да делујемо, додају.

А шта се све дешава у мозгу?

Секс, куповина, мирис слаткиша - све ове ствари могу да покрену ослобађање допамина.

А шта се за то време догађа у мозгу?

Неуротрансмитери, група хемијских једињења који омогућавају пренос информација између нервних ћелија имају важну улогу у регулацији расположења и понашања.

Међу њима се посебно издвајају ендорфини и допамин, који учествују у процесима повезаним са задовољством, мотивацијом и системом награђивања.

Ендорфини су неуротрансмитери који стимулишу неуроне и смањујују интензитет бола.

Повишени нивои ендорфина повезани су са осећајем задовољства који се јавља током активности као што су дуготрајно вежбање, узимањ хране и секс.

Повећано лучење ендорфина може подстаћи ослобађање допамина, што доводи до додатних физиолошких и психолошких реакција, попут осећаја еуфорије, регулацију апетита и ослобађање полних хормона.

„Производња допамина у мозгу је двостепени процес.

„Прво се, аминокиселина тирозин претвара у другу аминокиселину, названу Л-допа", објашњава неуролошкиња Ђокић.

Затим Л-допа пролази кроз „још једну промену, јер је ензими претварају у допамин."

Пошто се допамин производи од тирозина, унос вец́е количине ове аминокиселине из хране може потенцијално повец́ати ниво допамина у мозгу, додаје докторка.

Нека истраживања сугеришу да исхрана богата тирозином такође може побољшати памц́ење и менталне перформансе.

„Намирнице богате тирозином су пилетина и друге врсте живинског меса, млеко и млечни производи, авокадо, банане, семе бундеве и сусама и соја", додаје она.

Да ли је допамин заиста 'лош'?

Марија Пецић је пре неколико месеци престала да користи друштвене мреже.

Није излазила у град, а на неко време није одлазила у куповину, нити у клубове.

Интернет је користила само због факултетских обавеза.

„Желела сам да пробам допамин детокс", каже девојка за ББЦ на српском.

Пре неколико година, појавио се тренд „суздржавања од допамина", а подразуевао је изолацију од нездравих стимулуса модерног света, попут друштвених мрежа.

„Идеја је да се одморимо од сталних стимулуса.

„Осећала сам се боље, имала сам више времена за себе, била сам смиренија", каже Пецић.

Популарни тренд „dopamine fasting" углавном заснован на погрешном разумевању начина на који допамин функционише у мозгу, показује истраживање научника са Универзитета Харвард.

Људи често замишљају допамин као неку врсту једињења које може да се потроши и затим ресетује тако што ћемо се одрећи телефона, хране, друштвених мрежа или других пријатних активности, пишу они.

Међутим, избегавање стимулуса не „празни" нити „обнавља" залихе допамина у мозгу, објашњавају.

„Не постоје научни докази да уздржавање од пријатних активности ресетује нивое допамина", слаже се неуролошкиња Ђокић.

Колико је допамин важан за људско понашање показује случај летаргичког енцефалитиса, мистериозне болести која је почетком 20. века код појединих пацијената оштетила део мозга задужен за производњу допамина.

Оболели су били будни, али готово потпуно лишени мотивације, пише неурнаучник неуронаучник Николај Кукушин.

Када је неуролог Оливер Сакс 1969. године неким пацијентима дао који повећава доступност допамина у мозгу, многи су се изненада покренули и поново почели да разговарају и ходају.

Ипак, постоје начини да се нивои допамина у мозгу стабилизују.

„Квалитетан сан обнавља осетљивост на допамин и стабилизује расположење, док одговарајуц́и нивои допамина спречавају прекомерну дневну поспаност.

„Недостатак сна нагло смањује осетљивост допаминских рецептора већ следећег јутра, што доводи до мањка енергије и лошег расположења", објашњава она.

А хронична неиспаваност смањује расположивост допаминских рецептора у мозгу.

Чак и ако наш мозак ослобађа допамин, рецепторских места за везивање, што доводи до хроничног умора, али и других симптома, закључује неуролошкиња.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk